БЕЋКОВИЋ: Ловћен ће Мештровићев маузолеј стрести са себе сам

АМФИХОЛИЈЕ: ПИСАО САМ ПРЕМИЈЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ И ЗАХТЕВАО, КАО ЊЕГОШЕВ НАСЛЕДНИК, МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ, ДА СЕ ОБНОВИ КАПЕЛА

Његошева капела на Ловћену

• Рушење Цркве Светог Петра Првог Цетињског, познате као Његошева капела, злочин је духовни и културни, јединствен у Европи – оценио је митрополит Амфилохије приликом отварања избложбе „Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов”
• Чим је рекао да хоће да га сахране на Ловћену, опоменули су га да ће му Турци мртвом одсећи главу. Тако је и било. И нису само Турци. Аустрија је наредила да се његово тело одмах уклони са Ловћена и то ноћу, Италија га гађала топовима, косте су му више пута губили носећи га горе доле ловћенском хридином, рекао је псеник Матија Бећковић који је отворио изложбу и оценио да „народ који не може да одбрани гроб не треба да постоји”

         ИЗЛОЖБА „Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов” отворена је вечерас у Етнографском музеју поводом 200 година од рођења Петра Другог Петровића Његоша.

         Изложбу је отворио академик Матија Бећковић, а говорили су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, принц Александар Карађорђевић и потпредедник Матице српске Миодраг Матицки. Госте је поздравио в.д. директора Етнографског музеја Мирослав Тасић.

         Митрополит Амфилохије је нагласио да је рушење Цркве Светог Петра Првог Цетињског, познате као Његошева капела, злочин духовни и културни, јединствен у Европи.

         У 20. веку срушени су многи други храмови и светиње, али то се догађало у временима безумља ратнога, Првог и Другог светског рата, новог грађанског рата на овим нашим просторима, на Косову и Метохији које је данас под новом тиранијом и окупацијом. Међутим у мирним временима, злочин који је учињен, он траје до данашњег дана”, рекао је Амфилохије.

Изложба

         Митрополит је рекао да је прошле године био на Ловћену први пут после уклањања Његошеве капеле и подизања маузолеја по пројекту Ивана Мештровића, и нагласио да је био ужаснут оним што је видео, посебно „тунелом којим је разорена утроба Ловћена”.

         Поводом 200. годишњице од Његошевог рођења, он је упутио писмо председнику Владе Црне Горе у коме је захтевао, као наследник Његоша, митрополит црногорски, да се обнови капела.

         „До дана данашњег нисам добио одговор, али чини ми се да је одговор био тај да је Влада Црне Горе пролетос милион и 300 хиљада евра одредила да се изврши реконструкција стравичног тунела и маузолеја”, додао је Амфилохије.

         Академик Бећковић је истакао да је „обневидели инат пробио тунел на врху Ловћена”.

         „То је једини тунел на врху планине, другога на свету нема. То је доказ да се подножје подигло на врх, а планина окренула на главу, са Ловћена више не почиње небо, него се силази у подземље”, рекао је он.

         „Ловћен је пирамида у црногорској пустињи. Сва Црна Гора је зидана од једне врсте камена, од которских зидова до капеле на Ловћену. Сада је на врху врхова камен завичајник сменио камен дошљак. Тврђи је и скупљи, али не одолева, нико га не дира али сам се од себе распада”, нагласио је Бећковић.

         Он је у беседи навео да је Његош морао да зна да његов гроб неће оставити на миру.

         „Чим је рекао да хоће да га сахране на Ловћену, опоменули су га да ће му Турци мртвом одсећи главу. Тако је и било, и нису само Турци.

         Аустрија је наредила да се његово тело одмах уклони са Ловћена и то ноћу, Италија га гађала топовима, косте су му више пута губили носећи га горе доле ловћенском хридином”, рекао је Бећковић, оценивши да „народ који не може да одбрани гроб не треба да постоји”.

         Бећковић је приметио да се са рушењем капеле „ни људи ни планина нису помирили”, да ће Ловћен маузолеј стрести са себе сам. „Знам да је неопходно обновити Његошеву капелу, знам да ће се то догодити данас или сутра или за сто година”, додао је он.

         Митрополит Амфилохије је поводом 200 година од рођења Његоша и 1700 година Миланског едикта уручио у име Митрополије црногорско-приморске „подгорички дискос„ представницима Етнографског музеја, Народног музеја и Матице српске. У програму је наступио Уметнички анасамбл „Краљ Петар Први”.

         Изложба, аутора архитекте Драгомира Ацовића и историчара уметности Гордане Гордић, Викторије Камилић и Биљане Црвенковић, приказује детаље о подизању и рушењу Ловћенске капеле, пројекат руског архитекте Краснова. Изложене су и књиге о Његошу, слика Петра Лубарде „Сумрак Ловћена”, Лубардин портрет Његоша, црногорска ношња.

         Током трајања изложбе, до 9. децембра, планиран је богат пратећи програм.

         (Танјуг)