Дачића, Вучића и Динкића може зауставити једино Српски општенародни фронт

САДА МОРАМО - КАКО РЕЧЕ МИЛОШ ЦРЊАНСКИ ЈОШ ПРЕ 80 ГОДИНА

- КОВАТИ НОВИ ПЛАН НАЦИОНАЛНОГ САБИРАЊА СНАГА (КРАЈ)

• Грађани Србије не могу више да чекају политичке странке које су толико пута до сада имале прилику да се покажу, већ морају да се организују мимо политичких странака и то је будућност политике у Србији
• Једино решење за конституисање истинске опозиционе алтернативе јесте стварање Српског општенародног фронта, који би се директно на терену супротставио владајућем режиму на сваком оном месту где се режим огрешио о обичног човека и породицу. У овај Народни савез требало би да се укључе и ДСС и СРС, али их више нико не треба да чека нити зове
• У трагању за изградњом јасне алтернативе и широког народног фронта против власти видимо шансу да оног тренутка када Србија доживи банкрот ове Велике Преваре будемо спремни да грађанима понудимо излаз који је домаћег, а не изнова страног порекла

Пише: Бошко ОБРАДОВИЋ, члан Старешинства Двери

          ПОСТОЈЕ и бржа решења наших проблема.

          Прво је да у оквиру неке од следећих тактично-показних вежби коју ће Жандармерија одржати Полиција искористи прилику и присуство највиших државних функционера да их све похапси, по узору на чешку полицију.

          Отворено смо као Двери позивали снаге безбедности, Војску и Полицију, да заштите уставни поредак Србије и спрече владајући режим да спроводи антиуставне активности по питању Косова и Метохије. Наш позив је и даље отворен.

          Друго решење је да народ изађе на улице на масовне демонстрације попут бугарских, турских или бразилских због прве и најмање глупости коју ова Влада свакодневно прави, да срушимо власт и дођемо до ванредних републичких избора пре него што они одлуче да је прави тренутак за њих. Поставља се, међутим, питање има ли таквих протеста без страних ментора, и ако има – како да до тога дође у уморној и подељеној Србији?

          Треће решење је да се хитно формира патриотски блок од ДСС, СРС, Двери и других патриотских организација и да се сви заједнички ресурси ставе у функцију серије опозиционих протеста до рушења Владе и нових избора.

          Сва три претходна сценарија очито тренутно нису реална, што не значи да су у потпуности искључена. Време је да опробамо нешто друго, што ће бити добра припрема за поменуте сценарије који морају доћи.

          Лично сматрам да је једино решење за конституисање истинске опозиционе алтернативе стварање Српског општенародног фронта, који би се директно на терену супротставио владајућем режиму на сваком оном месту где се режим огрешио о обичног човека и породицу.

          У овај Народни савез требало би да се укључе и ДСС и СРС, али их више нико не треба да чека нити зове.

          Грађани Србије не могу да чекају политичке странке које су толико пута до сада имале прилику да се покажу, већ морају да се организују мимо политичких странака и то је будућност политике у Србији.

          Рећи ћете: то је немогуће, једино се кроз озбиљне страначке инфраструктуре може деловати.

          Постављам питање: шта смо до сада имали од странака, и како смо доживели оволики пораз ако су странке радиле свој посао за општу ствар, а не само за себе?

          Ми морамо даље без и мимо странака, а њихово укључење у Српски општенародни фронт против владајућег режима мора доћи и добро дошло је.

          Мислим да треба сви да се укључимо у стварање Српског општенародног фронта са свим патриотским организацијама, интелектуалцима, синдикатима, незадовољним групама грађана, еколошким покретима, алтернативним медијима и другима који се не слажу са владајућим режимом, али нису задовољни ни неспособном опозицијом. Али, морамо мењати приступ политичком раду.

          Нема више ништа од великих тема, саопштења, београдских салона, страначких лидера и начина организовања... Време је да се и теме и организација спусте у народ.

          Националне теме морамо појачати социјалним и економским, а велике скупове малим протестима против свакодневног понижавања и уништавања Србије, попут протеста због зеленашких банкарских кредита, нових чипованих личних карата и здравствених књижица, уништавања домаће семенске индустрије и научних института и домаће науке у целини, увођења ГМО на мала врата, продаје пољопривредног земљишта странцима, приватизације преосталих општинских локалних медија, катастрофалног статуса презадужених породица...

          Сваки социјално угрожени појединац, свака презадужена породица, сваки понижени радник и сељак, сваки домаћи привредник, сви Срби у региону и дијаспори, сваки преварени патриота у редовима владајућих странака – наши су савезници против власти која их је заборавила и која води Србију у дефинитивни колонијални статус.

          А никада не смемо помислити да има срећне колоније и да ћемо доћи до хлеба без слободе.

          У овој реорганизацији опозиционог деловања у Србији Покрет Двери види једину шансу да се понуди истинска алтернатива захукталом владајућем режиму који нас води напред у провалију, и у наредним месецима радићемо на томе, јер је Српски општенародни фронт једино решење за излазак из кризе српске опозиције и смену владајућег режима Дачића, Вучића и Динкића.

          Наш највећи проблем није у томе што су окупација и порази овако велики, већ што грађани не виде алтернативу кадру да се супротстави режиму.

          У трагању за изградњом јасне алтернативе и широког народног фронта против власти видимо шансу да оног тренутка када Србија доживи банкрот ове Велике Преваре будемо спремни да грађанима понудимо излаз који је домаћег, а не изнова страног порекла.

          За ту визију, тај циљ и ту наду вреди се изнова ангажовати и наставити борбу до победе.