Србији треба Српски свенародни фронт по узору на Путинов Народни фронт

САДА МОРАМО - КАКО РЕЧЕ МИЛОШ ЦРЊАНСКИ ЈОШ ПРЕ 80 ГОДИНА

- КОВАТИ НОВИ ПЛАН НАЦИОНАЛНОГ САБИРАЊА СНАГА (1)

Пише: Бошко ОБРАДОВИЋ, члан Старешинства Двери

• Успешно је изведена највећа обавештајна акција страних центара моћи до сада: превођење водећих политичара националног опредељења у редове евроунијата и прозападних послушника
• Странке дефинитивно више нису решење, странке су део проблема. Потребно нам је нешто ново. А окидач за наше сабирање биће социјално-економски слом државе који следи и који се не може избећи
• Предуслов да се окупимо и нешто озбиљно урадимо јесте признање да смо доживели пораз и да се наша расцепканост у више колона приближила тачки у којој ће на следећим изборима комплетна патриотска опозиција - ако се не буде удружила - остати испод цензуса
• Српски општенародни фронт је неопходан да у једну заједничку борбу саберемо све оне који су родољуби, који се не предају, који су спремни да се супротставе, који су понижени и увређени, све који нису подлегли Великој Превари

            ПРВИ корак у самоосвешћивању свих нас који се сматрамо родољубивом опозицијом владајућем режиму Дачића, Вучића и Динкића, морало би да буде признање да смо доживели пораз и да се наша расцепканост у више колона приближила тачки у којој ће на следећим изборима комплетна патриотска опозиција - ако се не буде удружила - остати испод цензуса.

           Поставља се најпре питање: како смо дошли у овако незавидну ситуацију?

           Пре свега треба имати у виду да до пре годину дана - а после више од 20 година економских санкција, бомбардовања, хашких пресуда, финансирања прозападне опозиције и НВО агентуре, и свих других облика специјалног рата против Србије - западни пројекат колонијалне власти није био у потпуности успео јер се велики део јавности и политичких странака и даље опирао потпуном понижавању и распаду Србије, посебно по питању Косова и Метохије.

           Зато је било потребно организовати највећу обавештајну акцију страних центара моћи до сада: превођење водећих политичара националног опредељења у редове евроунијата и прозападних послушника.

           Са успехом ове тајне операције отворио се простор да се уведе ред и у све друге непослушне делове српског друштва који су донедавно одолевали евроунијаћењу. Треба, дакле, имати у виду да су у последњих годину дана пацификоване све тачке друштвеног отпора окупацији: политичке странке, интелектуална елита, СПЦ, навијачи... и да су данас остали само мали џепови отпора који се налазе у огромној финансијској и медијској цензури.

           Све то се посебно очитовало на протестима против издајничког бриселског споразума, када је било основа за „Српско пролеће” и рушење власти, али су заказале све досадашње националне снаге: од странака, преко интелигенције, до СПЦ и навијача.

           Ако тада није дошло до синергије заједничког антирежимског наступа, то не значи да су у питању непремостиве личне сујете, већ да је неко одлично одрадио посао контроле над свим овим снагама и њиховим деловањем.

           Стога је лако схватити родољубе које је данас ухватила чамотиња због нагомиланих историјских пораза српског народа, али није могуће разумети оне који престају да се боре или само критикују са дистанце интернет-патриотизма, јер се из њихових критика јасно види да оперативно никада нису сами пробали да нешто ураде.

           Зашто је важно прихватити свест о поразу?

           Јер ће нас лишити лажних очекивања и погрешних пројекција сопствене снаге. Тек на темељу реалне процене актуелног тренутка на политичкој сцени и у народу, као и сопствених потенцијала, могуће је зидати нову организацију отпора, пре свега на потпуно новим начинима од ових досадашњих који су се показали неуспешним.

           Друга важна констатација је да живимо у највеће доба медијске цензуре и манипулације у новијој политичкој историји, с тим што је степен политичке преваре доживео врхунац.

           Лажно представљање почело је још пре избора – кроз лажна предизборна обећања.

           Дачић је говорио ЧВРСТО, ЈАСНО, ОДЛУЧНО.

           Тома Николић је обећавао да ће поништити све договоре које је Борко Стефановић постигао у Бриселу.

           Александар Вучић је говорио да Млађан Динкић мора завршити у затвору.

           Динкић је тврдио да никада не може сарађивати са СНС и да ће јавна предузећа ослободити партијског запошљавања.

           Све су слагали!

           Потом је уследила највећа изборна крађа у последњих неколико изборних циклуса. Двери и СРС, који су против уласка Србије у ЕУ, гурнути су испод цензуса, а еврофанатици ЛДП и УРС подигнути изнад цензуса. Томи Николићу је Брисел честитао победу на председничким изборима три сата пре затварања биралишта.

           Николић је изневерио и своје обећање да ће испитати изборну крађу и казнити починиоце.

           Шта су урадили у међувремену?

           Издали су Косово и Метохију, стају на страну против Републике Српске, настављају са огромним задуживањем државе, продају пољопривредно земљиште странцима, уводе ГМО семе и храну, запошљавају нове и нове партијске кадрове у државну администрацију, укинули су све царине на увоз робе из ЕУ и спремају тоталну распродају преосталог природног и привредног богатства, комплетну економију и даље води у банкрот досадашњи убица домаће привреде...

           Сада морамо ковати нови план националног сабирања снага, како рече Милош Црњански још пре 80 година.

           Потребно нам је нешто што су Двери покренуле као идеју још пре више од две године, а што је данас актуелно у Русији, а то је Српски општенародни фронт: да у једну заједничку борбу саберемо све оне који су родољуби, који се не предају, који су спремни да се супротставе, који су понижени и увређени, који нису подлегли Великој Превари. 

           Странке дефинитивно више нису решење, странке су део проблема. Потребно нам је нешто ново. А окидач за наше сабирање биће социјално-економски слом државе који следи и који се не може избећи.

           Нема нити једног разлога за малодушност и предају.

           Велика Превара је можда на врхунцу, али после врхунца следи пад и отрежњење великог дела народа. Тада ће се грађани Србије запитати шта је алтернатива.

           Алтернатива свакако не могу бити ДС, ЛДП или било која странка уопште, што је најбоље видео Путин лично и дистанцирао се чак и од водеће странке власти чији је председник био и прешао на чело руског Народног фронта.

           Када и у Србији буду сазрели то време и та свест - тада треба да буде делатно спреман Српски општенародни фронт и да стане на чело народа.

           (следи наставак)