Видовдан 1389. није био пораз, овај то може да буде
П Р В И П О Г Л Е Д
- У оба случаја – и добијања и не добијања датума 28. јуна, после готово једногодишњег драматичног ишчекивања - још јасније ће се показати да је опет највећи добитник сепаратистички режим Приштине!
- Јер, ако на Видовдан, Дачић и Вучић издејствују фамозни датум, Тачи ће се подичити споразумом о стабилизацији и придруживању, наравно заједници независних држава Европске уније
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
И ЈЕДНО и друго - давање или одлагање датума Србији за претприступне разговоре са ЕУ, и то на највећи српски митски дан, Видовдан - означиће још један - нови почетак.
Не зато што у победи нема лепоте, како је тврдио кинески философ Лао-Це, ни што пораз отвара очи, како сугерише наша народна мудрост, већ што Србији тек предстоје, не само нове комплексне реформске, већ и теже унутрашње и спољне битке и још већи изазови.
У оба случаја (не)добијања датума 28. јуна, после готово једногодишњег драматичног ишчекивања, још јасније ће се показати да је опет највећи добитник – сепаратистички режим Приштине! Јер, ако на Видовдан, Дачић и Вучић издејствују фамозни датум, Тачи ће се подичити споразумом о стабилизацији и придруживању, наравно заједници независних држава Европске уније...
Лапидарна оцена да живот најбоље режира, још једном, ево, показује све своје вредности у случају напора Србије да добије датум за почетак преговора о уласку у моћну Европску унију.
Трудили су се, истина, бројни наши и неки еурополитичари да - мада, углавном вербално - скрате пут Србије до европских капија, али се недодиирљивом показала чињеница да никада ниједна држава досад, а сигурно неће ни одсад, толико времена и енергије, и себе саме, утрошити у прибављање тог фантазмагоричног термина.
А, тек ће потом, кад стигне до тог датума, Србија, вероватно још дуже, на стази прилагођавања, крунити и дотеривати себе до статуса пуноправног члана елитног клуба Европе, којој и припада, географски и историјски, али и из бројних других уверљивих разлога...
Рекордна дужина и мађијска комплексност претприступног пута условљене су - сада се то сасвим јасно види – напорима разних политичара да сакрију аутентичне и праве, а наметну варљиве и закамуфлиране ставове врхова ЕУ о условима Србији да добије датум и и које све бенефиције од чланства у ту европску заједницу.
Захтев Брисела да, по диктату Берлина, Београд нормализује односе са Приштином није једини, али је, у овој фази, најважнији услов да Србија 28. јуна добије датум.
Садржан у више тачака Првог бриселског споразума, овај се услов тумачи на различите, противуречне и дволичне начине – од мањих неподударноисти до потпуне искључивости, толике чак да неупућени могу да помисле да се не ради о истом тексту!
Текст је, наравно, исти, а једине разлике су у тумачењу – од потписа па надаље, до великог ишчекивања 28. јуна, када ће шефови држава и влада ЕУ, скупљени у Савету Европе, одлучивати о датуму. Његови потписници су српски премијер Дачић и лидер привремених институција Приштине, Хашим Тачи, озлоглашени злочинац, на којег се знатни део српске јавности толико навикао да га неки медији зову „косовским премијером” који, ето, према ти-ви и неким новинским називањима, представља „државу Косово”!
Шта онда рећи за друге замке и отворене обмане и подвале, вербалне и суштинске – ништа, баш ништа, лако се и већ одавно препознају, знају се и аутори, намене и њихове намере, наравно и заштитници и иноземни спонзори.
Истичу се и стално врте већ рутинске реторичке, готово поштапалице да „нећемо никада признати независност Косова”, а запостављају истините и непријатне.
Најгора су она замлаћивања којима се прећуткује написано, а изговара ненаписано – како коме одговара.
Српске власти заобилазе делове споразума који обавезују на приштинске законе, укључујући и устав. Наша власт наглашава онај, заиста важни део – о улози заједнице српских општина, које ће се формирати у општинама где су косметски Срби већина. Био би тај став још важнији ако се та заједница ситуира онако како истиче наша власт – да ЗСО делује у Аутономној покрајини Косоиво и Метохија. Е, ту сагласности нема, јер Приштина тумачи да је све под законима државе Косово, а Београд да никад неће такву државу признати.
Иако ће се, тврди Београд, о статусу тек разговарати, већ је запело у наставку техничког дијалога о полицији, правосуђу, амнестији, телекомуникацијама, енергетици, локалним изборима.
Све те и још неке теме могу да било који разговор о статусу унапред учине сувишним, непотребним, чак и неизводљивим, јер блокада тих решења, па и неких појединачних, подразумевала би и блокаду разговора о статусу и пре њиховог почетка.
Ако, на пример, Приштина неће позивни број преко Србије, већ свој, посебан и независни, то подазумева број у независној држави. Или, ако Тачи буде инсистирао да не могу на локалне косметске изборе српске партије које нису у приштинском регистру, онда нема Србије на Космету, а то значи да нема решења косметске кризе.
Шта ће, коначно, Приштини неки накнадни преговори о статусу, кад споразум о стабилизацији и придруживању то буде, на свој убедљивији начин, несумњиво потврдио...
Сви проблеми који се појединачно и, посебно, групно појављују у техничком дијалогу, утицали би, особито на оне колебљиве или резервисане делове врха ЕУ, особито Немачку и Холандију, да макар одложе и услове давање Србији датума за преговоре.
Примењен је зато опробани метод – преговора, нових покушаја, на свим нивоима, па и највишем. Перманентни су доласци у Београд страних лидера и посете наших вођа свим европским земљама, а све су важне за консензусно одлучивање 28. јуна.
Све је то врло појачано, до усијања, чему је допринела и посета Беораду шефице дипломатије Хрватске, Весне Пусић.
Видовдан је добио нови судбински знак - прве победе! Зато је све у погону.
У четвртак на петак ноћу, више од шест сати су Дачић Вучић, у Бриселу, разговарали са Тачијем, наравно у присуству медијаторке Кетрин Ештон. Уследило је, у петак пре подне, њено писмо, заједно са комесаром Филеом, о преговорима Београда и Приштине.
Велико ишчекивање, додатно појачано новим драмским загонеткама – једна, најновија је што Дачић и Вучић нису ништа рекли после разговора с Тачијем – наставља се и можда ће трајати и одржавати неизвесност до самог Видовдана, најмање до дана раније, кад у Бундестагу посланици немачке владајуће ЦДУ станке одреде канцеларки Ангели Меркел – шта да уради с датумом...
Намерно избегавајући прогнозерство, ФАКТИ се опредељују за једну, сасвим парадоксалну варијанту: ако Меркелова „легне на руду” и подржи датум без одлагања, победницима ће се прогласитии и Београд и Приштина. А, ако се датум одложи, Тачи нема разлога да се осећа пораженим.
Јер, већ је осигурао, макар ћутећу српску сагласност о практичној независности своје државе која добија кад добије - европски споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ.
Није и не може Приштини европски статус дати Србија, али га није ни покушала да спречи, макар да се јавно зна.
Србији у сваком случају, остаје - нови почетак. Лакше јој је, већ има статус о придруживању ЕУ. Добиће и тај датум, једног дана, не тако далеког.
И, остаће јој, ваљда, опет, Видовдан по – митском диктату.
Није то био пораз – сада може да буде!