Власт преко Брисела иде „у четнике '45“, а народ укрцава на ЕУ-Титаник

НА БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ СЕ МОЖЕ ГЛЕДАТИ И КАО НА УЛАЗНИЦУ

КОЈУ СМО ПЛАТИЛИ ЗА УКРЦАВАЊЕ НА ПОГРЕШАН БРОД

• Српска политичка класа, укључујући и кључне политичаре у земљи, често говори како је узрок свих наших јада то што „нисмо на време схватили да је Берлински зид пао“
• Чак и да је то тачно - није никакав изговор данашњој генерацији која не види да се у свету дешавају веће промене него почетком деведесетих!
• Наставак текуће политике зато Србију може коштати пуно! Више него што смо платили све промашаје у протекле две деценије
• Народ политичарима није дао мандат нити да га утерују на Титаник, нити да ту карту плаћају одрицањем од Косова!
• Како ЕУ може гарантовати било какав технолошки развој и поправљање економске ситуације Србији у наредној деценији, када више није у стању да гарнтује ни „одржавање стања“ у Француској!?

Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ, аутор књиге „Геополитика Србије“

        ПОСТОЈИ у Србији изрека да је неко „кренуо у четнике 1945. године“.

        Користи се за људе који непогрешиво бирају погрешну страну. И то у тренуцима када се крајњи исход већ може предвидети, јер је доступно обиље информација.

        Премијер Србије Ивица Дачић је, говорећи о потписаном Плану спровођења „Првог споразума о нормализацији односа Србије и Косова“, изјавио да „сви знамо куда овај брод иде“.

        Срби нису поморци, бродова и океана нема у српским изрекама, па чим се чују оваква поређења, зна се и да не потичу из српске главе. Други утерују Србе на свој брод, а зашто српске власти на то пристају, друго је питање!

        У том контексту, на Бриселски споразум се може гледати као на улазницу коју смо платили за укрцавање. А где се то укрцавамо? Какво је стање на броду?

        Целих недељу дана у Шведској дивљају незапамћени немири у „емигрантским четвртима“. Непосредан повод њиховог избијања била је брутална акција полиције. Узрок проблема је, међутим, у социјалној сегрегацији.

        Број прилога о француском дефициту и „буџетским рупама“ се рапидно повећао током последњих недеља на свим значајнијим телевизијским станицама. Новинари се углавном ослањају на процене институција ЕУ које позивају на штедњу.

        Председник Франсоа Оланд је због тога морао да реагује врло оштро, упозоравајући да неће „Европска комисија одређивати Француској шта ће чинити“. Истовремено, Француска је донела и одлуку о повлачењу својих војника из Малија!

        У Лондону је убијен војник. Искасапљен је на сред улице, а убице су још стигле да пред камерама одрже политички говор и машу мачетама све док полиција није стигла.

        Србија све своје капацитете улаже да би се докопала друштва које се распада, да би постала део система који пуца по свим шавовима!

        Уколико чак ни толико пута помињана Шведска, као узор толеранције и ефикасне интеграције, није више оаза економског благостања у ЕУ, шта могу очекивати балканске земље, према којима постоји „цивилизацијска резервисаност“ и које су део геоекономске периферије?

        Уколико се друга европска економија бори са финансијским недаћама, па је све изгледније да ће бити принуђена на жестоко стезање каиша по већ виђеном „грчком сценарију“ - шта тек може очекивати слаба и од спољних чинилаца зависна српска економија?

        У том контексту треба поставити и питање, како ЕУ може гарантовати било какав технолошки развој и поправљање економске ситуације Србији у наредној деценији, када више није у стању да гарнтује ни „одржавање стања“ у Француској!?

        О Шпанији и Италији не треба ни трошити речи.

        Истовремено, уколико Француска повлачи своје војнике из Малија, зашто их Србија тамо шаље!? И да ли улазак Србије у ратове које западне земље не могу добити повећава могућност да се у центру Београда деси нешто слично као и у центру Лондона?

        Двојица новопазарских вехабија су недавно погинула у Сирији! За тероризам и ширење страха више нису потребни ни експлозив, ни отмице авиона, већ само мачета или секира!?

        Наставак безалтернативног српског пута на Запад је „одлазак у четнике 1945“! А ако већ неко жели да користи поређења са бродовима, примерено је поновити оцену шпанских новинара: Србија је купила карту за Титаник!

        Једино би овој констатацији требало додати још две ствари.

        Прво, купљена карта је за некатегоризовано доње потпалубље, одакле изгледа нећемо моћи ни да изађемо, јер ће нам поново бити уведене визе. И друго, ту карту смо платили уступањем косовске тапије капетану брода.

        Српска политичка класа, укључујући и кључне политичаре у земљи, често говори како је узрок свих наших јада то што „нисмо на време схватили да је Берлински зид пао“.

        Могло би се о овој конструкцији полемисати. И она је у доброј мери индукована споља, као и низ других „општеприхваћених закључака“ српске политичке класе.

        Али, чак и да је тачна, она није никакав изговор данашњој генерацији која не види да се у свету дешавају веће промене него почетком деведесетих!

        Наставак текуће политике зато Србију може коштати пуно! Више него што смо платили све промашаје у протекле две деценије.

        А поврх свега, може нас увести и у дугорочну дестабилизацију унутрашњих прилика. Јер, народ очигледно мисли једно, а политичка класа друго.

        Народ политичарима није дао мандат нити да га утерују на Титаник, нити да ту карту плаћају одрицањем од Косова!