КОШТУНИЦА: Србија се мора ослободити подређености ЕУ јер ће се самоурушити
АУТОРСКИ ТЕКСТ ВОЈИСЛАВА КОШТУНИЦЕ,
ОБЈАВЉЕН У НЕМАЧКОМ ЛИСТУ FRANKFURTER ALLGEMAINE ZEITUNG
- Ово је јединствена историјска ситуација коју Европска унија намеће Србији, јер је до сада било бројних примера капитулација појединих држава, али није било још примера да се од једне државе тражи да сама разори своју државност, као што се то тражи од Србије да уради са својим институцијама на Косову
- Европска унија је обманила Србију и према њој спроводи најлакшу и најпогрешнију политику силе. Мислим да је у обостраном интересу да се ова агонија Србије заустави, јер она прети унутрашњим самоурушавањем Србије, а неће ни довести Србију до чланства у ЕУ
СВЕ земље које су до сада пролазиле пут европских интеграција и постале чланице Европске уније гледале су са великим оптимизмом и значајном добром вољом на процес приближавања и приступања Европској унији. Слично је било и са Србијом после демократских промена 5. октобра 2000. године.
Пробуђена је велика нада у народу и у земљи је постојала готово јединствена подршка европским интеграцијама Србије.
Преломна година за редефинисање односа Србије и Европске уније била је 2008. година. Тада је од стране Европске уније и албанских сепаратиста уследило координисано проглашење и признање независности Косова. На тај начин грубо је прекршена Резолуција 1244 Савета безбедности, Повеља УН и Завршни хелсиншки акт.
Овим противправним чином Европска унија је отворила потпуно ново поглавље у односима према Србији.
Права реч је да заправо на овај начин Брисел злоупотребио поверење које је Србија имала у Европску унију. Јер да је Европска унија Србији на самом почетку њених европских интеграција саопштила да неће као целовита држава ући у ЕУ, него да мора да се одрекне Косова као неотуђивог дела своје територије - онда би то у основи био поштен однос и не би могло да се говори о злоупотреби поверења.
Шта је суштина тог новог односа Србије и Европске уније?
Србији се као награда ставља у изглед чланство у Европској унији, али та награда долази у обзир тек ако Србија прихвати да буде прва држава која се добровољно одрекла дела своје територије.
Ово је јединствена историјска ситуација коју Европска унија намеће Србији, јер је до сада било бројних примера капитулација појединих држава, али није било још примера да се од једне државе тражи да сама разори своју државност, као што се то тражи од Србије да уради са својим институцијама на Косову.
Шта за Србију значи да је једина европска држава коју је 1999. НАТО месецима бомбардовао? Шта за Србију значи да је једина европска држава у којој је у миру, уз присуство мировне мисије НАТО војника, без одобрења Савета безбедности УН, десет година касније, 2008, противправно проглашена сецесија дела њене територије? А посебно шта значи силовити притисак Европске уније да сама Србија укине своје државне институције на Косову.
Свима је јасно да Европска унија због многобројних разлога неће променити свој однос и своју политику према Србији. Остаће на снази поједностављена политика силе, која ако не данас а оно за коју годину треба да оствари своје резултате.
Оног тренутка када се Европска унија одлучила да према Србији спроводи најлакшу и најпогрешнију политику силе, одређен је дугорочан правац деловања Брисела према Србији.
А какав онда може бити одговор Србије на овакав однос Европске уније према њој?
Када је један народ дуго година изложен сталној неправди, онда се у њему прикупља и таложи снажно осећање да мора заузети другачији однос према извору неправде, а то је према Србији свакако Европска унија.
Шта значи тај другачији однос Србије према Европској унији?
То значи да Србија треба да изађе из подређеног односа према ЕУ какав постоји од 2008. године.
Уместо подређеног и непрестано уцењивачког односа, Србија треба да успостави политику чистих рачуна и међусобно обостраног интереса са ЕУ. А то је могуће само ако Србија за свој циљ прогласи политичку неутралност уместо досадашњег циља да буде чланица ЕУ.
Као политички неутрална држава Србија треба да сарађује са ЕУ, пре свега на економском плану и да има добре и правилно постављене односе са ЕУ.
Мислим да је у обостраном интересу да се ова агонија Србије заустави, јер она прети унутрашњим самоурушавањем Србије, а неће ни довести Србију до чланства у ЕУ.