АМФИЛОХИЈЕ: Капела на Ловћену услов је скидања Његошеве клетве са Црне Горе

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ ЗАТРАЖИО ОД ЂУКАНОВИЋА

ДА СЕ ОБНОВИ ЦРКВА СВ. ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

• МИТРОПОЛИТ: Очекујем да ће Сабор Српске православне цркве прихватити предлог и молбу Митрополије да се владика Раде званично приброји лику светих. Само то што су му кости шест пута преметане јесте мучеништво своје врсте, а и владика Николај га је зато назвао великомучеником
• Академик Матија БЕЋКОВИЋ: Док је света и века, српског народа и српског језика, славиће се долазак Његошев на овај свет. Као и Свети Сава, и Његош је већи и значајнији данас него што је икада био. Његош-светац не би био само црвено слово у црквеном календару, него и највећа радост и охрабрење свом народу

        НА округлом столу „Враћање Његошеве капеле на Ловћен - враћање смисла Црној Гори“ - који је одржан у Парохијском дому у Никшићу  у склопу манифестације „Дани Св. Василија Острошког - говорио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

       Он је у обраћању напоменуо да је Митрополија Црногорско-приморска послала писмо премијеру Милу Ђукановићу у којем се захтева од Владе да се обнови црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, сагласно завештању његовог синовца Петра II Петровића Његоша.

       „Слање тога писма управо је везано за двестогодишњицу од рођења владике Рада, који је несумњиво најзначајнија личност, поред његовог стрица Св. Петра Цетињског. То је историјска прилика да се коначно испоштује, за свако људско биће достојно поштовања, светиња последње воље, а камоли за овакву личност каква је Његош, да се обнови његова изворна капела, да се у њу по седми пут похране његове свете мошти“ рекао је митрополит Aмфилохије.

       Он се нада да ће Влада прихватити предлог Митрополије како би се скинуло проклетство са Црне Горе које је владика Раде оставио ако не буде сахрањен на Ловћену у спомен-капели коју је за живота подигао своме стрицу.

       „Придодао сам у писму и да уколико, у шта апсолутно не могу веровати, Влада не прихвати овај захтев Митрополије да ћемо бити приморани да обновимо судски процес и тужбу, који су обустављни у прошлом веку, и то код домаћих и међународних судова. Подсетио сам премијера и да је Језерски врх, да је црквина где је подигнута црква Св. Петра имовина цркве била и остала и као таква уписана у катастар па да имамо право да тражимо да се та црква врати на своје место и да се Његош врати и ослободи из тамнице у којој је од седамдесетих година прошлог вијека“, истакао је митрополит црногорско-приморски.

       Митрополит је рекао да очекује да ће Сабор Српске православне цркве прихватити предлог и молбу Митрополије да се владика Раде званично приброји лику светих.

       „Само то што су му кости шест пута преметане јесте мучеништво своје врсте, а и владика Николај га је зато назвао великомучеником. Чињеница је и да је заиста владика Раде јединствена личност у историји српског народа која је тако дубоко уткана у народно биће, и народно памћење“ казао је митрополит.        

       Округлом столу присуствовао је и академик Матија Бећковић.

         „Док је света и века, српског народа и српског језика славиће се долазак Његошев на овај свет. Као и Свети Сава, и Његош је већи и значајнији данас него што је икада био, а нашем нараштају је пало у делo, да прославимо његов 200. рођендан, и то је у нашем животу најважнији датум, али не и у Његошевом“, рекао је Бећковић.

       Он је истакао да један језик постаје језиком тек кад се на њега преведе Библија, а тако и један народ постаје народ кад има себе на свом језику и добије своју Библију.

       „Његошев песмометар није друго до посрбљено Јеванђеље чије су речи непропадљиве. Он је пророчка савест српскога народа и Небош и Пророковић и тајновидац и путоводитељ и 'једна сламка међу вихорове' и 'сирак тужни без ниђе никога'. А да није без ниђе никога данас, може показати само његова црква. То не би било само црвено слово у црквеном календару, него и највећа радост и охрабрење његовом народу“, оценио је академик Бећковић.

       У новијој историји српског народа, у Сабору светих СПЦ, нема ни једног светитеља, а да му Његош није био светац и светиња.

       „Народ га је канонизовао, и ако је народ црква, канонизован је одавно. Његовом прибрајању у Сабор светих обрадовали би се сви, његова паства широм земљиног шара, а највише његова Црна Гора, јер данас можда нико не вапи за спасењем колико она“, казао је Бећковић

       (ИН4С)