Ратко Младић је „српски Жуков“, највећи српски генерал после Мишића

У РУСКОМ ДОМУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

„СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ - СУДБИНА БРАНИОЦА ОТАЏБИНЕ“

• Генерал Радован РАДИНОВИЋ: Ратко Младић је најталентованији српски војник од Мишића наовамо. И највећа је људска и планетарна неправда што тако талентован и даровит генерал није био војсковођа неке велике војске. Али, и његова војска је била велика. Да није бранио свој народ у БиХ - тешко би се одбранио и овај на Морави
• Председник руског Комиета за одбрану генерала Младића Павел ДОРОХИН: Инсистираћемо да Русија, која има право вета у Савету безбедности УН, тај вето и употреби и стави забрану на избор судија и тиме оконча рад Хашког трибунала
• Академик Јелена ГУСКОВА: Генерал Младић се није случајно појавио у вашој историји, као ни Жуков у нашој. Генерал Малдић се појавио јер је вашој земљи био потребан. Колико би живота још било изгубљено и колико би страдала Српска земља без таквих генерала. Видели смо га у фебруару. Невероватно је борбен

        У РУСКОМ центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду, одржана је промоција књиге на руском језику Љиљане Булатовић о генералу Ратку Малдићу - „Српски генерал Младић - Судбина браниоца Отаџбине“.

       На промоцији су поред аутора и сина генерала Малдића Дарка у препуној сали Руског дома говорили: депутат Државне Думе Руске Федерације Павел Дорохин (председник Руског комитета за одбрану генерала Ратка Младића), секретар Савеза писаца Русије Сергеј Коткало, генерал Радован Радиновић и историчар академик др Јелена Гускова.

       Прво се присутнима обратила сама Љиљана Булатовић, рекавши да је ово већ 6. књига коју објављује о генералу Малдићу. Прва је издата давне 1996. године. У књигама се налазе сви доступни документи и све што треба да се зна о генералу Младићу. Ауторка је истакла да је свако издање прочитао и сам генерал Младић и да иза сваке речи он лично стоји. Тако да је то својеврсни тестамент истине.

       Булатовић сматра да се самим доласком руске делегације и чланова Комитета за одбрану генерала Младића у Београд појавила својеврсна нада да све што је писано и објављивљано о Младићу није било узалуд и да ће они са научне и политичке стране сагледати овај проблем. Појавила се нада - нагласила је - да ће успети да уздрмају ту грозну творевину која се зове Хашки трибунал.

       Она је истакла да је у фебруару ове године делегација на челу са Дорохином била прва званична делегација Русије у посети Хашком Трибуналу и упитала их шта они тамо раде, и да та чињеница улива наду да та институција бити призвана правној и политичкој одговорности и стављена под лупу. Да ће бити утврђено: како је тај суд основан, како је хапсио, како је пресуђивао, и како мисли да траје?

       Потом се присутнима обратио секретар Савеза писаца Русије Сергеј Коткало који је поред осталог рекао:

       „Драго ми је што сам дошао и што могу да вас поздравим у име Савеза писаца Русије и видим људе са којима сам имао прилику да се раније видим у Москви и са којима сам се сусретао кад смо радили на на овој књизи. За нас Русе веома је значајно што је ова промоција у Руском дому.        

       Желим да се захвалим људима са којима сам се сусретао у овим тешким годинама и који су подвизавали нас Русе. Међу њима су били патријарх Павле, епископ Атанасије и покојни Драгош Калајић који ме је и упознао са генералом Младићем.

       Многи виђени Руси (писци, скулптори...) долазили су тада у Србију и писали истину и тиме допринели продору истине у руску јавност. Ми смо тада, колико смо могли, помагали људе исте вере.

       Овдашњи јунаци су и наши јунаци, а подвиг који је учинила Љиљана Булатовић заједнички је словенски подвиг писања о херојима још за време њихових живота.

       Ми нисмо били у стању да забележимо и евидентирамо ту истину коју је успела да забележи и евидентира Љиљана. И није случајно што сваки њен долазак у Москву представња општеруски празник. Зато што је и она сама херој. Јер, ко пише о светима и сам постаје светац.

       Без обзира каква ће бити политичка ситуација у Србији и код нас у Русији, људи који су описани у овој књизи јесу и заувек остају јунаци. Свесловенски. Све ће проћи. Претходне власти су прошле, проћи ће и ова, а Младић ће остати.

       Свима вама и свеколиком српском народу зелим да наша заједничка историја има више радости и Сунца“.

       Генерал Радиновић је аутору, књизи и њеном главном јунаку рекао:

       „Поштоваоци генерала Ратка Малдића, дугујем велику захвалност госпођи Љиљи Булатовић што ми је пружила прилику да се обратим вама поштоваоцима, пријатељима и сарадницима генерала Младића и што ми је пружила прилику да својим невеликим есејем о овој књизи кажем неколико реченица о лику и делу генерала Младића. Пошто нас је Љиљина књига окупила, био би ред да се говори о књизи, а ја ћу Бога ми, о Ратку, о генералу, а не о књизи. Нека о њој говоре они који то боље знају. О генералу Младићу су говорили многи, говорили су научници, генерали, политичари, говорили су његови сарадници, његови пријатељи, мештани, новинари, публицисти и ко све не.

       Дошао сам до закључка да су сви они који су га волели или мрзели били њиме фасцинирани. Има и оних који су га мрзели и који га мрзе и данас, али им је онда била част да са њиме размењују шапку. А сада желе да то забораве, али то је записано за вјеки вјеков.

       Из те фасцинације Младићем, сам појам генерала постао је мит и кад се каже Ратко Малдић - не мора да се дода генерал, јер се то подразумева. И ја сам фасциниран Ратком Младићем. И ја - кад чујем реч генерал - једино видим Малдића, а за друге мање више. Ја ћу га увек звати Генерал.

       Моја фасцинација њиме траје још док је био млад. И ја сам тада био млад. У школи сам се дивио његовој оригиналности јер је већ тада размишљао о крупним стварима о ратним биткама.

       Почетком ’90-тих година пратио сам његове активности после распада наше заједничке државе. Пратио сам како ствара војску, како се ставио на чело те војске и како са својим саборцима брани српски народ не само у БиХ. А да није бранио свој народ у БиХ - тешко би се одбранио и овај на Морави. Јер да га није тамо - не би га било ни на Морави.

       Уверен сам, а за то уверење имам и неке референце, да не будем лажно скроман, да је Ратко Младић најталентованији српски војник од Мишића наовамо. И највећа је људска и планетарна неправда што тако талентован и даровит генерал није био војсковођа неке велике војске. И да на челу те велике војске води велике битке.

       Он је водио велике битке и ући ће у историју и изучаваће се на свим војним школама. Био је велики командант малобројне, али велике војске која ће такође ући у неке од уџбеника из којихће се учити како се слобода брани по сваку цену, уз поштовање свачијег достојанства па и достојанства својих противника.

       Младић је легенда нашег народа и уместо да остане у легенди, наши непријатељи, уз помоћ домаћих издајника су га истргли из легенде и предали да га вуку по блату хашког циркуса. Тиме би да истргну из нашег памћења и да осрамоте то што је он заједно са својим паметним, часним и способним саборцима учинио. И када већ спомињем њих, могу вам рећи и то да историја ратова не памти да се икада на једном малом месту, у једној малобројној војсци скупило толико талентованих и способних команданата, командира и војсковођа каква је била Војска Републике Српске. То је доиста била права војна елита.

       Она је успела да формира Републику Српску. То је једини добитак српскога народа после разбијања државе која је стварана милионима жртава српскога народа. Једино Република Српска! А све што се чини против генерала Младића и других који су учествовали у том великом делу није ништа друго него покушај да се докаже да је Република Српска настала на злочину и да не може да опстане. То је наравно лаж.

Да ли ће нам огадити ту легенду - то не зависи од њих. Они се труде свим силама да то учине, али то само од нас зависи. Ако ми не дозволимо да нам огаде ту легенту, онда и неће. Искрено се надам да ће тако и бити.

       Ратко Младић је, кажу, водио освајачки рат. Какаве ли глупости, какав безобразлук! Ратко Младић је водио агресивни рат, а Срби су били агресори!

       То су лажи које су исконструисане у тзв. међународној заједници и политици тзв. слободног света, а домаћи издајници су то оберучке прихватили.

       У прилог овој прљавој лажи навешћу вам једну беседу министра иностраних послова РС Алексе Бухе коју је изрекао на седници 50. по реду у Санском Мосту 16. априла 1994. године.

       Један посланик се тада био распричао и почео да критикује и пита зашто Војска није освојила Сарајево, Тузлу, Зеницу, Бихаћ, Мостар? А умни Буха му је на то рекао: Господине, ми нисмо ишли у освајачки рат, ми смо водили одбрамбени рат. Нисмо ишли да освајамо туђе територије, већ смо бранили своје. Нисмо ишли да нападамо и освајамо туђе народе, него да бранимо свој.

       Ето, такав рат је водио Ратко Младић и за такав рат је одабрао дефанзивну стратегијску концепцију. А из дефанзивне стратегије се не може освајати туђа територија.

       Да је одабрао дефанзивну стратегију види се и из тога како је груписао војне снаге. Он их је груписао по зонама одговорности. Сваки корпус је имао своју зону одговорности и морао је да брани ту територију.

       Младић није имао ни слободне снаге којима би нападао и изводио офанзивне операције. Јер, стратегијска војна операција није вођена, а без стратегијске војне операције не може се водити рат.

       Ратко Младић није хтео, а није ни смео да води рат. То изгледа contraditio in adjecto, али је он заиста водио рат за одбрану територије свога народа. То је радио на најбољи и најлепши начин.

       Сви који су хтели да то оспоре нису могли па је чак и тај злокобни Дејтонски споразум верификовао Републику Српску што је заслуга Ратка Младића и његових сабораца.

       На крају, желим да поручимо нашем генералу: да је он, упркос свему за шта му тамо суде, а у судару са кривоклетницима - нису му велике шансе, за нас легенда и да ће остати легенда. Ми знамо шта он нама значи и тако ће остати за сва времена. Он остаје у легенди са свим другим бесмртницима нашег народа који су своје животе и дела уградили у темеље нашег опстанка.

       Уверен сам да ће доћи време када ће нека покољења, да ли ова или нека сутрашња, подизати споменик Малдићу као што то чине војводи Путнику и да ће на том споменику стајати епитаф: Захвална Отаџбина.

       Председник руског Комитета за одбрану генерала Ратка Младића, депутат Државне Думе РФ Павел Дорохин рекао је окупљенима у Руском дому:

       „Желим да вас поздравим у овој сали у име Државне Думе и да вам се захвалим на овој вечери. Крајем децембра прошле године у Државној Думи основан је Комитет за одбрану генерала Младића. Био сам почаствован што сам изабран за његовог председника и зато сам вечерас овде. У састав Комитета ушло је доста истакнутих људи, међу којима писци и  јавни радници, као и двадесетак депутата Државне Думе РФ. Велики значај има и то што је у састав Комитета ушао и велики пријатељ српског народа, бивши председник владе РФ академик Јевгениј Примаков.

       Један од основних задатака који смо преузели била је посета генерал-пуковника Ратка Младића у затвору. Били смо свесни да је тај контакт са генералом Младићем карика истог ланца. Хашки трибунал и његове судије су симбол одсуства сваког права и безакоња.

       Ви знате којом брзином је тај трибунал осниван и колико је био спреман да казни оне који су били неугодни за НАТО. Србија и српски народ су били мета број један.

       Други наш циљ је да пажњу међународне јавности што више усмеримо на рад трибунала. Желимо да он буде распуштен и растеран јер је политичко-дисциплински орган земаља НАТО.

       Кад смо се у фебруару видели са генералом, видели смо са коликим ентузијазмом нас је он дочекао. Понудио нас је српским хлебом који смо заједно окретали, молећи се.  

       Првих пола сата, од укупно два колико нам је било на располагању, само смо слушали генерала јер је он имао потребу да нам говори. 

       Са министром правде Србије смо се договорили о заједничкој акцији коју коју треба да водимо.

       Ви знате какав однос Русија има према раду Трибунала. На сваких шест месеци Трибунал подноси извештај о раду СБ УН који истовремено доноси одлуку о продужавању рада судијама.

       Овај пут ћемо инсистирати да Русија, која има право вета, тај вето и употреби и стави забрану на избор судија и тиме оконча рад трибунала.

       Генерал Младић је приликом сусрета испољио још једну своју врлину. Кад смо му рекли да ћемо се трудити да га извучемо одавде, он нам је одговорио: „Децо, извуците остале, а мене оставите за крај“.

       Слобода генералу Младићу!“.    

       Пријатељима и поштоваоцима генерала Младића обратила се и Јелена Гускова, рекавши:

       „Хвала вам што сте дошли. То је знак да ваше срце није равнодушно. Јер, веома је тешко говорити о победи кад ви кажете да нисте победили. Кад цео свет о вама говори да сте злочинци. Врло је тешко говорити о победи кад у Босни и Херцеговини причају другу причу.

       Српски народ страда већ више од 20 година. А проћи ће још много времена и све ће проћи, а ваши хероји ће остати.

       Данас то сазнање ви чувате, а људи као Љиља Булатовић потребни су да би ту тему - тему страдања и хероизма српског народа - држали на високом нивоу.

       Требало је писати књиге које ће остати у историји: књиге о Сребреници, о страдањима жена, о страдањима логораша и о херојима какав је Ратко Младић.

       Надам се да долазе друга времена у којима ће се врло лако говорити о свему, о херојима српског народа.

       Захваљујем се Љиљани још једном, али морам да се захвалим и њеном мужу који ју је у свим тешким данима подржавао, онда кад је даноноћно писала, кад је по зову срца обилазила страдална места.

       Желим још да кажем да се генерал Младић није случајно појавио у вашој историји. Он се појавио исто као и Жуков у најтежем времену кад се народ у Другом светском рату борио против фашизма. Генерал Малдић се појавио јер је вашој земљи био потребан. Колико би живота још било изгубљено и колико би страдала Српска земља без таквих генерала какав је био генерал Младић.

       И најлепше је то што је жив. Видели смо га, разговарали смо са њим. Невероватно је борбен.

       Њему је у Хагу забрањено све. На пример, у судници му је забрањено да говори, да на цедуљу напише адвокату кад нешто жели да каже.

       Још један пример. Он је једном ушао у судницу у руској војној шапки и рукавицама. Сви смо се чудили и питали зашто?

       Па он је на такав начин поздравио Русе!

       То показује да он највећу наду полаже у Русе.

       Кад је дошла руска званична делегација, они су од генерала тражили потврду да је то званична делегација. Замислите нису од Думе тражили потврду него од генерала и све што је требало - добили су и на крају су морали да одобре посету.

       Кад смо дошли, то је била огромна срећа за све Србе, то је улило наду у спас и у то да је ипак неко обратио пажњу на ту неправду коју смо видели.

       Депутат Дорохин је преузео функцију председника Комитета за одбрану генерала Младића. Знате, често кажем да је то човек-тенк. Ако је нешто рекао - урадиће. Многи само причају, а ништа не раде.

       Значи, делегација Комитета је била у Хагу, а сада смо направили план рада и немамо намеру да оставимо тај Трибунал на миру.   

       Генерал већ даје поруке шта треба да се уради.

       Веома сам срећна што ће се сутра основати српски део Комитета за одбрану генерала Младића у Србији.

       То ће бити наша заједничка акција, зато су представници Комитета и депутат Дорохин дошли да учествују у отварању тог комитета.

       Срећни смо што се за нашег живота појавио такав генерал какав је Ратко Младић. Било је још таквих и свима њима велико хвала. То су бранитељи своје Отаџбине и следећим генерацијама младих српских мушкараца биће пример како треба бранити своју земљу.“

       У програму у Рускомдому учесвовао је и мешовити хор из Бјељине који је отпевао сет руских и српских песама.

       Горан ШИМПРАГА