Нешто важно се кува

П р в и   п о г л е д

„БРИСЕЛСКЕ РУНДЕ“ - ДИПЛОМАТИЈА БЕЗ МАСКИ ПРЕРАСТА

У ЗАПАДНУ ИГРУ ОТВОРЕНИХ КАРАТА

• Није баш из чиста мира тројка Николић-Дачић-Вучић прекршила праксу да сва тројица не могу заједно да напусте земљу, кад је обичај да један буде у земљи, а ако путују двојица у исто време - да се возе различитим авионима...
• Можда верују да  ће силницима убедљивије деловати тројица него само један српски политичар! А можда су ово само детаљи нове епизоде нове колонијалне приче на старој матрици
• Маске су пале, све ће се видети - можда ће српска тројка бити прави број у једном или другом случају

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ОН каже да они, што год им предложи, само одмахују главом - у знак аутоматског одбијања српских, а подршке албанских ставова.

       Он је премијер Ивица Дачић, а они, сви до једног, његови саговорници из ЕУ, наравно и САД, чији високи званичник, Филип Рикер, уочи сваког бриселског дијалога, одреди смернице и домете београдско-приштинских разговора, које, европским дурбином, углавном  ћутећи, надгледа баронеса Кетрин Ештон.

       Америчко и европејско навијање за своје послушне приштинске поданике толико је очигледно да не би могла да га маскира ни највештиа дипломатска скривалица.

       Почела је ових дана, можда и зато, западњачка игра „отворених карата“ - дипломатија без маске. У право време...

       Приближавање априлског одлучивања Европаке комисије о препоруци термина за  почетак преговора о уласку Србије у ЕУ подстакло је још интензивније, ионако изузетне активности  целог српског политичког врха, наравно и његових западних партнера, тако и толико да су традиционални облици јавног деловања постали уски, па се повлаче нови потези, неки и - без преседана...

       За сада резултати иновација могу само да се наслућују, чини се да нису баш обећавајући, али се активности, ни пре ни после јунског исхода, па и ако буде негативан, бесумње - неће битније редуковати. Јер, пред пројектом уласка у Европску унију, у Србији падају све границе, и тамо где уопште није очекивано, на пример у ћутању - кад се ћутати не може...

       Кршећи универзалну и конвенционалну праксу немешања у унутрашње политичке и друге односе земље у којој је акредитован, Његова Екселенција амбасадор САД у  Србији, Мајкл Кирби, драстично је прекршио више елементарних правила свеколиког, па и културног понашања шефа дипломатске мисије, особито најмоћније светске државе, чије се укупно понашање помно прати.

       Не само што је погрешно оценио један, иначе добар предлог владе земље домаћина, Србије, већ је крајње субјективистички и потпуно погрешно и третирао и оценио праксу треће земље, Републике Српске, дела БиХ. Неприхватљив недавни гест немачког амбасадора Цобела о једној унутрашњој српској преокупацији, због чега је скраћена његова мисија у ношој земљи, знатно је лакша од вишезначне лекције Њ.Е. Кирбија, који је, ето, тек започео своју дипломатску мисију овде - на скандалозан начин...

       Дачићев и предлог српског политичког врха, озваничен и у Скупштини Србије - да се формира заједница српских општина на Космету са извршним прерогативима, тамо где су Срби у већини, оцењен је, не само у Србији, компромисним и усмереним на трајно решавање косметске кризe.

       Није нимало чудно што Дачићев предлог, изнет у бриселским разговорима, није прихватио Тачи, који га је негаторски упоредио са наводним овлашћењима Републике Српске у БиХ, што су негирали Дачић и други српски званичници, наводећи чињенице да РС има бројна овлашћења која Срби на Космету не би имали...

       Исто као Тачи мисли и Кирби, чак и више од тога, јер  се усудио да оцењује: „Вашингтон не жели нову Републику Српску на Косову, јер се тај модел није показао као добро решење за развој БиХ“!

       Настрану околности што је Њ.Е. можда просто заборавила да је његова УСА држава учествовала у дејтонском пројекту, одређивању статуса, овлашћења и свих права РС у БиХ. Нејасно је и зашто је баш Кирби и баш у Новом Пазару, рекао што је рекао, али и шта је све тамо радио, али је јасно, па и помало индикативно да су јуче, врло хитро, Албанци с Југа Србије  направили паралелу и официјелно затражили себи иста права као Срби на Северу Космета!

       Вероватно је шеф дипломатске мисије САД у Србији знао да албанска заједница на српском Југу и другде ужива сва права као и све друге националне мањине у Србији, али није искључено да је био и сада је свестан да његова паралела  може само да отежа  и дијалошке односе у Бриселу, али и укупне односе Срба и Албанаца, без чије стабилизације ни регион не може бити стабилан...

       А можда изјава Њ.Е. и њене намере не иду даље од покушаја понуде још једног прилога  политици наметања силом, коју је ова земља најдрастичније осетила у НАТО-САД бомбардовању, чије последице се могу видети из америчке амбасаде у Милошевој београдској улици...

       Од  новог америчког прилога обогаћивању праксе дипломатије без маске, веће огорчење изазива типично српски политички прилог овом догађају. Чуђењу нема краја не што је то урадио један дипломата, већ како на то реагује политчки надлежни врх Србије, али и српска дипломатска служба - сви су прећутали Кирбијево нечувено мешање, а то не одговара не само косметским Србима, него никоме на Космету и у региону!

       Свако прећуткивање истине, не само да не може да сакрије или умањи саму истину, већ отвара простор новим, још запаљивијим ударима и на постојеће проблеме и на покушаје њиховог решавања.

       Посебно су непријатне последице што прећуткивање  истине која се не сме сакривати утиче и на појачавање и најмањих сопствених грешака друге врсте, чак и кад настају из добрих намера. Таквих има свакодневно, и у политици и у мдијима, али једна најновија, и не баш ситна, предњачи по изузетном садржају, готово без преседана...

       У тај пример не спада необично брзи ритам којим је председник Николић примио поменутога амбасадора, дан после скупног сусрета премијера Дачића са њим и његовим колегама из земаља тзв квинте - нема, наиме, одговора на природно питање  шта је то Кирби посебно, а да није могао да каже или договори заједно са колегама из Британиије, Француске, Немачке, Италије? А, важније је, наравно и провокативније питање - зашто је државна тројка - Николић, Дачић, Вучић - пристала да у  понедељак заједно иде у Брисел, на позив високе представнице за спољну политку ЕУ, Кетрин Ештон, кад  би било уобичајено да она дође код њих - ако има неких политиччких разлога и мотива за важне разговоре са све тројицом.

       Је ли то неповерење у њихово јединство, личну и политичку сагласност или жеља да ће им свима тамо бити лакше да заједно чују неку, далеко било, непријатну вест - да датума неће бити ни у јуну... Или мисле, кад их је више, кад су неколицина, да ће моћи више и да ураде, да се сретну са више министара спољних послова ЕУ који се баш у понедељак састају у Бриселу...

       Нешто важно се, рекло би се - кува. Није баш из чиста мира тројка прекршила праксу да сва тројица не могу заједно да напусте земљу, кад је обичај да један буде у земљи, а ако путују двојица у исто време - да се возе различитим авионима...

       Вероватно овај будући скок у Брисел српске државне тројке има нешто не баш сувише важно, нешто обично за обичне људе, какви су, иначе, сва тројица, и природом и у свакодневици,  скромним навикама.

       Политички значај њиховог сутрашњег заједничкг лета у Брисел изузетно су, међутим, подигла баш њих тројица - јер, као нико пре њих, воде битку за датум о учлањењу у ЕУ - достојну сваког преседана?!

       А, шта ако се датум опет  одложи, па се преговарачима сугеришу неки претходни преговори или претпреговори о уласку у ЕУ, али без датума!

       Обогатили бисмо, ако тако буде, дипломатију без маске- лексички, на реч. Друго је, међутим, питање - да ли ће то бити лет чија је дестинација - решење проблема Космета? Или, само нова обмана коју су опет режирали западни моћници?

       Убедљивије ће силницима деловати тројица него само један српски политичар! Јер, коначно, све су, можда, ово само детаљи нове епизоде нове колонијалне приче на старој матрици.

       Да ли зна баронеса Кетрин Ештон да је Србија у супртостављању насиљу историјски међу првима била, а да ли ће бити и сада?

       Јавиће нам наша тројка из Брисела кад заврши разговоре о датуму - обичном и пролазном или победничком и слављеничком? Маске су пале, све ће се видети - можда ће српска тројка бити прави број у једном или другом случају?!