Карте су отворене, комбинације су у току

П р в и   п о г л е д

ПОСЛЕ РАЗГОВОРА ДАЧИЋА У БРИСЕЛУ И ВУЧИЋА У БЕРЛИНУ

Вучић у Берлину

• Пети бриселски дијалог Дачића и Тачија, 19. и 2о. фебруара, опет уз посредовање Кетрин Ештон, и први Вучићеви берлински сусрети с немачким партнерима, колегама министрима одбране и спољних послова, посланицима, и саветником канцелаке Меркел, завршени су - одлагањем одговора
• Тачи је инсистирао да се расформирају „паралелне институције“ и устврдио да ће се то догодити, а најавио и изборе у четири српске општине на Северу
• Разлаз  због различитих ставова је, наравно, изостао. Баронеса Ештон је, уобичајено писменим саопштењем, чак оценила да су сви задовољни „постигнутим напретком“ у детаљним разговорима, али о детаљима нико ни речи

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ИЗУЗЕТНА спољнополитичка (и друга) активност Србије, потврђена разговорима Дачића у Бриселу, са Тачијем, и Вучића у Берлину, са више министара и званичника, не само да није окончана, већ се наставља, чак још интензивније, и то у најважнијем - трагању за резултатима у приближавању ЕУ и решавању косметске кризе.

       Такав исход, засад је, на жалост,  изостао, очигледно је оптимизам неких посматрача био преурањен и нереалан, али је значајно што очекивања нису истекла, сада су чак обострана, што су, нимало случајно, нагласили сви учесници тешких разговора.

       Предвиђања онога што би требало да уследи нису „на дугом штапу“, орочена су на месец-месец и по, до када би, како рекоше, требало да се постигне „видљив и одржив“ напредак у дијалозима...

       Посебност и једних и других, бриселских и берлинских, данас окончаних разговора, показује се и формално и суштински, што је додатно стимулисало ретко интересовање укупне јавности, домаће, али и иностране. Одржани у исто време, само с даном разлике, у два најважнија и неудаљена центра, у престоницама ЕУ и Немачке, Србију су представљале прве личности владе, посвећене најважнијим пословима те врсте од којих умногоме зависи будућа, посебно економска и безбедоносна, али и готово свака важна стабилност земље.

       Претходна, можда и случајна подуданост, нимало случајно се продужила на текућу, а и оно што следи неће моћи да буде одвојено. Међузависност две теме, Космета и ЕУ, и то изразита, најдиректније је утицала једна на другу, преговарачи су међусобно ослушкивали и прилагођавали тамо где је то било могуће.

       Одговорност је, тако, додатно потенцирана, па су учесници у разговорима, у трагању за одговорима на бројна питања, избегавали све, не мале ризике. А, теме су такве - да било какве грешке морају да се искључе, јер поправног или нема или би много коштао...

       И тако, пети бриселски дијалог Дачића и Тачија, 19. и 2о. фебруара, опет уз посредовање Кетрин Ештон, и први Вучићеви берлински сусрети с немачким партнерима, колегама министрима одбране и спољних послова, посланицима, и саветником канцелаке Меркел, завршени су - одлагањем одговора.

       Не значи то, међутим, да су разговори, на две најважније европске сцене, завршени потпуним неуспехом, иако нису продуковали конкретне договорне резултате. Најважније је што су учесници разговора схватили шта може, а шта не може, у чему се разумеју, а шта никако да се схвати и прихвати, како даље и докле може да се попушта, а где је „црвена линија“ чији би прелазак угрозио недодирљиве држвне и националне интересе.

       После дијалога у Бриселу, најважније је да је нова рунда већ заказана, за 4. март, значи са краћим размаком од претходних, што нуди стимулативну сугестију да ће можда нешто и да се постигне пре европског одлучивања о давању Србији датума за приступне преговоре у ЕУ.

       Дачић је, као што је најавио, искључио укидање садашњих српских институција док се не договори успостављање заједнице српских општина са одговарајућим надлежностима на Северу и у целом Космету где су Срби у већини.

       Тачи је инсистирао да се расформирају „паралелне институције“ и устврдио да ће се то догодити, а најавио и изборе у четири српске општине на Северу.

       Разлаз  због различитих ставова је, наравно, изостао. Баронеса Ештон је, уобичајено писменим саопштењем, чак оценила да су сви задовољни „постигнутим напретком“ у детаљним разговорима, али о детаљима нико ни речи.

       Договорено је, истина, да експертски тимови, српски и албански, у међувремену, разјашњаваће једни другима шта мисле, има ли им што нејасно, мада је свима све јасно - сагласност је искључена...

       На другој сцени, конкретност није изостала, посебно у дијалогу Вучића са шефом немачке дипломатије Вестервелеом. Вучић је најавио да нам предстоји месец и по тешких одлука, али да ћемо испунити своје обавезе, а Вестервеле је рекао да давање Србији датума за преговоре зависи од остваривања договорених услова, а да Немачка неће тражити нове.

       Није, наравно, изостало његово отворено повезивање услова са бриселским разговорима - датум зависи од нормализације односа Београда са Приштином, а то значи и остваривање договореног и укидање српских институција на Северу које је прва, још у августу тражила Ангела Меркел.

       У томе је искључено немачко попуштање, што се видело и у Вучићевим разговорима са посланицима Бундестага, али и са канцеларкиним саветником који је изузетно близак Ангели Меркел.

       Вучић је, на крају посете, и тамошњим новинарима данас рекао да је Србија заслужила да добије датум за преговоре.

       Карте су отворене. Комбинације су у току. Све се, углавном, и види и зна - и  узроци, и последице.

       Одговори су одложени, не за дуго, мада се и они већ сада  знају и читају, иако нису написани и изречени.

       У разговорима министара у Берлину са новинарима, наравно јавним, примењивана је позната дипломатска пракса - прећути оно што изазива незгодне утиске - десило се чак да прође цела прес-конференција а да се Космет не помене поименце. А, сви су знали да мисле баш на Косово и Метохију.

       Тако ће бити и после будуће одлуке о фамозном датуму, негативне или позитивне, свеједно.

       Космет  ће и тада бити оно што је - српска постојбина.

       Косово и Метохија се не чекају - не зависе ни од једног датума, остали су у историји!