Веома личи на издају, изгледа као издаја, а зове се - велеиздаја

НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО ДА ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ ТОКОМ ЗВАНИЧНЕ ПОСЕТЕ ЦРНОЈ ГОРИ ПРИЗИВА УСТАНКЕ И БУНЕ, АЛИ...

• Садашња, као и претходна, кукавичка и дневнополитички калкулантска власт све што је остало на Косову и Метохији и онако гледа као на добрано урушену зграду која би свакако пала
• У огромном страху, несвесне стварности и стварања мултиполарног света, недостојне историјског момента у којем су се нашле, садашње власти у Србији у покушајима да поред тога што тако нешто раде за себе и своје најближе поданике, агресивно желе да и код народа створе привид нове, од Европе и Америке уважене Србије
• Нашу националну драму која је део шире геополитичке драме, а која се дешава по ко зна који пут на овом битном, пребитном парчету планете, непрестано интерпретирају само као сегмент тешкоћа које имамо у напорима да приступимо ЕУ а не онако како то јесте - као пројекат остваривања неповратног слабљења једног историјског и државотворног народа

Пише: Оливер Вуловић

         ОДГОНЕТАЊЕ тајне о правим намерама садашње српске власти није више заметан посао. Њена почетна способност да вештим одржавањем пажње на лоповлуку и нитковлуку који су били и остали органски део ове недржаве је после седам-осам месеци апсолутно разграђено и раскринкано као параван иза којег стоји срчано стремљење да се постави и заживи тзв ИБМ граница и осталим додатним попуштањима коначно и међународно омеђи још једна недржава на нашој територији и још један део нашег народа остави свирепом, племенском дивљачком и нељудски охолом деловању коалиције НАТО пакта и албанских поглавица.

         Остало је мало живих душа на који километар после њиховог ИБМа па су на ред да страдају дошли и гробови.

         Садашња, као и претходна, кукавичка и дневнополитички калкулантска власт све што је остало на Косову и Метохији и онако гледа као на добрано урушену зграду која би свакако пала шта год да она уради, те је тако с миром на понижење навикнутог, на последња зла одреаговала само жентурачким пренемагањем у РТСовим дневницима. Да су нечим „згрожени“ или  „шокирани“ знали смо само кад то саопште у свом контрасаопштењу на саопштење пропале жуте хунте са којом и даље деле добит и дивиденде у престоници.

         И поред вапаја и апела за помоћ истински угроженог народа са Косова и Метохије, поред пренеражености нације да се  у било каквом смислу и форми уопште може столица у ОУН ставити током премијеровог озбиљног политичког иступа као могућа и вероватна награда варварима који нам отимају територију, људе целе или у деловима, пале храмове и ору гробља, властима ове недржаве по договору са Дајрект медијом, ипак је било много важније да медијски мајсторски проблематизују и мешетаре са подацима да ли неко чита листинге њихових мобилних телефона, ко им „сече“ колоне аутомобила, удара мопедима у врата аутомобила, пред камерама простачки испред њих невиних и поштених шири ноге, распредају о квалитету пасуља који је у притвору послужен Мишковићу, полемишу о томе колико дуго и успешно Беко игра ема есеса са законима ове недржаве и ко јесте много а ко само малчице се годинама домунђавао са Шарићевим нарко јањичарима.

         У огромном страху, несвесне стварности и стварања мултиполарног света, недостојне историјског момента у којем су се нашле, садашње власти у Србији у покушајима да поред тога што тако нешто раде за себе и своје најближе поданике, агресивно желе да и код народа створе привид нове, од Европе и Америке уважене Србије.

         Ова власт из нужности аминовања окупатора да опстане на тренутним позицијама, остваривање и реализовање на терену добијених задатака баш од стране тог окупатора, покушава јавности  да представи као нешто што се у стварности не догађа, него да je то у ствари само нормалан политички процес који би било ко да је на њиховом месту, то јест на власти, привео крају а што је невиђена сирова и брутална превара бирачког тела од када избори постоје.

         Посматрајући их ових месеци, утврђујемо да и за њих, као и за њихове претходнике, нема ничега националног што није урушиво. Осим што премијер гура Србе са Косова и Метохије у крваве руке албанске парадржаве и Председник Републике одлази у Подгорицу и тамо, као да не зна у којој ситуацији се налазе тамошњи Срби, „очински“ их саветује да „воле“ своју државу Црну Гору која им протерује свештенике, негира цркву, писмо, језик и националност, истерује из државне службе и агресивно гура на маргине.

         Нико није очекивао да Председник током званичне посете призива устанке и буне, али није морала његова екселенција ни да се придружи америчком гледању на свет у којем важи правило - да ме волиш и кад те бијем - те део свог народа тера на љубав према својим душманима. Могао је макар да ћути и остала би после те посете макар нека мрва поштовања и према њему и према народу и држави које заступа, што од стране сународника а што од стране кријумчара и дилера америчког и албанског дувана који у Црној Гори поседују све што се поседовати може.

         О дипломатском дилетантизму и глупостима које представници ове власти непрекидно праве, као током последње посете Македонији, у овом писмену нема довољно места да се још говори.

         Згуснуто се збивају догађаји у којима садашња власт покушава да наметне народу своју представу историјске вододелнице којој присуствујемо.

         Нашу националну драму која је део шире геополитичке драме, а која се дешава по ко зна који пут на овом битном, пребитном парчету планете, непрестано интерпретирају само као сегмент тешкоћа које имамо у напорима да приступимо ЕУ а не онако како то јесте - као пројекат остваривања неповратног слабљења једног историјског и државотворног народа на територијама на којима вековима живи а за интерес англосаксонског овладавања најважнијом транзитном рутом између Запада и Истока и њиховог заузимања што бољих стартних позиција за тренутак када се одлуче да крену у покушај стављања ноге за врат Русији.

         Српски властодршци безрезервно подлежу Западној „истини“ и негирају ону праву истину из писменог и усменог предања сопственог народа и упорно покушавају да му у свести промене историјску представу.

         То све веома личи на издају, изгледа као издаја а зове се -велеиздаја. Зато треба да оду, да буду као само лепо национално нашминкани реликт претходне власти и најновији продукт из низа англосаксонских подметачина овом народу, такође послати у прошлост.

         Будућност се у међувремену сама јавила. Она никада не пристаје на вештачке границе, на крпе које се проглашавају заставама, на главне градове на сваких 80 километара ове државе, на западњачке „реалности на терену“, на немоћ, страх и нестручност Уставног суда да ради свој посао, на вештачку фашизацију сваког вида испољавања родољубља и патриотизма.                         

         Тој будућности треба помоћи, треба је заштитити и истински јој без икаквих калкулација и дневнеполитичког шибицарења и подилазења сопственим сујетама пожелети добродшлицу и пружити подршку. На изборима који нам предстоје другог избора нам неће бити или у супротном нећемо више имати ни где да бирамо, нити ће нас имати да уопште можемо да бирамо.