Север Косова се Београду обратио речима високог напона

П р в и  п о г л е д

ПОВОДОМ КИМ КАО ДА СЕ СВЕ ВРАЋА - НА ПОЧЕТАК...

• Више од десет хиљада косметских Срба, окупљених у на масовном митингу у Косовској Митровици, супротставило су се свему о чему се политички договарају Београд и Приштина посредством Брисела и у режији Вашингтона. Са, заиста импресивног митинга отпора, саопштено је свима да неће, ни под којим условима, живети у самопроглашеној албанској држави
• Властима у Београду, лексиком високог напона, поручено је да „воља, морал, јединство, снага, храброст, решеност и спремност на сопствену жртву, зарад остваривања државних и националних интереса - а то је очување КиМ у саставу Србије - никада нису били већи“!
• Уз упозорење да нико нема право да мења уставно-правни поредак и да успоставља границе и царине са Србијом, косметски Срби затражили су прекид дијалога с Приштином, најављујући отпоре и свим видовима грађанске непослушности
• ЕУ има два разлога за журбу - уцена тзв. датумом за преговоре о приближавању Унији, на пролеће, или лето, или кад покажемо послушност, а други разлог је у парламентарним изборима  у Немачкој па би Меркеловцима добро дошло још једно успешно уцењивање Србије...

Пише: Раде Брајовић

         КАД је изгледало да почиње завршна фаза косметске кризе и да се решење макар наслућује, све као да се вратило - на почетак.

         Све поруке, себи и другима - од Приштине и Косовске Митровице до Београда, а одатле према Бриселу, наравно и најважнијм центрима, Берлину и Вашингтону - јасно сугеришу ставове који су толико постали различити да се сасвим искључују. Пошто је, међутим, таква искључивост искључена, посебно у политици тако елитне заједнице држава каква  је Европска унија, а Србија, ето, хоће да баш приоритетно постане њен члан, онда ће, вероватно, превладати старо правило да се, без обзира на правду, разлике отклањају, наравно - применом мишљења оних најмоћнијих...

         Ево, у чему се, у новој фази косметске кризе,  те разлике показују:

         Приштина не прихвата оно што Београд званично најављује да ће применити - све договоре бриселског дијалога, прво Тахири-Стефановић, а потом, посредством Кетрин Ештон, српског премијера Дачића и приштинског Тачија.

         Приштевци су, прво, одбили да обележавају „Косово“ звездицом са фус-нотом којом се статус српске покрајине означава  Резолуцијом СБ УН 1244. Приштина је, потом, себи прилагодила - кретање људи, своја документа, исправе за вожњу и таблице, довела албанске  царинике на прелазе, њих је  прогласила граничним, што се посебно показује одлуком да се новац од дажбина на Брњику и Јарињу скупља у фонд те њихове државе Косово...Ово и још подоста сличног Албанци смештају у оно најважније - независност Косова је готова ствар!

         То што је за Приштину најважније, Београд одлучно негира, а то потврђују све изјаве званичника, али и Резолуција и Платформа о Космету, усвојене у Скупштини Србије, којима је коначно дефинисано у складу са Уставом - да Србија никад неће признати независност Космета.

         Србија такође оспорава приштинска тумачења бриселских договора, а сама се обавезла да их примени, чак и оне који јој не одгоаварају, какви су договори о прелазима и посено плаћање царинских дажбина. Највећа је разлика у томе што Србија тврди да новац од дажбина иде у специјални трипартитини фонд, којим, уз Београд и Приштину, управља прдставник ЕУ, а да је тај новац искључиво намењен за развој косметског Севера.

         Разлике су дефинисане не само у српским односима с Приштином, већ и између Срба, што је, наравно, најтеже. Више од десет хиљада косметских Срба, окупљених у среду на масовном митингу у Косовској Митровици, супротставили су се - свему о чему се о Космету политички договарају Београд и Приштина посредством Брисела и у режији Вашингтона. Са, заиста импресивног митинга отпора, саопштили су свима да неће, ни под којим условима, живети у самопроглашеној албанској држави.

         Властима у Београду, лексиком високог напона, поручено је да „воља, морал, јединство, снага, храброст, решеност и спремност на сопствену жртву, зарад остваривања државних и националчних интереса - а то је очување КиМ у саставу Србије - никада нису били већи“! Упозоравајући да нико нема право да мења уставно-правни поредак и да успоставља границе и царине са Србијом, косметски Срби затражили су прекид дијалога с Приштином, најављујући отпоре и свим видовима грађанске непослушности.

         Да нису изговорили празне претеће речи, потврђују прве нове блокаде - бетонским плочама, камењем, дрвећем, собом...

         Премијер Дачић је одговорио демонстрантима да је „дијалог једини начин“ да се реше косметски проблеми, па се дијалог мора наставити.

         „Нико не жели да успоставља границу, већ да се пронађу практична решења на основу Платформе и Резолуције усвојене у Скупштини Србије“, подсетио је Дачић, покушавајући да, макар привемено, неутралише разлике међу Србима. Дачић је, ионако, суочен са проблемима које продукују западни моћници из ЕУ и САД који и сада, обновљеним општим разликама додају и своје, па тако цео косметски чвор још више стежу. Наравно, нимало случајно или спонтано, већ да би политичке и друге разлике превеле косметску кризу ка коначном решењу - признавањем независности, зна се одакле - из Београда!

         Да није тако, не би посматрачи из САД и ЕУ реаговали како су реаговали на дивљачко рушење српских споменика на десетак гробаља на Космету. Процедили су да се не слажу с таквим гестовима, али нису мрднули да нађу кривце - као и до сада у сличним трагичним случајевима. Јер, нису откривене убице деце на Бистрици, бројних жртава међу повратницима, а поготово на најмонструознији начин мучених Срба, чије су органе вадили и -продавали... А сада, хоће да убрзају коначно одвајање Космета од Србије, тако што ће обезбедити сагласност Београда да приштински сепаратисти седну у столицу УН, иако су прекршили најважније принципе УН - територијални интегритет  и суверенитет Србије...

         Наравно по налогу Берлина, читај канцеларке нежног имена, Ангеле Меркел, која је прва затражила укидање „паралелних институција“ на Северу Космета, њен службеник на истуреном месту у Београду, Њ.Е. амбасадор Хајнц Вилхелм, пожурио је да уведе и ову Србију у ужасно понижење - да се сложи да, „кад дође на ред“, али сада, макар начелно, да на столицу УН седну приштински разбијачи српске државе.

         Два разлога су за журбу - уцена тзв. датумом за преговоре о приближавању ЕУ, на пролеће, или лето, или кад покажемо послушност, а други разлог је у парламентарним  изборима  у Немачкој па би Меркеловцима добро дошло још једно успешно уцењиивање Србије... Помало, најблаже речено, кисео укус изазива амбасадорово уверавање јавности, домаће и светске, да  није рекао баш оно што је рекао - да се Србија сложи са столицом Косова у УН, а додао је да Србија и не може да блокира чланство Косова у светској порганизацији!

         Овај пример, зато и што је најновији, најбоље показује колике су разлике Београда и западних центара - о Космету.  Криза је, очигледно, застала - пошто је Дачић најавио трајно решење, а одбио „немачку“ столицу Косову у УН.

         Уместо да криза стигне до краја, разлике о Космету је враћају на почеак. Неко ће морати да попусти, шта  мислите - ко ће то бити?