Србија иде у Брисел додатно ослабљена

П р в и  п о г л е д

ЖАЛОСНИ И ЗАБРИЊАВАЈУЋИ БИЛАНСИ

ДАНОНОЋНЕ СКУПШТИНСКЕ СВАЂЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

• Једини добитници скупштинске расправе о резолуцији су противници Србије - они из Приштине, наравно и њихови заштитници из Вашингтона и Брисела
• У владајућој коалицији, ма колико се тврдило супротно, откриле су се разлике. Јединство врха власти је очувано, можда и ојачано - нападима опозиционих партија од којих су се заједнички бранили - али разлике нису избрисане, мада ће се о њима сада пажљивије ћутати
• Дачић је нападнут са свих страна, и из различитих разлога, најжешће од ДС, од оних којима преузима примат у апсолутној доминацији косметске и европске политике...

Пише: Раде Брајовић

        ГРДНО би се преварио свако ко би помислио да је, малтене даноноћна  расправа, тачније свађа, у Скупштини Србије, минуле суботе на недељу, завршена нечијом победом - сви учесници су поражени!

       Иако су, у то време, били само посматрачи и чекалице, добитници су политички противници, они из Приштине, наравно и њихови заштитници из Вашингтона и Брисела. Већ се јасно види да Србија улази ослабљена у беогрдско-приштински „дијалог“ који се, у Бриселу, наставља у четвртак.

       Биланси расправе српског врха су такви да се већ извлаче злослутни закључци у корист пројекта шиптарске државе на територији јужне српске покрајине. Јелко Кацин већ говори о односу косметских Срба и приштинских власти, па испада као да су ту власт већ прихватили. А, страни новинари, извештачи из Београда, не употребљавају дипломатски језик, већ отворено, као Асошијетед прес, извлаче јасне закључке.

       Дописник те агенције оцењује да усвојена Резолуцја о Космету смањује утицај Србије, „први пут снажно сигнализирајући да попушта у својим захтевима“, да се њоме позива на аутономију за „српску мањину унутар граница Косова“. Коначно: и да тај документ представља „де факто признање суверенитета Косова“.

       Слично пишу и други, уз  акценте на „признавању реалности“, гашењу  „митова и бајки“ и закључак да на Космету суверенитет Србије готово да и не постоји...

       У овакве и сличне, чак и одређеније исходе најодлучније верују приштински фактори који документ Скупштине Србије третирају као да не постоји, уз очекивање да о њему, 17. јануара у Бриселу, није уопште потребно ни разговарати. Приштинске оцене, помало циничне, а више симптоматичне, као она да би српску резолуцију требало схватити „као да бисмо ми написали резолуцију о Прешеву“, важне су по томе што се иза њих скривају претпоставке о ставовима оних најважнијих, западних албанских заштитника, тим пре што се они не изјашњавају. Они, посебно они у Бриселу, углавном ћуте, а кад проговоре, све се своди на упућивање на наставак дијалога Дачића и Тачија.

       Тако је и амрички амбасадор у Београду, Мајкл Кирби, показујући радост што се разговори настављају, нагласио: „Верујемо да обе стране могу да наставе с постизањем значајног и конкретног напретка у решавању питања о којима се расправља“. Сличне су бриселске и оцене из других западних центара, везује их благо  задовољство, али то не значи да најаве оптимизма подразумевају и таква реална очекивања...

       А, шта преовладава у очекивању српских врхова и у баш врло замореној јавности, може готово искључиво да се претпоставља. Јер о наставку дијалога у Беиселу се не говори - као да непосредно не предстоји. Не ради с о неизвесности и неком избегавању теме, већ се, једноставно - не стиже.

       Још шикљају анализе скупштинске свађе, а полемике се не само нису угасиле, чак су се распламсале - у ватру је сада дунуо  Ђилас, нови председник Демократске странке, па су пламени језици опалили не само противничке, већ и личности своје странке...

       Вест о доласку хрватског премијера Милановића у Београд, исто је од оне врсте која заокупља и свеколику позорност, па се простор за бриселске теме сужава, али само наизглед. Уосталом, све делује као да је све речено и да ничег новог више и не може да буде...

       Исцеђене, поруке минуле скупштинске збиље могу се збити само у неколико, суштински  нимало  неочекиваних или чудних поенти. Једна је да се Срби радије свађају него договарају, посебно кад је договор потребан, као овај о Космету - стратегији преговора са привременим институцијама Приштине, а то може да се чита - о тајном решењу косметског проблема.

       У владајућој коалицији, ма колико се тврдило супротно, постојале су разлике - јединство врха власти је очувано, можда и ојачано - нападима опозиционих партија од којих су се заједнички бранили - али разлике нису избрисане, мада ће се о њима сада пажљивије ћутати. Опозиција на истом - свако своје, ДС мало дигао главу, ДСС учврстио илузије, а ЛДП неприхватљивост...

       А Космет? Као и претходне теме, углавном у сенци ЕУ - сада само званичније и очигледније. Све је - планови, дијалози, технички и политички, намере, садашње и будуће политичке намере, итд - не само прилагођено, већ подредено Европској унији, српској „животној жељи“ и непромењивој намери да се оствари учлањење у ЕУ, кад-тад...

       Тако сада мисле и они који нису тако говорили док се нису попели на пиједестал власти, а то су партије владајуће коалиције. Доста смо се крили, потврдио је Дачић промене, најављујући косметско решење, али и понављајући да нема ни признавања независности.

       Нападнут је Дачић са свих страна, и из различитих разлога, најжешће од ДС, од оних којима преузима примат у апсолутној доминацији косметске и европске политике...

       А, српске свађе, као да су мање из политичких, косметских, разлога, а углавном из потребе да се брани и осваја - власт!

       Тако је било и биће. Можда не само код Срба, али - ако не више него код других, онда - изразитије од других!