ДВЕРИ: Српска црква је поново позвана да позове Србе на духовни устанак

ПОКРЕТ ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ ЗАТРАЖИО ВАНРЕДНИ САБОР СПЦ

И ДА ЦРКВА ПОВЕДЕ НАРОД КАО ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ 1997.

• Оци и учитељи светосавске и светолазаревске храбрости, молимо вас: саберите се, под окриљем архиепископа пећког и патријарха српског, на ванредно заседање Светог Архијерејског Сабора СПЦ, и реците НЕ издаји и продаји земље Лазареве
• Затим нас, читав народ српски православни, у литији поведите ка Јарињу, где покушавају да направе гранични прелаз и изграде царину, да сви заједно покажемо колико нам је стало до Косова и Метохије
• Тако је Блаженопочивши Патријарх Павле учинио о Савиндану 1997. у Београду, пробијајући полицијски кордон који је спречавао народ да брани своју изборну вољу. Иза њега је, у литији, ишло преко 500 хиљада људи, и то је била сила коју ништа није могло да заустави. Нека тако буде и данас, када бранимо оно најсветије што нам је остало
• Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, поведите Србију према Косову и Метохији и обнародујте све одлуке Сабора које се тичу Косова и Метохије управо тамо где покушавају да Србију одвоје од њеног Јерусалима - на највишем нивоу државне власти
• Сав народ српски биће уз Вас и Ви ћете, по ко зна који пут, показати и доказати да је Светосавска Црква најдубља чуварка нашег памћења и нашег државотворног предања

​        Ваша Светости,

​        Ваша Високопреосвештенства,

​        Ваша Преосвештенства,
 

​        СРПСКА Православна Црква, Мајка нашег светосавског народа, по ко зна који пут у историји је позвана да позове Србе на духовни устанак у одбрану највећих наших светиња, које се, као што сви знамо, налазе на Косову и Метохији, тамо где се земаљска Србија претвара у Србију Небеску и Вечну, одређену речима Светог великомученика косовског Лазара да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека“.

​        Јер, као што сте и сами сведоци, сецесионисти из Приштине, који су прогласили „независно Косово“, потпомогнути својим покровитељима (Вашингтон-Брисел-НАТО), налазе се на корак до циља - да и власти у Београду, уцењене некаквом магловитом „ЕУ будућношћу“, признају њихову сецесију тако што ће успоставити гранични прелаз и царину између Србије и Србије. Тим чином се одричу Свете Земље Србинове, за коју су наши честити сународници, од 1389, преко 1912. до 1999. године лили своју крв, бранећи крст часни и слободу златну.

​        Ми знамо да наша Мајка Црква то не може и неће дозволити, јер је свих ових година била на бранику вере и нације, не дозвољавајући туђину да отме оно што није његово.

​        У другој половини двадесетог века, када је србомрзачки режим Јосипа Броза подржавао комунистичке шиптарске сецесионисте да прогоне православне Србе са Космета, храбри Владика Рашко-призренски Павле је, делом и речју, сведочио о зулумима који се тамо дешавају, а Сабор СПЦ је, по мери својих сила, тражио заштиту права своје пастве. Тако је било и почетком осамдесетих година прошлог века, када су Шиптари запалили Пећку патријаршију, када су се најбољи синови наше Цркве оглашавали у одбрану истине и правде.

​        Године 1989, поводом шест векова Косовског боја, Патријарх Српски Герман је истакао да смо сви ми Срби „са Косова и Метохије, јер смо сви следбеници Косовског завета и опредељења за Царство Небеско и правду Његову“. На заседању Сабора у мају 1992. донет је Меморандум у коме је јасно стајало: „Подсећамо све на власти, посебно у Србији, да ничија столица није важнија од судбине и слободе целог народа и да нико нема монопол над народом и будућношћу наше деце/.../

​        Такође апелујемо на све власти у Србији и све чиниоце у Европи и свету да се поштују права и дужности свих који живе на Косову и Метохији, али и да се не намећу решења под притисцима са било које стране, него да се истински подржи хумани и праведни демократски поредак, који ће дати заштиту свим људима и народима на том простору, који је, због свог духовног, националног и културног значаја, за Српски народ оно што је Јерусалим за Јевреје“.   

​        Године 1999, уочи преговора у Рамбујеу, врх СПЦ је тражио да и Црква учествује у овим преговорима, о чему је одлука донета на епископском саветовању почетком фебруара. Тада је истакнуто да се од преговора очекује „правда Божја и правда људска подједнако за све, без разлике“, пошто су Косово и Метохија „вековно живо средиште српске државе и Цркве, извориште српске духовности, културе, државотворног и црквено-народног самосазнања“, при чему српски народ без Космета постаје „обезличена биолошка маса, без прошлости и праве будућности“.

​        Тада су епископи питали светске моћнике ко им је дао за право „да српском народу одузму памћење, државу, духовно биће и да угрозе његову судбину и место под сунцем“. Црква је подсетила да је народ на Косову и Метохији преживео пет векова турске окупације, при чему су нацисти и фашисти за време Другог светског рата протерали преко 200 хиљада људи са својих огњишта, титоизам је ту окупаторску политику наставио, а албански сепаратистички покрет је трајао од 1945. до часа када је НАТО окупирао Космет.

​        Архијереји су нагласили да план Контакт групе, као основа за преговоре у Рамбујеу, личи на ултиматум сила Осовине из 1914. године, и упитали: „Косово је не само душа и судбина српског народа, него је и име за оно најважније што је српски хришћански народ дао Хришћанству и унео у ризницу светске културне баштине и цивилизације. Да ли ће хришћанске и друге земље, у навечерје 2000-те годишњице од рођења Господа Исуса Христа жртвовати земљу на којој је тај народ подигао највише храмова на хришћанском Истоку, земљу на коју има вековне тапије један народ и једна Црква, да ли ће је, запечећене људским костима и мученичком крвљу - дати за оснивање једне друге државе?“

​        Септембра месеца 2004, Сабор СПЦ је, поводом захтева да и Срби учествују у изборима на Косову и Метохији, истакао: „(...) У којој држави на свету се може захтевати излазак на изборе под условима у којима су људи лишени не само елементарне безбедности и основних људских права, па и права на слободу кретања, него и самог права на живот?“

​        Нарочито је важан Меморандум Светог архијерејског сабора СПЦ, објављен 2006. године, у коме се истиче да је неопходно „да се потврди став Српског народа и цркве, и унесе у нови Устав државе Србије: да нико и никада нема право да се одрекне Косова и Метохије као неотуђивог дела територије Српског народа, Српске државе и Српске Светосавске Цркве, те да се испоштује до краја принцип неповредивости и непроменљивости државних граница, гарантованих међународно признатим правним државноправним актима, а и резолуцијом Савета Безбедности бр. 1244, која гарантује целовитост и суверенитет државе Србије на Косову и Метохији. Косовскометохијску Свету Земљу и њене светиње и њен страдални народ, нико нема право да изда, прода или истргује за било какве положаје или интеграције“.  

​        После свега што нам је тзв. „међународна заједница“, то јест НАТО Империја, учинила одузимајући нам Косово и Метохију и, преко својих послушника, доносећи срамне пресуде у Хагу Готовини, Маркачу, Харадинају и другим злочинцима против српског народа, цео српски православни народ очекује од своје Свете Цркве да дигне глас у одбрану Косова и Метохије у саставу Србије и да не дозволи било коме, па ни политичарима који су тренутно на челу државе, да потписују било какве споразуме на штету наше државе и народа.

​        Зато Вас, наши оци и учитељи светосавске и светолазаревске храбрости, молимо: саберите се, под окриљем архиепископа пећког и патријарха српског, на ванредно заседање Светог Архијерејског Сабора СПЦ, и реците НЕ издаји и продаји земље Лазареве, а затим нас, читав народ српски православни, у литији поведите ка Јарињу, где покушавају да направе гранични прелаз и изграде царину, да сви заједно покажемо колико нам је стало до Косова и Метохије.

​        Тако је Блаженопочивши Патријарх Павле учинио о Савиндану 1997. у Београду, пробијајући полицијски кордон који је спречавао народ да брани своју изборну вољу. Иза њега је, у литији, ишло преко 500 хиљада људи, и то је била сила коју ништа није могло да заустави. Нека тако буде и данас, када бранимо оно најсветије што нам је остало.

​        Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, поведите Србију према Косову и Метохији и обнародујте све одлуке Сабора које се тичу Косова и Метохије управо тамо где покушавају да Србију одвоје од њеног Јерусалима - на највишем нивоу државне власти. Сав народ српски биће уз Вас и Ви ћете, по ко зна који пут, показати и доказати да је Светосавска Црква најдубља чуварка нашег памћења и нашег државотворног предања.

​        Целивајући Ваше свете деснице, одани Вам у Христу на пут Светог Саве и Светог кнеза Лазара,

У име Старешинства Покрета Српске Двери,
Бранимир Нешић
Владан Глишић
Радован Тврдишић
Срђан Ного
Зоран Радојичић
Данило Тврдишић
Бошко Обрадовић