Атлантизам ће преко албанске карте и даље моћи да прекраја балканске границе

ИЗ КЊИГЕ ДУШАНА ПРОРОКОВИЋА „ГЕОПОЛИТИКА СРБИЈЕ” У ИЗДАЊУ СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА И ГЕОПОЛИТИКЕ (3)

НАТО држи геополитички мрак над Србијом

• Век постојања албанске државе је показао да су Албанци државовољан, али не и државотворан народ. Могуће је да ће се у наредним вековима од Албаније направити савремена и развијена држава и да ће државотворни процес у овом случају добити на брзини и квалитету. Међутим, за сада ништа не указује да се тако нешто може десити у наредним деценијама
• Деценију после доласка међународне цивилне управе на КиМ и утрошених више десетина милијарди долара (рачунајући и улагања у енергетску инфраструктуру и војне трошкове ова сума прелази 100 милијарди долара за период 1999–2011), косовски економски систем је и даље неодржив
• Још један ограничавајући фактор за тзв. републику Косово јесу слабе оружане снаге. Војска ове самопроглашене државе броји свега 2.500 активних припадника (резервни састав броји још 3.000), а опремљена је углавном пешадијским наоружањем и са неколико тенкова кинеске производње које им је поклонила Албанија. Са катастрофалном и зависном економијом, косовски Албанци не могу рачунати на значајније осавремењавање војних снага новом опремом и средствима
• Тзв. република Косово фактички може да се упусти у некакво стратешко планирање и геополитичко заокруживање само уколико у томе буду директно учествовали и спољни фактори
• Будуће геополитичко постављање тзв. републике Косово зависи од интереса САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Турске и њиховог међусобног односа

         СА просечном густином насељености од 167 становника/км² КиМ представља најнасељенији ентитет у Европи. Скоро две трећине косовских Албанаца су млађи од 30 година, а граница ка Албанији, ка подручју у којем, гледајући од планинских делова који се граниче са Метохијом па све до Тиране, живи још око 1,4 милиона Албанаца, потпуно је отворена.

         Ово даје могућност Албанцима да праве нови „демографски притисак“ ка унутрашњости Србије. Такође, међу косовским Албанцима је добро укорењена „великоалбанска идеја“ и традиционално постоји висока мотивисаност за предузимање акције против „непријатеља“. Не треба посебно објашњавати због чега се Србија схвата као највећи непријатељ.

Немци, а испред Немаца у Србији - увек жица

         Све су ово неповољне околности по положај Србије и представљају велику претњу у будућности. Ипак, без спољне помоћи, косовски Албанци ће тешко остварити било коју од својих замисли. Косовски Албанци ће тешко и испланирати било какву одрживу акцију.

         Једноставно, један век постојања албанске државе је показао да су Албанци државовољан, али не и државотворан народ. Могуће је да ће се у наредним вековима од Албаније направити савремена и развијена држава и да ће државотворни процес у овом случају добити на брзини и квалитету. Међутим, за сада ништа не указује да се тако нешто може десити у наредним деценијама.

         Стање на КиМ се драстично погоршало од 1999. године, од када су уз помоћ међународних снага Албанци фактички преузели управљање системом.

         Степен криминализације друштва је огроман, а најпрофитабилнију делатност представља шверц наркотика. Поред тога, развила се и нелегална трговина акцизним робама, што производи последице по буџетске приходе и целокупан систем јавних финансија.

         Деценију после доласка међународне цивилне управе на Косово и Метохију и утрошених више десетина милијарди долара (рачунајући и улагања у енергетску инфраструктуру и војне трошкове ова сума прелази 100 милијарди долара за период 1999–2011), косовски економски систем је и даље неодржив...

         Још један ограничавајући фактор за тзв. републику Косово јесу слабе оружане снаге. Војска ове самопроглашене државе броји свега 2.500 активних припадника (резервни састав броји још 3.000), а опремљена је углавном пешадијским наоружањем и са неколико тенкова кинеске производње које им је поклонила Албанија. Са катастрофалном и зависном економијом, косовски Албанци не могу рачунати на значајније осавремењавање војних снага новом опремом и средствима.

         Поред тога, треба напоменути и да, иако је мотивисаност за борбу против непријатеља велика, а регрутна основа широка, косовске Албанце је до сада у историји пратило „реаговање на мах“ и одустајање од дужих сукоба. Без савременог наоружања, Албанци могу користити огромну регрутну основу за мобилизацију и пешадијску борбу, а војни сукоби такве врсте су углавном временски дуги, што Албанцима не одговара.

Турски КФОР: преко окупације вратили се на Косово и Босански пут

         Ограничавајући фактори утичу на то да тзв. република Косово фактички може да се упусти у некакво стратешко планирање и геополитичко заокруживање само уколико у томе буду директно учествовали и спољни фактори.

         Доминација спољног фактора политичким системом тзв. републике Косово видљива је и из правно-формалног оквира у којем овај ентитет функционише.

         Према решењима из Ахтисаријевог плана, највиши могући облик утицаја косовских Албанаца на НАТО структуре су „консултације“ и „координација“ о појединим питањима.

         Шеф Међународног војног присуства (International Military Presence) нема чак ни формалну обавезу да подноси извештај о свом раду било ком представнику цивилних власти (ни међународних ни тзв. косовских власти).

         У анализи овог дела Ахтисаријевог плана је некадашњи судија Уставног суда СР Југославије Александар Симић подвукао да „сам НАТО не дозвољава никакав облик контроле од стране међународне цивилне власти, макар она била и европска, а о косовској и да не говоримо“ и закључио како „историјски гледано, до сада су државе стварале војне савезе, па је тако формиран и НАТО. Пажљива анализа Ахтисаријевог предлога, а посебно одредби Анекса XI, отвара питање да ли је свет први пут суочен са настојањем једног војног савеза да направи сопствену државу, у којој цивилне власти не би ограничавале његову војну силу“.

         Правно-формално, територија тзв. републике Косово је дефинисана као зона контроле НАТО-а. Косовски Албанци, наравно, због тога што насељавају ову територију у великом броју и имају сопствени бирократски апарат, увек могу да покушају да остваре неки сопствени интерес и мимо воље НАТО-а, али је судбина таквих покушаја унапред одређена.

         Чак и ако до оваквих покушаја буде долазило, они ће бити строго локалног карактера, представљаће сукоб косовских Албанаца и међународне војне управе око питања локалног значаја и карактера. Питања ширег, геополитичког и геостратешког значаја косовски Албанци не могу чак ни да утврђују без НАТО-а, а камоли да их реализују.

Шиптари храбри - иза леђа НАТО

         Због овога је кључно питање какав ће бити однос снага између атлантистичких, континенталистичких и неоосманистичких центара моћи унутар НАТО-а. То би на политичком плану значило да будуће геополитичко постављање тзв. републике Косово зависи од интереса САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Турске и њиховог међусобног односа. Овде се и отвара маневарски простор косовским Албанцима да се вежу за неког од стратешких партнера у будућности, са којим ће у крајњем исходу добити више и своју позицију учинити бољом.

         За атлантизам, косовски Албанци представљају важног савезника.

         Преко територије Косова и Метохије САД обезбеђују стратешку дубину за Македонију и Албанију, а истовремено врше страховит геополитички притисак на Србију преко две неуралгичне тачке – Рашке области на северозападу и Бујановачко-прешевске котлине на истоку. Одржавање контроле над косовском и метохијском удолином омогућава атлантизму широку и ничим неометану контролу целокупног Балканског полуострва.

         Поред овога, Албанци представљају младу и потентну нацију, њихов број ће се у будућности повећавати (иако ће овај раст бити значајно спорији него у претходним деценијама, у односу на народе у окружењу који имају демографски пад, Албанци ће имати више него повољне околности и у будућности за поправљање геополитичког положаја преко популационих фактора), па ће се тиме и могућност ширења простора који тренутно заузимају повећавати.

         Играњем на албанску карту, атлантизам може и у будућности да контролише прекрајање балканских граница. У оним државама које према атлантистичким интересима буду имале разумевања Албанци ће бити кооперативан елемент и конструктивна национална мањина, а у оним државама које се буду супротстављале атлантизму Албанци ће бити усмеравани на сепаратизам и низ оружаних и политичких акција.