НАТО већ схвата да Русија са Крима контролише цело Црно море

НАТО-АРМАДА У ЦРНОМ МОРУ СА ДИРИГОВАНИМ КРСТАРЕЋИМ РАКЕТАМА, АЛИ УЗНЕМИРЕНА

• Кретање поморске групе НАТО – у којој су америчка крстарица и четири фрегате из четири земље - контролишу одговарајуће снаге и средства Русије. Бродове алијансе прате извиђачки и ударни бродови Црноморске ратне флоте и авиони Су-24
• То је стандардни одговор на улазак страних бродова у зону одговорности руске Црноморске флоте. А још је на југу Русије почела велика вежба ПВО уз учешће више од две хиљаде војника и 500 јединица ратне технике
• Руски системи С-300 и С-400 на Криму искључили су могућност ефикасног удара америчких крстарећих поморских ракета, а руска авијација у небу над Црним морем лишава натовске морнаре осећаја некажњивости
• Американци и Британци су само у једном дану Гадафијеву Либију тукли 112 пута крстарећим ракетама. Међутим, такви удари по територији једне суверене државе били би немогући при постојању војно-технолошке изједначености страна.  За случај да НАТО пожели да на сличан начин заштити становништво Крима – Русија и учвршћује своје јужне границе

         Пише: Александар ХРОЉЕНКО

         ГРУПА ратних бродова НАТО која је ових дана ушла у Црно море одликује се тиме што су ти бродови снабдевени диригованим ракетним оружјем и што су у стању да дејствују на било којој удаљености од обале.

         У тој групи су америчка ракетна крстарица „Виксбург”, четири фрегате (турска „Тургут-реис”, италијанска „Ализео”, канадска „Фредериктон” и румунска „Регина Марија”) и немачки танкер „Шпасерат”. Група је започела маневре у Црном мору.

         Према званичном саопштењу НАТО, маневри укључују увежбавање противваздушне и противподморничке одбране, одбијање напада бродова и маневрисање унутар саме групе.

         Ови НАТО-бродови у стању су да изводе радарска извиђања, а Главни штаб Ратне флоте Русије не искључује могућност да је сама вежба повезана са догађајима на истоку Украјине.

         Кретање ове поморске групе контролишу одговарајуће снаге и средства Русије. Бродове алијансе прате извиђачки и ударни бродови Црноморске флоте и авиони Су-24.

         То је стандардни одговор на улазак страних бродова у зону одговорности руске Црноморске флоте. Осим овога, на југу Русије је почела велика вежба ПВО уз учешће више од две хиљаде војника и 500 јединица ратне технике.

         Војно-поморске снаге НАТО су последњих месеци значајно повећале активности у акваторији Црног мора. Тако је, примера ради, вежба „Бриз-2014” у јулу 2014. окупила рекордан број бродова алијансе – девет.

         Недавно је командант снага НАТО у Европи Филип Бридлав изјавио да је присаједињење Крима Русији знатно изменило распоред снага на Црном мору за НАТО и да сада руско оружје представља претњу присуству бродова алијансе у том региону. По речима Бридлава, те промене су изазване првенствено размештањем на Криму руских далекометних зенитних система, што је полуострво претворило у плацдарм који непосредно угрожава присуство натовских бродова у Црном мору.

         Нажалост, амерички генерал није објаснио како надводне бродове могу угрожавати зенитно-ракетни системи ПВО.

         Руски системи С-300 и С-400 искључују могућност ефикасног удара америчких крстарећих поморских ракета, а руска авијација у небу над Црним морем лишава натовске морнаре осећаја некажњивости. Међутим, они могу да изаберу неузнемиравана крстарења и сунчања на морском ветру и око Хавајских острва.

         Од прошле године, на Криму се налазе вишенаменски ловци Су-30, на острву постоји авио-формација која може самостално деловати.

         У јануару ове године је начелник генералштаба Оружаних снага РФ Валериј Герасимов изјавио да је Крим и даље одбрамбени приоритет земље. Јер, Русија има све разлоге да осећа геополитичку забринутост и да  зато учвршћује своје јужне границе.

         Присетимо се како су у време „арапског пролећа” 2011. године и народних немира у Либији, Тунису и Египту (у којем је дошло до насилне смене власти) почеле манифестације против шефа либијске државе Моамера Гадафија.

         Тада су на улице изашли и његови противници и његове присталице.

         Међународна заједница није могла да остане по страни. И, у пролеће 2011.  је поред либијских обала била формирана велика групација НАТО од 25 ратних бродова и подморница – ради „заштите цивилног становништва које је било угрожено”. То је урађено на бази две сасвим хуманитарне резолуције Савета безбедности УН под бројевима 1970 и 1973.

         Бродови ратних морнарица САД и Велике Британије нанелли су 19. марта 112 удара крстарећим ракетама „Томахавк” којима су у доброј мери уништили застарели систем ПВО Либије. Затим су амерички бомбардери Б-2 диригованим авиобомбама сравнили са земљом основни аеродром поред Триполија и авијацију либијских ваздухопловних снага.

         Касније су – током операције „Уједињени заштитници” – Либију бомбардовали од 31. марта до 1. октобра 2011.

         По мишљењу алијансе, резолуција Савета безбедности УН 1973 дала је мандат међународној заједници да заштити цивилно становништво Либије управо таквим методима. Чудно је ипак што Либија ни четири године касније није постала оаза демократије, мира и просперитета.

         Међутим такви удари по територију суверене државе били би немогући при постојању војно-технолошке изједначености страна.

         За случај да НАТО пожели да на сличан начин заштити становништво Крима – Русија и учвршћује своје јужне границе.