Свечаност у плавом Ђуре Јакшића: Народни музеј после 15 враћен Србији

УПРКОС КИШИ, НЕКОЛИКО ХИЉАДА БЕОГРАЂАНА ПОСМАТРАЛО СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

* Ана БРНАБИЋ: „Након 15 година вратили смо грађанима Србије нашу најзначајнију културну установу. Отварање два велика музеја за само неколико месеци, Музеја савремене уметности и Народног музеја, потврђује да култура добија место које јој заправо одувек припада... Отварање Народног музеја треба да нам свима буде огроман ветар у леђа. Музеји су веома важни за сваки народ јер спајају прошлост и садашњост“    

* Бојана БОРИЋ БРЕШКОВИЋ: Музеј делио судбину српског народа. Глас свих становника Србије може се свести у једну реченицу - 20 година смо чекали овај дан те је зато мото отварања „да ли се препознајемо“?

* Владан ВУКОСАВЉЕВИЋ: Унаредном периоду предвиђени су изградња Музеја града Београда, завршетак обнове Хиландара, унутрашње уређење Храма Светог Саве, а следе и отварања српског културног центра у Пекингу, а затим и у Москви, Берлину, Бечу, Темишвару…

* На нултом спрату посетиоци ће моћи да виде археолошке артефакте, нумизматику, а ту су и мала галерија, библиотека, медијатека и читаоница. На првом спрату је поставка из раног средњег века, српска уметност 18. и 19. века као и графички кабинет. Други спрат предвиђен је за југословенску уметност 20 века, европску уметност између 14. и 20. века

___________________________________________________________________________________________________

         НАРОДНИ музеј, уз мултимедијални спектакл, отворио је вечерас врата након 15 година, а посетиоце очекује између 3.000 и 4.000 експоната који потичу од 7. века пре нове ере до половине 20. века.

         Уз Вивалдијеву музику са звучника на Тргу Републике велики број Београђана и њихових гостију окупио се и испратио специјалне визуелне инсталације, ова свечана прилика окупила је велики број званица из политичког, културног и јавног живота Србије, а бројни су представници дипломатског кора.

         Зграда музеја осветљена је плавом бојом, што је „носећа” боја свечаног отварања, тако да су и званице обучене у плаве тоалете или носе плаве детаље, док су конобари такође у плавом и служе се плави коктели.

         За званице су обезбеђене лепезе на којима су осликана најистакнутија дела из поставке Народног музеја.

         Неколико хиљада Београђана упркос киши посматрало је отварање Музеја, дигитална видео инсталација развила се предњом фасадом здања, а грађани су могли да виде ауторе и њихова дела која су изложена, а ово је био први видео спектакл те врсте код нас.

         Отварање Народног музеја велики је и свечани дан за културу и за нашу земљу, а нације које улажу у културу инвестирају у своју будућност, оценила је вечерас премијерка Србије Ана Брнабић која је отворила Народни музеј који је пуних 15 година био затворен.

         „Након 15 година вратили смо грађанима Србије нашу најзначајнију културну установу. Отварање два велика музеја за само неколико месеци, Музеја савремене уметности и Народног музеја, потврђује да култура добија место које јој заправо одувек припада”, нагласила је Брнабић.

         Она је у свом обраћању пред председницом Народне скупштине Мајом Гојковић, члановима Владе, представницима дипломатског кора, културног живота и великог броја медија, рекла да је Народни музеј срж наше културне традиције и баштини ремек дела врхунских српских и светских уметника.

         „Драго ми је што ће се посетиоци из целог света упознати са богатом културом и историјом наше земље. Посебно је важно што ће млади људи из Србије сада имати прилику да виде и доживе наше највеће уметничко благо и дела светских познатих уметника. Култура инспирише, оплемењује и чини од нас боље људе, истовремено подстиче друштвени развој”, нагласила је Брнабић.

         Подсетила је да је на данашњи дан, пре годину дана у Скупштини, обећала да ће отворити две назначајније установе културе - Музеј савремене уметности и Народни музеј, које су била затворене и запуштене и на много начина симболи времена у којем је култура била потпуно маргинализована, времена политичари који су их затварали и запостављали културу.

        

„Овим правимо важан корак ка будућности у којој ценимо стваралаштво и креативност, а културу стављамо на место које јој припада”, рекла је Брнабић.

         Она је истакла да је данашњи догађај уједно и доказ потпуног континуитета рада владе и сарадње са председником Србије Александром Вучићем.

         „То је снага Србије, непоколебљивост и борба да сваког дана отварањем фабрике по фабрику, музеј по музеј, града по град, подижемо Србију и јачамо је даље. Срећна сам и поносна што су ова два пројекта од непроцењивог значаја завршена у првих годину дана ове владе”, рекла је она.

         „Да бисмо градили друштво у којем је тим важан, битно је да имамо континуитет, схватање да не креће све од нас и да се не завршава све са нама, већ да се преузима штафета, која се предаје даље. Ми смо привели крају посао који је после толико година погрешних потеза довела у ред влада Александра Вучић”, нагласила је Брнабић.

         Она је рекла да вечерас обећава још једном да због наше прошлости и будућности ово није крај бављења културом.

         „Отварање Народног музеја треба да нам свима буде огроман ветар у леђа. Музеји су веома важни за сваки народ јер спајају прошлост и садашњост, а младима пружају поглед у оно што је било и дају им инспирацију за оно што може бити. Завршетак радова и отварање Народног музеја је круна и тимског рада институција и уметника. То је сарадња упркос разликама. Морамо једни друге да подржимо и заједно корачамо напред, показујемо свету да смо мислећа и креативна нација”, казала је Брнабић.

         Према њеним речима, Народни музеј је срж културне традиције и изузетан споменик културе не само за нашу земљу, већ и Европу.

         Указала је да влада придаје велики значај култури и да је само на данашњој седници донела одлуку о проглашењу четири нова споменика културе - Српска школа у Батајници, дворац „Нојхаузен” у Српској Црњи, зграда са сликарским атељеима и галеријом салона Музеја савремене уметности и Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Београду.

         У октобру, како је најавила, у Новом Саду биће отворен први креативни центар у простору прве Свиларе, којим почиње реализација низа активности програма „Нови Сад европска престоница културе 2021“.

         Најавила је и да ће Србија, по први пут, идуће године бити домаћин два најпрестижнија скупа - „Digital life design“ и „World minds“, који ће у Сбрију довести водеће европске научнике, уметнике, привреднике да упознају наше најбоље ствараоце у науци и креативној индустрији.

         Са највећом рестроспективном изложбом Марине Абрамовић у Музеју савремене уметности, како је рекла, Србија ће следеће године поново постати центар уметничког света и пажње светске јавности.

         „Све ово представља буђење културе Србије и стварање племенитијег бољег окружења за све нас”, рекла је она.

         Брнабић је поручила да у култури будемо храбри, спајамо са иновативношћу, јер без традиције уметност и култура су без идентитета, а без иновативности су без живота

         Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић рекла је да је од оснивања Музеј делио судбину српског народа, а да је данас дан који се догађа једном у животу - дан када је обновљен најзначајнији културни споменик у нашој земљи.

         Борић Брешковић је навела да се глас свих становника Србије може свести у једну реченицу - 20 година смо чекали овај дан те је зато, истакла је, мото отварања „да ли се препознајемо?”.

         Она је назначила да је јуче, пред отварање музеја, организован обилазак тог здања за најбоље ученике основних школа, што, каже, симболизује године које су прошле и генерације које током одрастања нису биле у прилици да посете Музеј.

         Како је рекла, обновљена је фасада Музеја, целокупна инфраструктура и све остало што је потребно да 11.000 квадратних метара постане најзначајнији музеј једне земље.

         Борић Брешковић је објаснила и да је плава боја носећа боја отварања због дела Ђуре Јакшића - чувене „Девојке у плавом”.

         Посебно је захвалила председнику Србије Александру Вучићу, Влади Србије и ресорном министарству и истакла да без заједничког напора свих Народни музеј не би био отворен.

         Министар културе и информисања Владан Вукосављевић поручио је да вечерашњи свечани тренутак треба да буде симболичан почетак мале ренесансе нашег културног развоја.

         „Будимо свесни велике инкантације коју су наши преци добро знали и то делима доказали. Култура је наша храна и наш живот”, рекао је Вукосављевић.

         Како је рекао, када врата Народног музеја после дугих 15 година поново буду отворена на неком другом месту „задовољно ће затреперити душе” великана наше културе, који су знањем и угледом доприносили слави и значају драгуља националне културе.

         „Те душе поново ће пронаћи мир и то ће бити знак да је у метафизичком универзуму званом српска култура поново завладала основна хармонија. У овом другом, реалнијем, физичком свету, биће то знак да је завршен кључни догађај српске културе у последње две деценије и да Народни музеј креће у нови живот”, рекао је министар.

         Вукосављевић је навео да је у последњих 15 година наше друштво показало дволичну јанусовску природу, а можда, каже, најсликовитије управо на примеру Народног музеја.

         „Некада спонтано, некада можда мање спонтано, удружили су се нехат, неодговорност, нерад и нестручност, а последица је и да је сада при крају студија генерација младих која није била у прилици да образовање допуни непосредним искуствима из националне ризнице културног блага”, подвукао је Вукосављевић.

         Али, назначио је, Јанус има два лица, па се показало и оно боље.

         Подсетио је да је пре две године тадашњи премијер, Александар Вучић у експозеу ставио акценат на неопходност окончања реконструкције Музеја савремене уметности и Народног музеја, обезбедио и буџетска средства и истакао да је то био знак одлучности да се агонији учини крај.

         Уз такав импулс било је свима лакше да учине да се на велики српски празник отвори Музеј, рекао је Вукосављевић и захвалио свима који су учествовали у обнови и МСУ и Народног музеја.

         Истакао је да је српска култура стицајем свирепих историјских околности култура дисконтинуитета, али да је и таква „изливала драгоцене еликсире директно у крвоток европске и светске културе и примала и давала утицаје”, те да имамо све разлоге да се њоме поносимо.

         „Али, од поноса се не живи и као друштво морамо да будемо спремни да улажемо у културу више него сада”, поручио је Вукосављевић.

         „Улагање у културу је сипање бетона у темељ опстанка и развоја једног народа и једне државе”, рекао је Вукосављевић.

         Навео је да су у наредном периоду предвиђени изградња Музеја града Београда, завршетак обнове Хиландара, унутрашње уређење Храма Светог Саве, а следе и отварања српског културног центра у Пекингу, а затим и у Москви, Берлину, Бечу, Темишвару…

         Церемонија отварања почела је видео спотом у коме балетски играч Сергеј Колињин, који иначе има српско држављанстсжво, игра у Атријуму Народног музеја, изведен је и мултимедијални програм, а хор Колибри извео је химну „Боже правде”.

         Врата Музеја од 23.20 минута отварају се за јавност и Музеј ће радити непрекидно до петка у 22 часа, а улаз ће бити бесплатан.

         На нултом спрату посетиоци ће моћи да виде археолошке артефакте, нумизматику, а ту је и мала галерија, библиотека, медијатека и читаоница.

         На првом спрату је поставка из раног средњег века, српска уметност 18. и 19. века као и графички кабинет.

         Други спрат предвиђен је за југословенску уметност 20 века, европску уметност између 14. и 20. века, а ту је и велика галерија предвиђена за изложбе, као и кафе где посетиоци могу да се освеже и одморе.

         У Музеју се налази и продавница са репликама уметничких дела, сувенирима...али и разгледницама и другим предметима које показују и садржај музеја, али и знаменитости Београда и Србије.