Татјана Јелача: Сребро је тек почетак
ЕМИР И ЈА СМО ВЕОМА ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ И ВАН АТЛЕТИКЕ,
ОН МЕ ЈЕ ПОДРЖАВАО И ДОК НИЈЕ БИЛО МЕДАЉЕ
Татјана Јелача са дечком Бојаном
ДОПУТОВАЛА је у Цирих на дан када је славила 24. рођендан, са жељом да обори национални рекорд и пласира се у финале. Данас одлази из бајковитог града са резултатом из најлуђих снова и сребрним сувениром у џепу. Уместо свећица на торти, одувала је ривалке шампионског педигреа. Бацила је копље 64,21 метар, даље него икад у животу. На церемонији доделе медаља, други степеник био је раван седмом небу.
Вицешампионка Европа стигла је на „Лецигрунд“ јуче у пратњи свог изабраника срца Бојана. Кружила је око неколико улаза и деловала поспано и збуњено, као да још није свесна шта је чека. Као да је све само сан. Протокол није знала, јер јој је ово прва медаља на сениорским такмичењима.
- Шта треба да радим, где да идем - уз осмех је питала Јелача. - Нисам спавала уопште. Не због лумповања, то чувамо за касније. Попили смо једно пиће у хотелу и то је то. Чекамо да сви заврше, па ћемо лако прославити.
Остало је било да Татјана подржи Амелу Терзић у финалу на 1.500 метара, а потом и једног од најбољих другова.
- Емир и ја смо веома добри пријатељи и ван атлетике. Он ме је подржавао и док није било медаље. Сви из тима су ми велика подршка, али он ме увек највише саветује - нестрпљиво је српска рекордерка чекала расплет у још две дисциплине.
Телефон јој је звонио, мама је покушавала да је добије.
- Каже да је у Сремској Митровици лудница и да новинари нон-стоп долазе. Она је можда и срећнија од мене, тресе је еуфорија. Мени се још нису слегле емоције.
Док је позирала са момком испред објектива, намештала је фризуру која јој је донела срећу на сениорским такмичењима.
- Ошишала сам се овако после СП у Москви. Само ми је дошло тако једног дана и отишла сам код фризера. Дуга коса је тешка за одржавање, овако је много лакше. Плети, расплети, суши је три пута дневно после тренинга... Нисам могла више. Ето, чим сам је сецнула, бацила сам преко 64 метра. На СП у Москви је 65,05 било за бронзу. Мислим да сам сад на нивоу да на сваком такмичењу могу у борбу за медаљу.
Док се спремала да изађе на постоље, присећала се кроз шта је све морала да прође до њега.
- Ужасно је тешко направити тај искорак у сениорској конкуренцији - истакла је некадашња јуниорска шампионка Европе. - Треба много времена. Копље је веома специфична дисциплина, осцилације су велике. Од јуниорских дана ми се дешавало да бацим 53 метра, а у следећој серији 60.
Али, у финалу у Цириху су се све коцкице сложиле.
- Ни у једној серији се нисам штедела. Није било шансе да један бацим слабије. Ишла сам на све или ништа. И дошла сам до постоља - осмех није силазио са лица великог борца.
Татјана је напунила 24 године. Светска рекордерка Барбара Шпотакова, жена са њене леве стране на постољу, има деценију више. Кроз шалу је Јелача рекла да ју је Чехиња добила у финалу, али да се она ближи пензији. А, ако не окачи копље о клин, Тања поручује да ће јој вратити мило за драго у финалу Олимпијских игара и Рију.
ДИЈАМАНТСКА ЛИГА
Одмор или још такмичења? Јелача не зна шта јој доносе следећи дани.
- Прво мало да прославим. Нисам размишљала још о слављу, да не бих малерисала, али биће у кругу породице. Чекам менаџера да ми среди учешће на још неким митинзима до краја сезоне. Требало би да коначно добијем позив за Дијамантску лигу. Имала сам боље резултате од других учесника овог престижног такмичења, али су ме изостављали.
