Гале Јовић: У Токију можемо и степеник више

МНОГИ ИЗ НАШЕГ СПОРТА СУ СЕ БУНИЛИ ШТО ВОДИМ ТИЈАНУ У РИО,

ЈЕР ЈЕ ЈОШ УВЕК ДЕТЕ

Тијана Богдановић и Драган Гале Јовић

        После фантастичног налета крунисаног златном олимпијском медаљом Милице Мандић у Лондону 2012. године, исписана је нова странице историје у српском спорту, са маргина, теквондо је стигао на врх и поставио нове стандарде које је тешко пратити

        Иза поменутих успеха стоји тренер Драган Јовић. Нико није могао да одузме ништа његовом бриљантном стручном раду, али, кад је, док су се још размењивале честитке за успех у Лондону, најавио ново одличје већ у наредном олимпијском циклусу, многи су показали неверицу.

        Неки су вртели, али се многима завртело у глави, кад се испоставило да смо у Рију, четири године после Лондона имали „његово дете” на постољу, такмичарку Јовићевог Галеба. Тијана Богдановић се окитила сребром.

        - Програм за Рио кренуо је одмах после Лондона. Славље и опуштање после Миличиног злата није дуго трајало, одмах смо кренули да се спремамо за следеће ОИ. Имали смо правац који се показао успешним у Лондону. Овог пута разлика је била у томе што смо са две такмичарке кренули у освајање Рија - 2013, 14. и 15. су биле године са много турнира, припрема и путовања. Милица је низала успехе као сениорка, Тијана се борила против јуниорки - каже Јовић.

        Богдановићева је као јуниорка два пута била првакиња Европе, и једном шампионка света.

        - То је било довољно да потврди моје прогнозе да је Тијана будућа звезда нашег спорта. Међутим, нису сви делили моје мишљење. Било је проблема око одласка у Рио на припреме после Игара у Лондону. Многи из нашег спорта су се бунили што водим Тијану, јер је још увек дете. Говорили су да има још времена за њу. Ипак, Олимпијски комитет Србије је стао иза те одлуке и подржао пројекат. Показало се да је то био окидач код Богдановићеве. Знала је да су одласку на Игре претходили проблеми и дала је све од себе у Рију. Кад је почео олимпијски циклус за Рио, имала је само 14 година, а радила је са афирмисаним сениоркама.

        Јовић на почетку сваке године прави састанак с такмичарима, где понекад присуствују и родитељи.

        - На почетку 2015. питао сам је „Тићо, хоћемо ли у Рио”? Из прве ми је одговорила: „Хоћу”. Рекао сам јој шта нас све чека. Објаснио сам јој да је последња на ранг листи сениорки и да свуда морамо да освојимо све! Морамо да узмемо медаљу на светском, злато и бронзу на Гран прију, и злато на Европским играма, да би ушла у најбољих осам, пре него што одемо на финале Гран прија, које би могло да нам донесе директан пролаз у Бразил. Много од тога је остварила. Низала је злато за златом. Освојила је много турнира, а један од њих било је Отворено првенство Холандије, највећи светски турнир. Жреб на Светском првенству је био паклен, али, нанизала је три победе и стигла до бронзе.

        У сваком случају, Јовић може с оптимизмом да гледа у будућност.

        - Драго ми је да сам био део тог тима, део духа који је био присутан у олимпијском селу у тиму Србије и драго ми је да сам део великог резултата који је направљен за нашу земљу. Хвала Олимпијском комитету Србије и Министарству омладине и спорта у читавом припремном периоду. Били смо прави партнери, чему се надам и на путу до Токија. Србија је показала шта може, а сигуран сам да можемо и степеник више.

        Спортски журнал
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари