Због чега Вучићевић вапи: Вучићу, не иди у Пекинг – спрема ти се државни удар?

ДА ЛИ ЈЕ КОРЕН СВЕГА У ДОМАЋЕМ БЛАТУ ИЛИ ЈЕ У ТОКУ ЗАКУЛИСНА БИТКА ЗА СТРАТЕШКИ КУРС СРБИЈЕ?

• ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Сукоб „Информер“ – „Курир“ је одјек жестоког рата између проруског и прозападног крила у српској власти, и то у моменту кад се управо на тим линијама одлучује о неким стратешким стварима. Вучићева лада је под снажним западним притиском да одустане од договореног приближавања Русији и веома повољних и важних пословних аранжмана са Кином. Да ли је тај притисак ушао у зону када можемо да говоримо о државном удару, како тврди Вучићевић, не могу да знам, али је Вучић под заиста тешким притиском...
• ДУШАН ЈАЊИЋ: Вучићевићев допринос је што је тему, о којој се до јуче само причало „по граду“, учинио јавном! Цела ствар уопште не мора да се заврши драматично како је он то рекао: свргавањем Вучића, већ, напротив, његовим ојачавањем. Код нас су у политику ушли преобучени криминалци, службе су нам криминализоване, а још имамо делове наменске индустрије која се отргла контроли власти. Вучићевић служи да се тај проблем учини јавним и те групе мапирају и уклоне: било аферама, било преко судских процеса
• ДРАГАН ПЕТРОВИЋ: Све то је скретање очију јавности јер је власти сужен маневар, пошто је у обавези према нама најненаклоњенијим силама САД, Британији и Немачкој. Следеће године у мају ће бити четири године власти СНС и СПС и све време гледамо њихове ротације и квази реконструкције. А нико не сме да изврши промену политике. Ово ће бити ново замајавање народа, а политика ће остати иста
• СЛОБОДАН АНТОНИЋ: С обзиром на Вучићевићев тон и дискурс, то је – објективно – само згодна забава за недељу преподне. Или за поподне недељу поподне

          ПРЕМИЈЕР Александар Вучић – одмах по повратку из Москве – рекао је: да му неке стране службе раде о глави.

          Готово као ехо, стигло је ово упозорење Драгана Вучићевића, главног уредника највучићевскијег дневног листа у Србији („Информера“) изговорено у студију највучићевскије телевизије у Србији (Пинка): „Вучићу, не иди у Пекинг! Будaлa си aко одеш у Пекинг, председниче Владе! Срушиће те док си у Пекингу! Направиће државни удар док си у Пекингу! Ако не док си у Пекингу, урадиће то чим се вратиш! Уради нешто! Очисти странку! Смени министре који ти раде о глави!“

          Шта је ово, какав ветар преко овога дува?

          Може ли бити да неко у Србији Вучићу спрема пуч, а да о томе треба да га неко (Вучићевић) пред камерама упозорава?

          Зар га на то – ако је по премијера ризик реалан – нису већ обавестиле специјалне службе чији рад координира?

          Раде ли на Вучићевом обарању оне стране службе, које је сам помињао, или су актери завере (ако је уопште има) домаћи?

          Није ли све између Вучића и Вучићевића (и Пинка) договорена игра срачуната на стварање атмосфере за нову реконструкцију владе или за превремене изборе?

          Да ли корен свега расте из домаћег блата или је све повезано са битком за стратешки курс Србије која се – у том случају, нимало случајно – делом и временски поклапа са политичким потресима у Црној Гори?

          Ко ће у свему овоме „преживети“, шта ће даље бити?

         

_____________________________________________________________________________________________________

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог стандарда

Сведоци смо два мала земљотреса

                      који најављују велики

 

ДАЛЕКО од тога да су ми Вучићевићеви наступи изгледали као најбољи начин да се јавности саопште неке важне поруке. Али, треба констатовати и то да је он бар делимично оправдање за своје наступе имао у хистеричној реакцији својих опонената, међу којима - осим привидно - нису доминирали противници таквог типа комуникације у јавном простору, већ противници иоле самосталне политике српске државе.

          Ако хоћемо да говоримо истину и додатно не замагљујемо ствари, можемо ми колико хоћемо да се ужасавамо од ниског нива говора у сукобу „Информер“ – „Курир“, али ни тада тај сукоб неће бити ништа мање од онога што уствари јесте. А јесте одјек жестоког рата између проруског и прозападног крила у српској власти, и то у моменту кад се управо на тим линијама одлучује о неким стратешким стварима.

          Дакле, ако ћемо говорити јасно и истинито – без обзира колико били критични према Вучићу и српској влади, та влада јесте под снажним западним притиском да одустане од договореног приближавања Русији и веома повољних и важних пословних аранжмана са Кином. Да ли је тај притисак ушао у зону када можемо да говоримо о државном удару, како тврди Вучићевић, ја не могу да знам, али да је Вучић под тешким притиском, то не долази у питање.

          Е сада, ако због тога што не волимо Вучића, нећемо да уважимо чињеницу да је влада под тешким притиском због Русије и Кине, тад смо у зони ординарних политичких покварењака, какве препознајемо на прозападном полу политичке јавности. Ако то не можемо да уочимо, па још ако немамо ништа против да ту своју неспособност широко промовишемо на телевизији Н1, коју води бивши шеф CIA, тад смо већ у зони политичких глупака и корисних идиота западних сила, какве опет препознајемо на патриотском полу политичког простора.

          Зато бих рекао да су Вучићевићев наступ и реакције на њега два у серији земљотреса мањег интензитета, најављујући приближавање великог политичког земљотреса у Србији, који ће се догодити у судару источне и западне плоче на нашем простору.

          Дакле, пре него што пред најавама тог догађаја направимо гадљиво гримасу и зачепимо нос, манифестујући тако своју „високу“ политичку културу – што ћемо употпунити ставом да су у том обрачуну сви исти – било би добро да мало застанемо и добро размислимо о стварима које нам се заиста догађају. Утолико пре што би однос међу нама - између оних који се гаде и оних који мисле - могао да одреди нашу судбину за дуги низ година.

___________________________________________________________________________________________________

Душан ЈАЊИЋ, председник странке Активна Србија

Треба сачекати још неколико

дана – следи наставак

 

ЈОШ нисмо видели све - јер је Вучићевић најавио да ће изаћи са доказима - али делује да се спрема тема (као у „Информеру“ и „Куриру“) о вези политике, криминала и новца. Уз додатак: свргавања Вучића са власти.

         Вучићевићев допринос је што је ту тему, о којој се до јуче само причало „по граду“, учинио јавном!

         Цела ствар уопште не мора да се заврши драматично како је он то рекао: свргавањем Вучића, већ, напротив, његовим ојачавањем. То зависи од премијерових даљих потеза.

         У Вучићевићевој улози, према истом сценарију, јутрос смо гледали и Вулина.

          Они говоре о томе да постоје обавештајни, полукриминални и криминални кругови, групе и људи који не могу преко избора да дођу до власти, па то покушавају стварањем атмосфере смене власти.

          Те групе себе представљају као да иза себе имају Москву, Лондон или Бајдена и то раде да би поручиле да без њих нема политике.

          Док у уређеним друштвима политичари контролишу службе, а оне се боре против криминала, код нас су у политику ушли преобучени криминалци, службе су нам криминализоване, најављена је реформа полиције и војно-безбедносне заједнице која се није десила, а још имамо делове наменске индустрије која се отргла контроли власти.

          Вучићевић служи да се тај проблем учини јавним и те групе мапирају и уклоне: било аферама, било преко судских процеса.

          Он поручује политичарима – од министара до председника Николића, да пазе шта раде и да не ометају реконструкцију Владе.

          Ко је све споменут?

          Удовички је дисквалификована афером. Она и није за место на коме је. Можда је за гувернера, али за то није. Где ће отићи, то ће да се види.

          Зорана Михајловић – њу не воле многи у СНС, али не мислим да је не воли и Вучић. Где год оде, она је проблем јер иде на „фајт“(сукоб). Чудно је што се истовремено прозивају и она и Николић, а они су у сукобу. Мислим да је она придодата да чорба буде гушћа.

          Поменут је и Дачић. Са његовим политичким искуством и инстинктом, требало би да поднесе оставку и да се сам повуче, да се консолидује у странци и да се спрема за изборе у Војводини.

          Николић има још годину и по мандата и не размишља о оставци. Он мора да одлучи да ли има јединствену политику са Владом и премијером. Ако има, мора да ућутка саветнике који шаљу контрадикторне поруке премијеровим. Ако нема јединствену политику са Вучићем, треба да поднесе оставку, да кандидује свој политички програм и да, ако добије подршку своје СНС - да поново као кандидат за председника измери тежину подршке народа таквој политици.

          Да закључим: ситуација у Србији је таква да има места и за Вучићевића и за Родића. Али треба сачекати још неколико дана. Следи наставак.

______________________________________________________________________________________________

Драган ПЕТРОВИЋ, аналитичар

Ухапсише и Фајгеља – да се људима

још више заврти у глави

 

ТО ЈЕ ужасно спиновање, јер они на власти имају сужени простор, пошто су обећали страном фактору конкретне неполуларне ствари и ту нема измене. Има карикатура која у том светлу приказује премијера.

Главна ствар им је спин у циљу разбијања опозиције, преко коопераната у опозицији који пласирају неке „лопте“. Пример: истраживање јавног мњења (Блиц, Политика, НСПМ) показује да би више од 60 одсто људи изашло на изборе и да би за СНС гласало више од 45 одсто и да је Вучић најпопуларнији, а Санда Рашковић најнепопуларнија. У те резултате апсолутно не верујем.

          Пример 2: Ухапшен је и Андреј Фајгељ! Нова сензација да се људима заврти у глави, да нико не чује за друге ствари, за протесте, за побуну.

          Свака следећа сензација значиће стварање нове тензије. Ново трзање људи. У наслову прочитате да је небо над Косовом опет под нашом контролом, а у тексту тога нема, јер тога - у стварности нема!

          Спин за спином.

          Тако исто је годинама оперисао и Мило Ђукановић.

          Све то је скретање очију јавности, јер је власти сужен маневар, пошто је у обавези према нама најненаклоњенијим силама САД, Британији и Немачкој.

          Следеће године у мају ће бити четири године власти СНС и СПС и све време гледамо њихове ротације и квази реконструкције. А нико не сме да изврши промену политике.

          Ово ће бити ново замајавање народа, а политика ће остати иста.

____________________________________________________________________________________________________

Слободан АНТОНИЋ, социолог и политички аналитичар

Томе стварно не треба придавати

никакав аналитички значај

 

С ОБЗИРОМ на Вучићевићев тон и дискурс, то је – објективно – само згодна забава за недељу преподне.

Или за поподне недељу поподне..

Томе стварно не треба придавати никакав аналитички значај.

 

          Диана Милошевић