Зашто је Милошевићево тело превезено у мртвачницу тек 8 сати после смрти?!

КАКО ЈЕ И ЗАШТО У ХАГУ УМРО МИЛОШЕВИЋ – емисија Првог канала руске државне телевизије

* МАРКО МИЛОШЕВИЋ (говори руски): „Настојимо да се на нивоу Организације уједињених нација разјасни чињеница да је један човек, желим да будем конкретан, изгубио живот због њихове кривице. Хајде да не користимо грубе изразе - убијен или није убијен – али су управо они за њега били одговорни, а била су преостала само 32 радна сата до краја суђења. Од 66 тачака оптужнице - није била доказана ни једна, тако да је јасно да им је веома одговарало да њега више нема. И, он је умро“

* Канадски адвокат КРИСТОФЕР БЛЕК којег је ангажовала Милошевићева породица:  „Из докумената који су мени доступни, није јасно да ли је међу персоналом трибунала и припадницима затворског обезбеђења вођена било каква истрага која би истерала на чистину - ко је Милошевићу, зашто и када давао рифампицин, а такође - зашто му није на лицу места била указана помоћ када је био пронађен ујутро, и - зашто је Милошевићево тело превезено у мртвачницу тек осам сати после смрти“ 

* Милошевићу није дозвољено да се лечи у Русији јер су се плашили да ће руски специјалисти - већ при првом прегледу - наћи у његовом организму трагове онога што је Хаг желео да сакрије

* Зашто је траг на врату главног сведока у предмету Милошевић, лидера хрватских Срба Милана Бабића, приметно ужи од каиша којим се он наводно удавио у затворској ћелији?

* Зашто се генерал Младић, који је овог лета изручен Трибуналу и који лежи у затворској болници са дијагнозом „упала плућа“, за сваки случај исповедио и причестио?

          Водитељ ПЕТАР ТОЛСТОЈ: Враћајући се главној теми последњих недеља – убиству пуковника Гадафија – сада, када га са необичним слављењем, практично ликујући коментаришу западни политичари, треба се присетити како су током последње деценије завршавали своје животе они који су били проглашавани за непријатеље демократије у свету.

          Уколико су у почетку још покушавали да им некако и суде, па суђење није успело, њих сада једноставно убијају. Без истраге и суђења, као Моамера Гадафија.

          Сетимо се, у овом контексту, несрећног покушаја  УН да  формирају међународни трибунал у Хагу. То је суд који може годинама да држи у људе затвору, а да при томе против њих не подноси оптужнице, суд који већ сумњиче за намерно нехумано поступање са затвореницима који умиру не дочекавши да им судије понуде доказе да су криви.

          Тему ће наставити Јевгениј Баранов

(На шпици пише: Они су написали убиство).        

          БАРАНОВ: Ове недеље се сазнало да је породица бившег председника Југославије, Слободана Милошевића, одлучила да поново покуша да истражи околности његове чудне смрти.

          Прошло је више од пет година откако је, у марту 2006. године, Милошевић изненада умро у хашком затвору Схевенинген у којем оптужене држи Хашки трибунал за бившу Југославију. 

          МАРКО МИЛОШЕВИЋ (Говори руски): „Тек сад смо издејствовали да документи и жалбе које смо подносили буду узети у обзир, па зато све почиње изнова. Шта конкретно желимо да изнудимо? Настојимо да се на нивоу Организације уједињених нација разјасни чињеница да је један човек, желим да будем конкретан, изгубио живот због њихове кривице. Хајде да не користимо грубе изразе - убијен или не убијен – али су управо они за њега били одговорни, а била су преостала само 32 радна сата до краја суђења. Од 66 тачака оптужнице - није била доказана ни једна, тако да је јасно да им је веома одговарало да њега више нема. И, он је умро“.

          БАРАНОВ: Истрагу ће водити група канадских правника чији је један део својевремено био у међународној групи за одбрану Милошевића. По речима Кристофера Блека, адвоката из Торонта који ће бити на челу ове истраге, циљ породице није позивање на одговорност било кога конкретно. Циљ је трибунал као такав.

          БЛЕК: „Сви хашки затвореници су под истрагом много година, многи од њих су помрли у том затвору од болести или су извршили самоубиство, а понекада није уопште било јасно како и зашто умиру. У Хагу судски процеси трају по пет, десет, тринаест година, једноставно зато што - када их хапсе - против тих људи не постоје никакви докази, нема оптужница. Стога се читаво време после лишавања слободе и троши управо на то да се искомпилирају и напишу оптужнице против њих, отуда и толика кашњења. Уз гаранције или кауције их не пуштају на слободу. Чак и кад виде да умиру“.

          БАРАБОВ: Милошевић је умро од инфаркта – то је неспорна чињеница. Спорно је, а и сада након десет година подлеже истрази оно што је тада довело до тог „инфаркта“.  У рукама лекара Маргарите Шумилине је фасцикла са натписом „Милошевић“. То је историја његове болести или, ако хоћете, хроника једног убиства, Ту хронику је она саставила неколико месеци пре смрти председника–затвореника и њиховог познанства у хашком затвору.

          ШУМИЛИНА: „Он је био веома уморан. Веома уморан. Стари човек. Просто измучен“.

          БАРАНОВ: Доктор медицинских наука Маргарита Шумилина у  јесен 2005. године била је ангажована да у својству експерта уради процену здравља Слободана Милошевића. Још пре сусрета са њим, она је – на основу резултата магнетно резонантне томографије -  поставила веома озбиљну дијагнозу коју је, након личног прегледа, потврдила и са закључцима поднела Хашком трибуналу.  

          У њеној фасцикли - црно на белом - написано једа ће се одсуство одговарајућег лечења по Милошевића катастрофално завршити. Постоје  у предмету и укоричени закључци хашких надрилекара: сви набројени симптоми одговарају животном добу оптуженог и зато не представљају проблем. Осим тога, међу документима у фасцикли је и оригинални списак лекова које је Милошевић узимао. Тај списак је сачинио затворски лекар. Како каже Маргарита Шумилина, узимање ових лекова морало је да доведе до побољшања стања оболелог, али се то није догодило. И, што је најчудније, у Милошевићевим анализама  нису нађени продукти разлагања тих препарата, као да их он уопште није ни узимао.

          ПИТАЊЕ: „Да ли је тачно да је Милошевић страховао да га трују? И, зашто је све време инсистирао на руским лекарима?

          ШУМИЛИНА: „Знате, сваки разумни човек – кад увиди да га лече, а да њему бива све горе – почне да схвата да `лечење` не помаже. Јел тако? А ако лечење не помаже, још при узимању толиког броја препарата – шта то онда значи? Тако нешто, у најмању руку, и мора да изазове неповерење“.

          ВОДИТЕЉ: Као што је познато, лечење у Русији - за које је Милошевић молио Трибунал - било је одбијено, упркос гаранцијама руске владе и светски познатог кардиохирурга Леонида Бокерије, који је указивао да ће кратко, али квалификовано лечење, Милошевића поставити на ноге. Три дана до смрти, чим се упознао са резултатима својих анализа,  Милошевић из затвора пише руском Министарству иностраних послова: „У овим мојим редовима је последња нада на спас“.

 „Током суђења је вођена злонамерна кампања против мог здравља“ – пише он. „У мојој крви је нађен веома јак лек који никада нисам узимао“.

          БАРАНОВ: Милошевићу није дозвољено да се лечи у Русији јер су се плашили да ће руски специјалисти - већ при првом прегледу - наћи у његовом организму трагове онога што је Хаг желео да сакрије. Пре свега рифамицин – антибиотик којим се, између осталог, лечи лепру. А то је лек чији нежељени ефекти су и у томе што  је смањивао ефикастност лекова које су хашки лекари преписали Милошевићу.

          БЛЕК: Из докумената који су мени доступни, није јасно да ли је међу персоналом трибунала и припадницима затворског обезбеђења вођена било каква истрага која би истерала на чистину - ко је Милошевићу, зашто и када давао рифампицин, а такође - зашто му није на лицу места била указана помоћ када је био пронађен ујутро, и - зашто је Милошевићево тело превезено у мртвачницу тек осам сати после смрти“. 

          БАРАНОВ: Какви год били успеси канадских правника, стање ствари је тако да је реална истрага у односу на Хашки трибунал могућа само у случају ако то одобри или наложи Савет безбедности УН. Осим СБ, који није баш у потпуности на законит начин ни основао Трибунал далеке 1993. године, над Хашким правосуђем нико нема власт. Русија одавно изражава сумњу у ефикасност и транспарентност Трибунала, али ипак схвата да су захтеви за његово затварање осуђени на вето у СБ, па за сада оставља то питање отвореним.

          ВИТАЛИЈ ЋУРКИН, стални представник РФ у УН: "У условима када се рад трибунала отезао, ми смо више пута иницирали да се разјасни зашто толико дуго ради. Јер,  то је веома скуп механизам. Трошкови су у периоду његовог највећег рада премашивали 200 милиона долара годишње. Стога смо указивали:  није време да се часно подвуче црта испод рада Међународног трибунала за бившу Југославију?

          БАРАНОВ: Хашки трибунал је требало да оконча своје контроверзно деловање још 2010. године. Сада је његов мандат продужен до 2014. г. Остатак времена, уколико буде политичке воље,  довољан је да се добију одговори на многа питања.

          Зашто је лечење Милошевића довело до смртног исхода?

          Зашто је траг на врату главног сведока у предмету Милошевић, лидера хрватских Срба Милана Бабића, приметно ужи од каиша којим се он наводно удавио у затворској ћелији?

          Како се догодило да већ девету годину шеф српских радикала, Војислав Шешељ, робује у затвору чекајући пресуду?

          Ко је предавао имена заштићених сведока оптужбе против албанских главосека онима који су те сведоке ликвидирали?

          И на крају: зашто се генерал Младић, који је овог лета изручен Трибуналу и који лежи у затворској болници са дијагнозом „упала плућа“, за сваки случај исповедио и причестио?

          Аутор: Јевгениј Баранов Превео: Горан Шимпрага

http://www.1tv.ru/news/world/190217

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари