Војводина поништава декрет из 1945. по коме су се Буњевци морали изјашњавати као Хрвати

ДОСЕЛИЛИ СУ СЕ ПРЕ НАЈМАЊЕ 350 ГОДИНА – У МАЂАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ СУ АСИМИЛОВАНИ

  • Председница Националног савета буњевачке националне заједнице Сузана КУЈУНЏИЋ ОСТОЈИЋ: „Нас је 1918. године, када је у Новом Саду одржана Велика народна скупштина на којој је Војводина присаједињена Србији, било преко 100.000, а данас нас има тек 16.500. Ми смо десетковани, али свакако нисмо нетрагом нестали. Ввреме је да се спорни декрет прогласи ништавним“
  • „Многи наши Буњевци не разумеју расправу која скоро 100 година тече између Буњеваца и Хрвата. Има доста оних који се не осећају лагодно да јавно изађу и кажу да су нешто друго у односу на већину, можда не разумеју шта тиме добијају или губе када би се изјаснили као Буњевци“

          ПРЕДСЕДНИЦА Националног савета буњевачке националне заједнице Сузана Кујунџић Остојић очекује да сви пријатељи Буњеваца подрже предлог упућен Скупштини АП Војводине да поништити декрет из 1945. године, по коме су се сви Буњевци морали изјашњавати као Хрвати.

          „Таква иницијатива није окренута ни против кога, ми за себе тражимо само демократско право да се изјашњавамо као Буњевци и сматрамо да то право треба да имају припадници сваке друге националности”, казала је Кујунџић Остојић за Танјуг.

          Према њеним речима, тренутак нечијег неразмишљања нанео је пре неколико деценија велику неправду према Буњевцима.

          Предлог да се поништи акт некадашњег Одељења за унутрашње послове Главног народноослободилачког одбора Војводине, усвојен у Новом Саду 14. маја 1945. године, поднели су чланови Одбора Скупштине Војводине за уставноправни положај покрајине професор новосадског Правног факултета др Слободан Орловић, Зоран Вучевић и Смиљана Гламочанин Варга.

          Како за Танјуг каже професор Орлић, реч је о акту који је антиуставан, плански и противан основним, природним људским правима и слободама, а којим су похрваћивани Буњевци и Шокци насилном асимилацијом.

          „Тако нешто не сме бити у српском правном наслеђу, чак ни симболично, без обзира што више не производи правно дејство. Посебно Србија бар то дугује Буњевцима и Шокцима имајући у виду значај Велике скупштине 1918. године и њихово учешће на њој”, рекао је професор Орлић.

          Сузана Кујунџић Остојић објашњава да многи не разумеју праве разлоге зашто је покренута таква иницијатива, као и да ће поништавање таквог акта донети искључиво моралну сатисфакцију Буњевцима.

          Она подсећа и да је Национални савет Буњеваца у Србији још пре 10 година тражио поништење асимилаторског акта тадашњих комунистичких власти, али да до данас нико није био спреман да испуни захтеве тог народа који вековима живи у местима суботичке и сомборске општине.

          „Нас је 1918. године, када је у Новом Саду одржана Велика народна скупштина на којој је Војводина присаједињена Србији, било преко 100.000, а данас нас има тек 16.500. Ми смо десетковани, али свакако нисмо нетрагом нестали. Нешто се дешавало кроз историју и мислим да је право време да се спорни декрет прогласи ништавним, а тако нешто не сме никада да се деси ниједном народу”, поручила је председница Националног савета Буњеваца.

          Подсећања ради, Буњевци су населили данашњи север Бачке пре најмање 350 година, током велике сеобе тог народа из Далмације, Загорја, Лике и Босне, када је преко 5. 000 Буњеваца у договору са Римокатоличком црквом дошло у Бачку, Барању и делове данашње јужне Мађарске, како би заједно са Србима, бранили границе „хришћанске Европе”.

          Буњевци се римокатолици, а данас се њихов говор изучава у школама у Сомбору и Суботици.

          Буњевци, који су насељавали делове данашње северноисточне Хрватске и јужне Мађарске, готово су у потпуности асимиловани, а председница Националног савета Буњеваца истиче да у Србији живи бар дупло више Буњеваца у односу на 16.500 људи који су се тако изјаснили на последњем попису становништва у Републици Србији.

          „Многи наши Буњевци не разумеју расправу која скоро 100 година тече између Буњеваца и Хрвата. Има доста оних који се не осећају лагодно да јавно изађу и кажу да су нешто друго у односу на већину, можда не разумеју шта тиме добијају или губе када би се изјаснили као Буњевци. То је социолошко наслеђе јер у време ратова  није било пријатно бити ниједна национална мањина”, каже Кујунџић Остојић, која се нада да би се поништавањем асимилаторског декрета унапредио положај Буњеваца у Србији.

          Иницијативу о доношењу декларације о ништавности асимилаторског акта подржао је и председник Покрајинске владе Игор Мировић који је недавно разговарао са председницом Националног савета буњевачке заједнице о положаја те националне мањине у Покрајини, и обећао снажну подршку Покрајинске владе у поништавању наредбе из 1945. године. 

          Танјуг

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари