Србин Зоран Тегелтија коначно изабран за председавајућег Савета министара БиХ
РЕЗУЛТАТ ГЛАСАЊА У ПРЕДСТАВНИЧКОМ ДОМУ: 28 „ЗА“, 8 – ПРОТИВ, А ДВА ПОСЛАНИКА - СУЗДРЖАНА
* У експозеу прво нагласио: „Поред Заједничких социо-економских реформи, приоритети и препоруке које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ такође су оквир за дјеловање Савјета министара у наредном периоду, с циљем да што прије добијемо кандидатски статус“
* „БДП по глави становника у БиХ тренутно је на нивоу једне трећине БДП-а у ЕУ и са тренутном стопом раста БиХ, према Студији раста и запошљавања за БиХ, коју је израдила групација Свјетске банке, требало би неколико деценија да се приближи просјеку ЕУ“
* „Јавна управа мора бити у функцији приватног сектора као главне полуге привредног раста и истински сервис грађана“
___________________________________________________________________
ПРЕДСТАВНИЧКИ дом Парламентарне скупштине БиХ потврдио је Зорана Тегелтију за председавајућег Савета министара БиХ.
Од 38 присутних посланика, „за“ је гласало 28, против - осам, док су суздржана била два посланика.
Тегелтија је пре гласања у Представничком дому – у експозеу који је поднео - истакао да су кључне реформске области које ће бити у фокусу Савета министара уско везане са приоритетима у Заједничким социо-економским реформама за 2019-2022. годину, које су већ усвојиле владе Републике Српске и Федерације БиХ.
Нагласио је да ће се те реформе наћи на дневном реду већ прве седнице Савета министара. "Поред Заједничких социо-економских реформи, приоритети и препоруке које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ такође су оквир за деловање Савета министара у наредном периоду, с циљем да што пре добијемо кандидатски статус. И на крају, политике са међународним финансијским институцијама, које ће кроз рад власти на нивоу БиХ одблокирати неопходне инвестиције у земљи, у самом су врху наших приоритета", нагласио је Тегелтија. Као кључне реформске области означио је - економију, јавну управу и евроинтеграције. "БДП по глави становника у БиХ тренутно је на нивоу једне трећине БДП-а у ЕУ и са тренутном стопом раста БиХ, према Студији раста и запошљавања за БиХ, коју је израдила групација Светске банке, требало би неколико деценија да се приближи просеку ЕУ", рекао је у наставку Тегелтија. Такође је додао да је приступање ЕУ један од главних стратешких циљева и да о томе у БиХпостоји веома висок степен сагласности. За њега процес приступања ЕУ није циљ сам по себи, већ представља и најбољи оквир за реформе и развој БиХ, те да је БиХ на путу приступања ЕУ прешла дуг пут који је непотребно заустављен у овој години. "Када говорим о евроинтеграцијама, прије свега, мислим на успостављање и примену усвојеног механизма координације у пуном капацитету, унапређење програмирања Инструмента претприступне помоћи, те спровођење препорука које су дате у Мишљењу Европске комисије о захтеву БиХ за чланство у ЕУ, све с циљем да БиХ што пре стекне статус земље кандидата", истакао је Тегелтија. У наставку експозеа Тегелтија је рекао да јавна управа мора бити у функцији приватног сектора као главне полуге привредног раста и истински сервис грађана. Тегелтија је нагласио и да ће подржати иницијативу влада Републике Српске и ФБиХ у вези са системским приступом забрани извоза трупаца и увођењу посебних тарифа на извоз сортимената нижег степена прераде. Посебно се залчожио за одржавање заједничких седнице Савета министара и влада Српске и ФБиХ. Два пута био начелник Мркоњић Града и министар финансија РС
Зоран Тегелтија рођен је 1961. године у Мркоњић Граду и доктор је економских наука.
Радио је у Рафинерији нафте у Броду, Републичкој управи јавних прихода БиХ, Републичкој управи јавних прихода Републике Српске, те Републичкој управи царина Републике Српске.
Члан је СНСД. У периоду од 2000. до 2002. године био је посланик у Народној скупштини Републике Српске.
На функцију начелника општине Мркоњић Град биран је 2004. и 2008. године.
У два мандата, од 2010. до 2018. године био је министар финансија у Влади Републике Српске.
На прошлогодишњим општим изборима у БиХ изабран је за посланика у Народној скупштини Српске.
