Снимци „револвера који се пуши“ важни за Караџића и Младића

ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА

Шта је позадина и стварни разлог скривања наводних сателитских фотографија геноцида у Сребреници

* Један анонимни читалац  нам је написао: „Невероватно је шта се узима за доказ као слика из сателита...Погледајте на овој слици како изгледа Православна црква у Сарајеву, игралиште...Погледајте аутомобиле, све је тако јасно и очигледно, а ради се о комерцијалном Гугловом снимку са сателита, тако да војни снимци морају бити још бољи и детаљнији“

* Непопустиво одбијање да се сребренички наводни „револвер који се пуши“ подвргне критичком испитивању стручњака сам по себи представља револвер такве врсте, али са супротним доказним ефектом

* Аргуменат, да би објављивање застарелих сателитских снимака из деведесетих година могло угрозити осетљиву технику за прикупљање обавештајних података, управо је оно како га је наш читалац назвао: увреда за нашу интелигенцију

          НАШЕ недавне опаске у вези са поузданошћу кључних доказа на којима сребренички наратив почива („Сребреница очима Карла Попера“, 13 децембар 2011) изазвале су живе коментаре, и то не само из езотеричне области философије науке. Један читалац се нарочито потрудио да истражи шта технологија за надгледање из васионе стварно може или не може да учини и, још важније од тога, какав је квалитет снимака који би се од ње могли очекивати.

          За сада, он мора остати анониман, али доставио нам је сателитски  снимак који доносимо у прилогу, где су детаљно приказани једна православна црква у Сарајеву и оближње улице. Његов коментар гласи:

          „Невероватно је шта се узима за доказ као слика из сателита...Погледајте на овој слици како изгледа Православна црква у Сарајеву, игралиште...Погледајте аутомобиле, све је тако јасно и очигледно, а ради се о комерцијалном Гугловом снимку са сателита, тако да војни снимци морају бити још бољи и детаљнији“.

          Осврћући се на званично скривање наводних фотографија геноцида у Сребреници, он заузима став да то представља „срамоту“ и изражава огорченост зато што сматра да „они баш вређају нашу интелигенцију“.

          (Погледајте Слику 1: Улична сцена у Сарајеву.)

          Заиста, пред нама се налази изузетна тврдња у вези са једним злочином изузетне природе.

          Тврди се не само да се у архивама одређених обавештајних структура налазе снимци масовног убијања у сребреничком крају, већ и нешто више: да је тај злочин био под сталним надзором из васионе и да постоји комплетан визуелни досије тих дешавања, са осматрачнице одозго, за седмицу после 11 јула 1995, у време када су се ти догађаји одвијали.[1]

          Слична тврдња постоји и у вези са наводним „измештањем и поновним укопом“ садржаја масовних гробница с јесени исте године. Тврди се да су тела хиљада погубљених заробљеника била премештена у секундарне масовне гробнице на недоступним местима са циљем прикривања трагова злочина, а и то је наводно било уредно снимано одозго.

          Ако ти снимци заиста постоје, и ако би стручњацима било дозвољено да их прописно прегледају, очигледно је да би њихова доказна вредност била изузетно висока. Најзад, једно од кључних питања у предметима Младић и Караџић било би једном и за сва времена решено.

          (Погледајте Слику 2: Снимак „узнемираване земље“, 27 августа 1995.)

          Нажалост, врло мали број тих фотографских доказа, који би били толико оптужујући – ни пола туцета мутних снимака ниске резолуције као ова што се налази у прилогу –  био је стављен на увид јавности или Хашких већа, која су и без тога решавала своје предмете. Један пример оваквих „доказа“  је приложени снимак наводних масовних гробница у Новој Касаби, под датумом од 27 јула 1995.

          Без велике количине додатних доказа о стварном значењу и пореклу овог снимка, он није уопште информативан. Као  доказ нечег другог, осим неке ледине где се нешто гради или можда обрађује, овај снимак се чини потпуно бескорисан за правосудну сврху.

          Непопустиво одбијање да се сребренички наводни „револвер који се пуши“ подвргне критичком испитивању стручњака сам по себи представља револвер такве врсте, али са супротним доказним ефектом. Аргуменат, да би објављивање застарелих сателитских снимака из деведесетих година могло угрозити осетљиву технику за прикупљање обавештајних података, управо је оно како га је наш читалац назвао: увреда за нашу интелигенцију.

[1] http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2009/12/satellite-photos-of-srebrenica-massacre.html