МИХАЈЛОВИЋ: Србија је од 2003. до данас изгубила милион људи

ПРИЗНАЛА ДА МЛАДИ У ВУЧИЋЕВОЈ СРБИЈИ ЧИНЕ 43 ОДСТО СВИХ НЕЗАПОСЛЕНИХ

Зорана Михајловић

• ФАКТИ: Наступила на конференцији „ХР Србија 2015 људски ресурси у дигиталном добу“ и изговорила да „не пристаје (замислите: ОНА НЕ ПРИСТАЈЕ!) на то да просечни воде компаније, општине и државу“. Зна она шта говори: Србију има да воде само натпросечни попут ње, Ивице Дачића којег је функционер СНС Александар Јовичић јавно назвао „окорелим криминалцем“, Синише Малог и Вучићевог кума Николе Петровића

        ПОТПРЕДСЕДНИЦА српске владе Зорана Михајловић оценила је данас да је Србија од 2000. године због лоше популационе политике и исељавања у иностранство изгубила скоро милион људи.

       „Из Србије је у претходних 15 година отишло око 300.000 људи, а годишње смо у том периоду губили и око 30.000 људи због малог прираштаја, тако да када све то саберемо видимо да смо изгубили готово милион људи у последњих 15 година“, рекла је Михајловић.

        Отварајући конференцију „ХР Србија 2015 људски ресурси у дигиталном добу“, она је навела и да је тренутна незапосленост младих 43 одсто од укупног броја незапослених у Србији и истакла да верује да је могуће направити промене тако да људи остану у Србији, запосле се и да дају допринос привредном расту.

       „Наш задатак је да наши људи остану овде и да дају свој допринос привредном расту Србије“, рекла је она, а на питање како ће то влада урадити, рекла је да то подразумева јасну образовну политику и промену у образовном систему, стални економски раст, нову популациону политику и иновације.

        Према њеним речима, управљање људским ресурсима, односно интелектуалним капиталом нешто је најважније за земљу.

       „Прошло је време управљања радом, капиталом и другим ресурсима. Данас се управља пре свега људским ресурсима и чува се тај људски, односно интелектуалним капитал“, рекла је она, истичући да верује да је могуће направити помак.

        Михајловићева је још рекла да се Србија буди у последњих годину дана и да економска ситуација даје могућности да размишља на потпуно другачији начин и да се људе задрже овде.

        Истакла је и да „не пристаје на то да просечни воде компаније, општине и државу“.

        О искуствима Шведске и Индије у управљању људским капиталом и начинима како су направили раст, на скупу у Београду говорили су представница шведске амбасаде Лизелот Мартиненко Агрелид (Liselott Martynenko Agerlid) и индијска амбасадорка Нариндер Чаухан.

        Бета