Ји: САД су поводом илегалног референдума о Дану Републике Српске имале Вучићеву подршку

ФУНКЦИОНЕР СТЕЈТ ДЕПАРТМАНА ОТКРИО ДА СУ „РЕФОРМЕ“ НА БАЛКАНУ

У ФУНКЦИЈИ ЊЕГОВОГ ПОКОРАВАЊА ЗАПАДУ

Брајан Хојт Ји

• Заменик помоћника државног секретара САД Брајан Хојт ЈИ рекао је у Сенату САД да је забринут због руског центра у Нишу јер би могао постати „шпијунски центар“ или нешто слично ако добије специјални дипломатски статус, додајући да су САД пренеле властима у Београду да је важно да Србија има пуну контролу над својом територијом
• Косооки Ји још је додао: „Кључно је да Србија буде чврсто на путу ка чланству ЕУ, ближе се интегрише за Западом, да гледа унапред а не уназад. Србија је увек имала добре односе с Русијом, али то не треба да је спречи да иде у смеру у којем је већ по трговини и инвестицијама“
• Он је рекао да су САД развиле обухватни приступ за смањење руског утицаја на Западном Балкану и додао да ће подршком Транс-јадранског гасовода, терминала за течни природни гас на Крку, као и бугарско-српски интерконектор помоћи балканским земљама да увозе гас из више извора, чиме треба да се ограничи утицај Москве
• ФАКТИ: Прочитајте ово пажљиво јер се овај клинтоновски функционер Стејт департмана „опустио“ пред својима. Рекао сенаторима да би хуманитарни центар у Нишу могао постати шпијунски ако његови сарадници добију дипломатски имунитет, а што сви амерички шпијуни у Србији одавно имају дипломатски имунитет, као и сви припадници NATO - то се наводно не рачуна. Као ни то што су Србији отели део територије и што су без одобрења у Србији изградили највећу војну базу на Балкану. Обратите пажњу: косооки Русији приписује све што његова земља деценија ради другим земљама широм света

        ВИСОКИ званичник Стејт департмента САД Брајан Хојт Ји рекао је у Сенату да је председник Србије Александар Вучић, док је био премијер, „приватно и јавно“ тражио од председника Републике Српске Милорада Додика да не одржи „спорни референдум“.

        Заменик помоћника државног секретара јуче је на саслушању у сенатском одбору за Европу и регионалну безбедносну сарадњу рекао да је Русија највише охрабривала Додика да се одржи спорни референдум о Дану државности РС који је забранио Уставни суд БиХ, док је Вучић покушао да спречи референдум јер дестабилизација БиХ није у интересу Србије.

        „Премијер, сада председник Вучић интервенисао је приватно и јавно код председника РС и рекао да није у интересу Србије, да Србија не жели да се илегални референдум у РС одржи. То је илегалан референдум зато што крши одлуку Уставног суда, али га је лидерство РС ипак одржало“, рекао је Ји.

        Он је додао да су САД у том случају имале „подршку премијера Вучића који је то покушао да одврати“.

        Ји је рекао да је забринут због руског центра у Нишу јер би могао постати „шпијунски центар“ или нешто слично ако би добио специјални дипломатски статус, додајући да су САД пренеле властима у Београду да је важно да Србија има пуну контролу над својом територијом.

        „Јесам забринут због такозваног хуманитарног центра, али не због онога што је тај центар сада, већ шта он може бити ако, како Русија тражи од Србије, добије специјални дипломатски статус“, рекао је Ји.

        Он је рекао да САД верују да Русија нема добре намере на Балкану у остваривању циљева земаља у региону да се приближе ЕУ.

        „Верујемо да Русија покушава да спречи напредак на том путу“, рекао је Ји

        „Русија покушава да спречи земље да се интегришу даље са Западом, у NATO и ЕУ“, рекао је Ји у разговору са сенаторима.

        Он је рекао да Србија треба да одигра конструктивну улогу у региону, поправи билатералне односе, реши разлике, као и да нормализује однос с Косовом.

        „Кључно је да Србија буде чврсто на путу ка чланству ЕУ, ближе се интегрише за Западом, да гледа унапред а не уназад. Србија је увек имала добре односе с Русијом, али то не треба да је спречи да иде у смеру у којем је већ по трговини и инвестицијама“, рекао је Ји.

        Ји је рекао да не зна да ли Русија жели да се РС одвоји од БиХ, јер би то било насилно и дестабилишуће, али да је у „руском интересу да земље стагнирају“.

        Он је рекао да лидери у БиХ могу да спроведу реформе за приближавање ЕУ, али да многи то не желе јер би тиме изгубили политички и финансијски утицај.

        „БиХ је заробљена земља у рукама корумпираних политичара који не желе да препусте власт“, рекао је Ји.

        Ји је рекао да је приметно повећање руских активности на Балкану, попут избора у Црној Гори с циљем да се омету избори, што је, како је навео, у сагласности с покушајима Москве да се меша у изборе у читавом свету па и у САД, као и с напорима да се спрече земље да уђу у NATO.

        „Видимо то кроз реторику, дезинформисање и медије које подржава Русија, покушаје да се шири идеологија која је директно против NATO и Запада“, рекао је Ји.

        Он је рекао да су све земље које желе да уђу у ЕУ и NATO свесне активности Москве и да САД раде с балканским земљама на ограничавању, како је навео, „малигног утицаја Русије“".

        „Тренд је забрињавајући, али не значи нужно да губимо и Русија схвата да су земље отпорне“, рекао је Ји и споменуо Црну Гору и Македонију.

        Поводом ситуације на Западном Балкану, он је рекао да су унутрашњи проблеми земаља региона отворили врата спољним претњама, као што је Русија, и додао је да је посебно забрињавају „руски малигни утицај у Европи прикривена или полуприкривена подршка политичким партијама“ кроз пропаганду и дезинформисање.

        Ји је рекао да Москва користи велику зависност региона од руског гаса, ендемску корупцију и слабу владавину права, слаб медијски сектор, постојеће ослањање на руску војну опрему, етничке разлике и нерешене политичке и територијалне спорове - да изврши притисак на владе и партије и обесхрабри реформе за приближавање Западу.

        Он је рекао да су САД развиле обухватни приступ за смањење руског утицаја на Западном Балкану и додао да ће подршком Транс-јадранског гасовода, терминала за течни природни гас на Крку, као и бугарско-српски интерконектор помоћи балканским земљама да увозе гас из више извора, чиме треба да се ограничи утицај Москве.

        „Русија је изгледа мање заинтересована за унапређење економског развоја и добре владавине на Западном Балкану него да задржи или ослаби регион који је и даље у несигурном стању после година сукоба“, рекао је Ји..

        Други извор забринутости на Западном Балкану је насилни екстремизам, рекао је Ји и додао да је, према јавним извештајима, 750 до 950 страних бораца, углавном из БиХ, Албаније, Косова и Македоније отишло у Сирију и Ирак од 2012, мада је број страних терориста значајно смањен у последње две године. Додао је да су владе тих земаља свесне проблема и да САД сарађују с њима.

        Бета