Билт: Принцип је пуцао у Сарајеву, Балкан опет постаје запаљив, сада би могло да плане у Скопљу

ОЦЕНИО ДА ЈЕ ЈУНКЕРОВА ИЗЈАВА ДА НЕМА ПРИЈЕМА У ЕУ ДО КРАЈА ЊЕГОВОГ МАНДАТА - КАТАСТРОФАЛНА

Карл Билт

  • „Истовремено с убрзањем процеса европских интеграција, како би се решио све опаснији ризик конфликта на Балкану, ЕУ треба да демонстрира да поседује и вољу и методе тако што ће у регион послати своје борбене групе да изводе војне вежбе. То би послало моћну поруку да њене војне снаге нису тигар од папира, те да, осим речи, има још потенцијала које може да употреби“
  • Швеђанин тврди да су се лидери Европске уније тобоже „изненада пробудили с новим реалностима на Балкану“. Открио је да су на самиту ЕУ одржаном почетком овог месеца „истакли потребу појачаног ангажмана Уније на Балкану, али и потискивања Русије из тог региона“
  • ФАКТИ: Ево, какве-такве искрености. Не признаје Швеђанин, преко којег је завршен део прљавих послова, да је ЕУ заједно са САД разбила велику Југославију и да дестабилизује Балкан подржавањем муслимана и Шиптара, али бар не крије чему ће Бриселу служити „балканско партнерство“ и ВОЈНЕ ВЕЖБЕ „у региону“. Можда и не хотећи, открио је и из чијег трбуха збори Дејвид Мекалистер кад оптужује Русију да дестабилизује Србију. То је ланац: прво лажна оптужба да Москва дестабилизује Србију (а и Македонију, приде), па ВОЈНЕ ВЕЖБЕ и „потискивање Русије“...

        НЕКАДАШЊИ високи представник ЕУ у БиХ Карл Билт сматра да европски лидери имају јасан избор на Балкану: или ће се бавити тамошњим проблемима или ће чекати да се балкански проблеми почну бавити њима.

        Зато Билт, у ауторском тексту за интернет издање Project Syndicate, прелаже да се убрза процес проширења и пријема нових чланица, те да се програм „источног партнерства“ ЕУ, замени с „балканским партнерством“ које ће у коначници довести до приступања ових држава Унији.

        Аутор је свестан да за то треба времена, али истиче да се мора почети радити одмах.

        За почетак, ЕУ може почети посредовати у решавању преосталих мањих питања међудржавних граница.

        „Истовремено с убрзањем процеса европских интеграција, како би се решио све опаснији ризик конфликта на Балкану, ЕУ треба да демонстрира да поседује и вољу и методе тако што ће у регион послати своје борбене групе да изводе војне вежбе. То би послало моћну поруку да њене војне снаге нису тигар од папира, те да, осим речи, има још потенцијала које може да употреби“, навео је Билт, преноси сарајевски Дневни аваз.

        Билт каже да је његова забринутост за Балкан почела када је током прошлогодишњег приватног боравка у БиХ много пута питан да ли ће поново бити рата.

        Истиче, да се ратови, попут оних пре 27 година на Балкану неће поновити.

        „Ситуација данас битно је другачија него што је била тада. Али, већ смо пуно пута у историји имали прилику да видимо како појединац може заметнути пожар који ће бити тешко обуздати. Некада давно у Сарајеву је Гаврило Принцип покренуо светски рат када је убио надвојводу Франца Фердинанда. Полако али сигурно данас регион постаје запаљив, а овог пута искра би могла да плане у Скопљу“, упозорио је Билт.

        Он наводи и да су се лидери Европске уније изненада пробудили с новим реалностима на Балкану. На самиту одржаном почетком овог месеца они су, наводи даље, истакли потребу појачаног ангажмана Уније на Балкану, али и потискивања Русије из тог региона.

        Билт додаје и да је од пропасти Отоманског царства, Балкан извор нестабилности. Мешовит у верском, националном, културолошком… смислу, концепт стварања националних држава довео је до сталних нестабилности у којима ратови и тешки злочини, нису реткост.

        „Настанак седам нових, често међусобно антагонизованих држава, јасно је ставио до знања да ће стабилност региона зависити од новог оквира. Овог пута он се зове ЕУ. Захваљујући властитим искуствима на смиривању и решавању дугогодишњих националних сукоба у другим деловима Европе, Унија је добила задата да повеже Балкан и сузбије национална сукобљавања“, навео је.

        Подсећа да је самиту у Солуну 2003. дато је обећање о приступању свих балканских држава ЕУ. Како је било важно да се такво обећање да, тако је сада тешко да се оно одржи. Чим су се балкански проблеми умирили, лидери Уније претпоставили су да су осигурали мир. Њихово рутинско приступање Балкану у суштини је довело само до очувања status quo.

        Након што је Жан Клод Јункер 2014. године изабран за председника Европске комисије, дао је и изјаву да за време његовог мандата неће бити нових проширења.

        „Status quo је потврђен! Његова изјава је технички била сасвим исправна. Али је политички била катастрофална! Како је светло које је мотивисало и доносило реформе, угашено, национализам је, како се и очекивало, почео да расте. ЕУ је, у међувремену, постала фокусирана на своје проблеме, попут финансијске и дужничке кризе држава чланица Уније“, пише даље Билт.

        Наводећи своја искуства кроз функције које је имао у вези с балканским државама, аутор истиче да је „једини пут напред у томе да Европа покаже своју моћ“.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари