Oптужница против Pax Americana и хашког НАТО-трибунала

ПРОМОВИСАНА КЊИГА „ОПТУЖУЈЕМ” У КОЈОЈ СУ САБРАНА СВА УВОДНА ИЗЛАГАЊА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА ПРЕД ХАШКИМ ТРИБУНАЛОМ

         РОЂЕНДАН Слободана Милошевића био би данас. Зато је баш овога 20. августа изашла испод штампарске пресе књига „Оптужујем“ – збирка његових обраћања јавности и факсимила његовог рукописа.

         У делу које ће бити историјски извор, сабрана су сва уводна излагања пред тзв Трибуналом за бившу Југославију, у којима је Милошевић изложио развој и смисао промена у свету, колонијализацију малих народа и држава, моћ конзервативизма и улоге НАТО пакта да тај нови светски поредак очува – делом и кроз злочине над Србијом и њеним грађанима.

         Све је међу корицама књиге -  од детаљног описа почетка рата у Југославији, до тога како су покушали да убију њега и целу породицу.  

         Књигу су приредили Милорад М. Радевић, Марија Милошевић, Горан Триван и проф. др Урош Шуваковић, а предговор је написала проф. др Мирјана Марковић.

         О озбиљности издавачког подухвата говори и то да је у прилогу књиге ЦД са доказима о злочинима НАТО пакта на простору наше земље.

         Издавач је Удружење грађана Слобода.

         Пред бројном публиком на београдској промоцији говорили су: потпредседник Удружења Милорад Радевић, Милошевићев сведок у Хагу генерал Божидар Делић, новинар и публициста Слободан Лазаревић и члан Удржења Слобода Тома Бушетић.

         „Оптужујем“ је Милошевићева оптужница против Pax Americana и хашког НАТО-трибунала.

 

Милорад Радевић:

• Слободан Милошевић је у Хагу на различите начине био онемогућаван, али је наставио своју херојску борбу. Услови рада и живота били су крајње нехумани: месецима је ноћу имао упаљена светла, непрекидно упаљене камере у ћелији, преоптерећен радом са преко милион страница, око три тоне материјала које је требало да проучи и да на њих одговори

         - „Оптужујем“ је књига о дивовској борби председника Слободана Милошевића за истину, али и књига истине о борби српског народа за истину и правду, очување достојанства и самосталности.

         Председник Милошевић је у Хагу је говорио аргументовано, сваку тврдњу, оцену и став поткрепио је чињеницама и документима, а стравичне злочине НАТО - а и фотографијама које код нормалних људи изазивају језива болна осећања и намећу питање: Зар су у савременом, цивилизованом, демократском свету уопште могући такви злочини и то од стране оних који се наводно боре за заштиту основних људских права.

         Користио је и неоспорне историјске чињенице да би доказао колико је оптужба против њега, српског народа и других Срба којима се суди у Хагу –ноторна лаж и фалсификовање чињеница.

         Слободан Милошевић је у Хагу на различите начине био онемогућаван, али је наставио своју херојску борбу. Услови рада и живота били су крајње нехумани: месецима је ноћу имао упаљена светла, непрекидно упаљене камере у ћелији, преоптерећен радом са преко милион страница, око три тоне материјала које је требало да проучи и да на њих одговори.

         Над њим је вршено психофизичко насиље, систематично тровање лековима, избегавање специјалистичких прегледа и одговарајуће терапије. Затворски лекар опште праксе за кардиоваскуларне проблеме уопште није био компетентан...

         Међутим, од свега му је најтеже падао прогон супруге Мире и њихове деце, онемогућавање да га посећују, монструозне и бескрупулозне лажи о њима, расписивање потерница, најављивање и заказивање суђења у земљи.

         У писмима Мири и разговорима са њом, пуно пута је истицао: „Ништа ми није заморно, ни рад, ни суђење, ни затвор, све ми је то лако. Једино ми је тешка брига за тебе и децу“...  

        

Божидар Делић: Милошевић је у Хагу извео генијалну одбрану

• Данас, са ове дистанце, могу да кажем - иако сам имао успешну војничку каријеру и учешће у одбрани српског народа у сва три рата, при чему сам доживео да моја јединица, 549. бригада, у рату на Косову и Метохији буде одликована Орденом народног хероја – да је, ипак, најважнија ствар коју сам урадио у животу било моје сведочење у Хагу  

         - За Милошевића, који је служио као пример осталим државницима у свету, припремљена је посебна одмазда!

         Идеолози Хашког трибунала су очекивали да ће се он пред судом појавити као сломљен човек. То је требало да буде зенит тријумфа и  визије о улози хашког суда, коју је требало да одигра за рачун НАТО пакта. Ту су се преварили.

         Милошевић је у Хагу извео генијалну одбрану. Од првог појављивања 3. јула 2001. па све до своје смрти, био је миран, достојанствен и супериоран у судници.

         Посебна ми је част што сам био у прилици да будем његов сведок одбране. Данас, са ове дистанце, могу да кажем - иако сам имао успешну војничку каријеру и учешће у одбрани српског народа у сва три рата, при чему сам доживео да моја јединица, 549. бригада, у рату на Косову и Метохији буде одликована Орденом народног хероја – да је, ипак, најважнија ствар коју сам урадио у животу било моје сведочење у Хагу.  

 

Тома Бушетић: историју неће писати ни Олбрајтова, ни Вук

         ОВА књига је збирка истина о раскршћу на Балкану. Аргументи који су у њој сами се нуде да буду историјски извори нашег доба!

         - Надам се да историју нашег доба неће писати ни Олбрајтова, ни Вук! Истине су изречене у америчком НАТО суду у Хагу, а Милошевић их је припремио под рефлекторима јачине оних који се користе на фудбалским теренима. Оптужница против њега је толика да се без сна чита седам година!

         Породица је сатанизована, а Мира, ако би дошла у посету, разговарала би с њим преко армираног стакла и покварених микрофона. Па ипак, Милошевић је успео да разоткрије сву нелегалност ад хок суда, показавши колико сила може да доминира над правом.

         У књизи се види и разлог ад хок спајања оптужнице за БиХ и Хрватску са оптужницом за Космет, јер би се конац оптужнице за Космет одвијао до тероризма, Клинтона и сарадње његове администрације са Бин Ладеном!   

 

Велко Влканов: Поносни син српског народа

         ПИСМО угледног бугарског научника проф. др Велка Влканова, који препоручује књигу као изузетно веродостојан приказ свега што се дешавало током суђења у Хагу, на промоцији је прочитао Слободан Лазаревић.

         А прочитао је и ово: „Трибунал је био потпуно немоћан пред Милошевићевом логиком и снагом његових аргумената.

         Милошевић корак по корак открива злочиначку политику НАТО држава против Југославије и Србије. Открива лажи у вези са некаквим плановима „спаљене земље“ и „потковица“. Ту доказује сву беду својих политичких противника који су желели да на њега превале сопствене злочине. Убедљиво сведочи о својим великим напорима за мирно решење свих сукоба. У говорима у Хагу доказује доследност своје политике, како према бившим републикама, тако и према Косову. То није била само реторика, него је Милошевић остао апсурдно веран својој историјској мисији државника.

         Он није отпадник Туђман, нити муслимански фундаменталиста Алија Изетбеговић, није ни безмало комплетни злочинац Хашим Тачи – он је Слободан Милошевић, поносан и истрајан син српског народа и свих Словена, и трагедија бивше Југославије постаје његова лична драма“.

 

Мира Марковић: Слободану су донели Ђинђићеву уцену

• Представник Зорана Ђинђића му је донио поруку да ако не пристане да добровољно оде у затвор биће убијени сви који су били у његовој близини
• Отишао је у затвор на уцену, а уз гаранцију коју су потписали председник Југославије Војислав Коштуница, председник Србије Милан Милутиновић и председник Владе Србије Зоран Ђинђић, да ће се налазити искључиво у затвору у Београду и у вези са `злоупотребом службеног положаја – царинским прекршајем`

         У ПРЕДГОВОРУ за књигу „Оптужујем“, Милошевићева супруга, Мира марковић, описала је сам чин његовог хапшења:

         “Слободан је ухапшен у резиденцији у присуству педесетак људи и чланова породице – ту смо били наша ћерка и ја. Представник Зорана Ђинђића му је донио поруку да ако не пристане да добровољно оде у затвор биће убијени сви који су били у његовој близини. Отишао је у затвор на уцену, а уз гаранцију коју су потписали председник Југославије Војислав Коштуница, председник Србије Милан Милутиновић и председник Владе Србије Зоран Ђинђић, да ће се налазити искључиво у затвору у Београду и у вези са ‘злоупотребом службеног положаја – царинским прекршајем’…

         Тројица потписника су гарантовала његов боравак у затвору у земљи, безбедност породице и имовинску сигурност. Све су прекршили само неколико месеци касније, када је, 28. јуна, на највећи српски празник, у супротности са њиховим обећањима и Уставом земље, киднапован и одведен у хашки затвор, где је оптужен за злочине на Косову и у ратовима у Босни и Херцеговини и Хрватској...

         ...Политичка природа хашког суда је креирана у Немачкој, затим је ту концепцију преузела администрација САД, а све финансирала фондација Сорош. Писац Статута суда Мишел Шорт каже: “Трибунал је користан политички канал који служи да се дипломатски изолују преступнички лидери и учврсти политичка воља у свету, да се примене санкције и употреби сила...

         ...У затвору таквог суда нашао се 28. јуна, на Видовдан, председник Србије и председник Југославије. То је била одмазда за нелојалност процесу глобалне колонизације, за побуну против политике укидања малих народа и њихових држава, одмазда за истрајност у уверењу да свет треба, и да може да постоји као заједница слободних и равноправних народа и људи, који при том треба да помажу једни другима у креирању бољег света за све који у њему живе…