Николић победник првог, а Тадић – другог круга?

На превремене председничке изборе излази 12 кандидата, али реалне шансе имају само двојица

* Николић и Тадић у првом кругу избора требало би да освоје – сваки по 1.100.000 - 1.200.000 гласова (око 27 - 30 одсто)

*  Дачић  би могао да добије око 300-400 хиљада гласова бирача (8-10 одсто), Коштуница би могао да достигне 300.000 - 350.000 хиљада гласова (8-9 одсто), а Јовановић - 300.000 гласова бирача (око 7-8 одсто)

* Одлука о коначном победнику у другом кругу и новом председнику Србије зависиће од подршке гласача осталих кандидата за председника. То је корпус од око 1.500.000 до 1.600.000 гласова, или око 40 одсто од укупно изашлих бирача

* Чак да се догоди да Тадић има и око 100.000 хиљада гласова мање од Николића у првом изборном кругу, он би могао тесно победити у другом кругу гласовима већине бирача СПС, ЛДП, СВМ, УРС и Зукорлића,  партије Бошњака СДА и Коалиције Прешевске долине

* Другу групацију странака чине ДСС, Двери, СРС и она је ближа Т. Николићу по политичкој оријентацији, али има мањи капацитет, а у други круг би могла ба унесе само 500.000 гласова, чак и мање. Јер, већина бирача СРС (Шешељ) неће гласати за Т. Николића због великог антагонизма СНС и СРС. Тачно је да бирачи СРС неће гласати ни за Тадића, али углавном неће гласати за Николића. Сем неопредељених бирача, Николић нема резерви гласова у другим партијама

         СРБИЈА ће на ђурђевданским (превременим) председничким изборима имати 12 `претендената на престо`.

         Боље шансе од осталих имају петорица: Борис Тадић – ДС, Томислав Николић – СНС, Војислав Коштуница – ДСС,  Чедомир Јовановић - ЛДП и Ивица Дачић – СПС. А реалне шансе за победу (готово сигурно – тек у другом кругу) само двојица -  Тадић и Николић, којима то неће бити први политички окршај `тачно у подне`.

         Две од ових пет партија: ДС и СНС су, као што је познато, много јаче од преостале три (ДСС, СПС и ЛДП) па би се њихова политичка снага могла сликовито упоредити као однос између Голијата и Давида. Такав је и политички рејтинг Тадића и Николића: много већи од рејтинга Коштунице, Јовановића и Дачића. Конкретно Тадић и Николић имају по 26-35 одсто бирачког тела, а преостала тројица појединачно имају по 5-10 одсто бирачког тела.

         Под условом да на изборе изађе око 4 милиона бирача, што је најреалнија цифра по свим истраживањима, И. Дачић (СПС) би могао да добије око 300-400 хиљада гласова бирача (8-10 одсто).

         В. Коштуница би могао да достигне 300.000 - 350.000 хиљада гласова (8-9 одсто).

         Ч. Јовановић би могао да добије 300.000 гласова бирача (око 7-8 одсто).

Председништво Србије: коме ће отворити врата 20. маја?

         Према томе, потпуно је извесно да ће се у други круг избора за председника Србије пласирати Тадић и Николић.

         Морало би да се догоди велико изненађење на изборима па да један од ова два кандидата не уђе у други круг избора за председника Србије.

         Реална прогноза броја гласова за ову тројицу кандидата је:

         Ч. Јовановић............................................. 300.000 (7-8 одсто)

         В. Коштуница............................................  300.000 - 350.000 (8-9 одсто)

         И. Дачић..................................................... 300.000 - 400.000 ( 8-10 одсто)

         Могуће је да редослед ове тројице кандидата буде другачији, да замене места, али само у оквиру ових бројева и процената. Сваки други резултат навише једног од ове тројице кандидата био би велико изненађење, а слабији свакако не би био изненађење. Зато што је фокусирање бирача врло јако на двојицу најјачих кандидата.

         Више десетина анкета и истраживања јавног мнења спроведених у последњих месец дана, а и раније, о политичком рејтингу Тадића и Николића ниједном од кандидата не дају неку видљивију предност.

         Један део анкета говори да Николић у првом кругу председничких избора има предност од 2 - 4 одсто, друга група анкета каже да су скоро потпуно изједначени, а трећа група даје податке да Тадић има благу предност над Николићем од 2-3 одсто.

         Главни елементи за процењивање у свим анкетама говоре да Николић има од 26 до 35 одсто подршке бирача у првом кругу, али никако изнад тог броја. И да Тадић за њим заостаје 2-4 одсто. Кад је у питању вођство Тадића, ситуација је скоро потпуно иста: Тадић има 26-35 одсто подршке бирача, а Николић за њим заостаје 2-3 одсто.

Може ли некако ипак у други круг?

         Кад се све сабере, Николић и Тадић у првом кругу избора требало би да освоје – сваки по 1.100.000 - 1.200.000 гласова (око 27 - 30 одсто).

         Кад се зна да су у свим истраживањима допуштена, дозвољена одступања од 2-3 одсто и кад један значајан део анкета говори о изједначеним снагама два главна политичка ривала - онда се са сигурношћу може закључити да  у првом кругу гласања за председника Србије ниједан од двојице кандидата неће стећи значајнију предност -  предност која би могла бити пресудна за коначну победу у другом кругу.

         Ко год од њих двојице победи у првом кругу – то неће значајније, или битно утицати на коначан резултат избора за председника Србије у другом кругу избора – 20. маја.

         Одлука о коначном победнику у другом кругу и новом председнику Србије зависиће од подршке коју ће они добити од осталих кандидата за председника. Тачније, зависиће од подршке главних политичких странака чији кандидати за председника не уђу у други круг гласања.  

         То је корпус од око 1.500.000 до 1.600.000 гласова, или око 40 одсто од укупно изашлих бирача. Тај број гласова треба да се „подели“ у другом кругу између два кандидата за председника.  Под условом да сви грађани из првог круга поново изађу на изборе и гласају у другом кругу председничких избора.

         Уз укупно 2.400.000 хиљада гласова два прва кандидата -  Тадића и Николића то би била расподела око 4 милиона гласова у првом кругу председничких избора.

         Иначе, укупан броју бирача у Србији који могу гласати 6. маја је - 7.026.579.

         Излазност у другом кругу избора је обично мања, али то не мора да буде овог пута, ако изборна кампања нечим снажним додатно мотивише бираче. Тај фактор би могли бити, на пример, неочекивани резултати парламентарних избора. (Подсећамо, на последњим изборима за председника Србије 2008. у другом кругу када су кандидати били Тадић и Николић гласало је чак више бирача него у првом кругу! Разлог је био што је тада грађанима наметнуто да се бира између рата (Николића) и мира (Тадића)!

         Под претпоставком да не буде већих изненађења на председничким изборима у односу на очекиване и прогнозиране резултате и анализе, у другом кругу председничких избора 20. маја Тадић би могао да по трећи пут победи Николића.

         Ако буду имали приближно једнак број гласова после првог изборног круга - у другом кругу Тадић би требало да добије већу подршку групације бирача који нису гласали за њега или Николића у првом кругу.

         Чак да се догоди да Тадић има и око 100.000 хиљада гласова мање од Николића у првом изборном кругу, он би могао тесно победити у другом кругу гласовима већине бирача СПС, ЛДП, СВМ, УРС и Зукорлића,  партије Бошњака СДА и Коалиције Прешевске долине - јер су те партије наклоњеније и ближе Тадићу и ДС него Николићу.

Кога ће у другом кругу подржати присталице Двери?

         Тај бирачки корпус има потенцијал од 850.000 до 900.000 гласова. Довољно би било да од њих гласа у другом кругу нешто више од 2/3  - око 650.000 бирача  - и да Тадићу донесу победу.

         Чак да се из ове групације непредвидиви Зукорлић определи за Николића, део његових бирача га неће послушати, а посебно неће албански корпус гласова. Александар Попов, директор Центра за регионализам, верује „да ће у другом кругу председничких избора Коалиција Албанаца прешевске долине подржати Тадића.“

         Другу групацију странака чине ДСС, Двери, СРС и она је ближа Т. Николићу по политичкој оријентацији, али има мањи капацитет, а у други круг би могла ба унесе само 500.000 гласова, чак и мање.

         Јер, овој групацији постоји озбиљан проблем што већина бирача СРС (Шешељ) неће гласати за Т. Николића због великог антагонизма СНС и СРС. Тачно је да бирачи СРС неће гласати ни за Тадића, али они углавном неће гласати за Николића. Сем неопредељених бирача, Николић нема резерви гласова у другим партијама.

         Да сви бирачи других партија који су ближе Николићу него Тадићу  изађу и гласају у другом кругу за њега, што није реално, Николић би тешко победио. Ова могућност је теоретска, јер није реално да бирачи СРС и Двери гласају за Николића.

         Гледајући у целини, Тадић је у повољнијој ситуацији да победи на председничким изборима. Упркос томе што је рејтинг Тадића слабији, посебно ДС у односу на СНС, још Влада није радила добро, а економска ситуација у земљи је лоша.

         Само уколико Николић успе да се до краја кампање наметне као човек извесности и стабилности - имаће прилику да победи Тадића.

         СНС ово добро зна и управо води кампању да докаже како и с њима на власти у Србији не би било неизвесности и несигурности. Зато су усред кампање лидери СНС (Вучић и Николић) путовали у Немачку, а пре неколико дана довели у госте у Београд бившег градоначелника Њујорка Ђулијанија. Ово јесу били поени, али и `аутоголови` код дела бирача.

         ДС највише напада СНС управо на овом плану, а министар спољних послова В. Јеремић стално потенцира „како су врата света отворена само Тадићу (ДС)!“

         На крају, на српској политичкој сцени где већина партија нема чврста и доследна уверења, не треба превидети велике преокрете. Тако, на пример, постоји могућност да СПС или СВМ дају подршку у другом кругу председничких избора Николићу, ако постигну с њим повољнији договор него са ДС...

         Интрига, дакле, ипак остаје.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари