Николић ће морати да се доказује пред Бриселом и Берлином

Како новоизабраног председника Србије види сајт НАТО пакта SETimes

* Новоизабрани председник Србије Томислав Николић један је од најконтроверзнијих политичара у Србији јер је од ултранационалисте дошао до жестоког поборника европских интеграција

* У Немачкој ће према Николићу сигурно бити неких предрасуда, али ће му бити пружена шанса да докаже своју посвећеност принципима које је истицао током предизборне кампање, оценио је бивши амбасадор Србије у Берлину Огњен Прибићевић

* Ако Николићева победа не буде разлог да партнери демократа промене своје мишљење и формирају нову владу са Српском напредном странком, он ће морати да кохабитира са владом која му није наклоњена, процењује Дејан Вук Станковић

(Игор Јовановић за Southeast European Times из Београда - 28.5.2012)

          ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић политичар је ког многи критикују због недоследности. За мање од две деценије, он је од кума оптуженика Хашког трибунала Војислава Шешеља дошао до поборника европске будућности Србије.

          Упркос томе што се у прошлости борио као добровољац у Хрватској, Николић је своју победу 20. маја над лидером Демократске странке и председником Србије Борисом Тадићем однео на обећању о убрзавању европских интеграција, као и о доследној борби против сиромаштва, криминала и корупције.

          У свом првом обраћању после победе, он је обећао да Србија никада неће скренути са европског пута и да ће чланство у ЕУ бити његов приоритет.

          Неки у Србији су, међутим, скептични у погледу аутентичности Николићеве трансформације.

          „Не мислим да се Николић заиста толико променио, али је као добар политичар схватио шта би могло да му донесе победу на изборима. Сада ће такође морати да докаже својим поступцима да је заиста посвећен идеји европских интеграција“, рекао је бивши амбасадор у Немачкој Огњен Прибићевић за SETimes.

Огњен Прибићевић

          Коментаришући најаву да ће његов први корак бити да тражи пријем у Немачкој, Прибићевић је рекао да сумња да ће о Николићу бити суђено према његовој националистичкој прошлости.

          „Сигурно ће бити неких предрасуда према Николићу, али ће му бити пружена шанса да докаже своју посвећеност принципима које је истицао током предизборне кампање“, рекао је Прибићевић.

          Николић је ушао у политику деведесетих, када је у Србији уведен вишестраначки систем. Он је помогао у стварању Српског четничког покрета, ултранационалистичке групе из које је касније настала Српска радикална странка.

          Ту се упознао са Војиславом Шешељем, коме се сада суди за ратне злочине у Хагу, и убрзо је постао његова десна рука у странци. Николић је за време Милошевића био потпредседник српске владе, а потом и потпредседник југословенске владе.

          После пада Милошевићевог режима 2000, радикали су били опозиција. Николић је преузео вођство над странком у фебруару 2003, када се Шешељ предао Хашком трибуналу.

          Они су се разишли у септембру 2008, када је Николић направио радикалан заокрет, почео да се залаже за европске интеграције и узео Шешељу велики део странке.

          Шешељева странка је у недељу доживела колапс јер први пут од свог оснивања није успела да уђе у парламент.

          За Николића је трећа кандидатура на председничким изборима била срећа, с обзиром да га је Борис Тадић победио на претходним изборима 2004. и 2008. године.

          Професор социологије на Београдском универзитету Дејан Вук Станковић сматра да је Николић овог пута победио углавном због тешке економске и социјалне ситуације у Србији.

          „Било би чудно да грађани Србије нису озбиљније казнили владајућу Демократску странку, упркос врло тешким условима живота. Када је постало извесно да ће демократе поново формирати владу, Борис Тадић је остао на цедилу“, рекао је Станковић за SETimes.

          Он је додао да Николића очекује врло тежак задатак.

Дејан Вук Станковић

          „Ако Николићева победа не буде разлог да партнери демократа промене своје мишљење и формирају нову владу са Српском напредном странком, он ће морати да кохабитира са владом која му није наклоњена“, рекао је Станковић.

          Николићев избор се пажљиво посматра и у региону.

          Пре четири године он је рекао да не би могао да сарађује са хрватским лидерима.

          Отворено бих им рекао: „Не могу да сарађујем са вама јер стотине хиљада држављана Србије чека 12 година да им се омогући да се врате у своје домове као достојанствена људска бића'“, изјавио је тада Николић. Сада, међутим, каже да је спреман да посети Хрватску и преговара са њеним лидерима.

          Нови српски председник такође је рекао да је спреман да уђе у рат за Косово.

          «Реаговаћемо на све начине. Ући ћемо у рат са Албанцима. Они су спремни, тако кажу. Па онда и ми треба да будемо спремни», рекао је Николић уочи проглашења независности Косова 2008. године.

          Међутим, током недавне кампање Николић је само кратко поменуо Косово, рекавши да Србија треба да заштити своје грађане тамо.

          Предраг Симић, професор политичких наука са Универзитета у Београду, каже да не очекује да Николић драстично промени регионалну политику коју је водио његов претходник.

          „Николић нема пуно простора за маневрисање. Он је обећао европске интеграције, које зависе од добрих регионалних односа. Тадић је направио значајан продор у тим односима и Николић свакако неће свесно ићи уназад јер ће Брисел негативно реаговати на то“, рекао је Симић за SETimes.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари