Милан Видојевић – први Србин на челу Реда Храма Светог Јована

ПОСТАО ЈЕ ВЕЛИКИ МАЈСТОР, А ЈОШ ЈЕ ВЕЛИКИ ПРИОР ТУРСКЕ, ПРОТЕКТОР АНТИОХИЈЕ И КОМАНДЕР ЈЕРУСАЛИМА

Милан Видојевић

• „Ја сам први Србин на челу овог реда, и то као 130. Велики Мајстор, у непрекинутом низу од Јована Богослова до данас”
• Моја обавеза, доживотна, јесте да радим на уздизању Србије, духовном и другом. Да браним све оне вредности које су наш народ очувале кроз хиљаде година постојања. Да браним хришћанство у његовом изворном, чистом учењу, од Јована Претече, Исуса Христоса, нашег Спаситеља, и Јована јеванђелисте, омиљеног ученика, првог посвећеника у учење које баштинимо данас. И које ја баштиним, и пренећу га на свог наследника
• Блато у коме живи Србија мора да се чисти. Почиње нова епоха у свету, биће великих промена, време је да Србија искорачи из блата у које су је гурали. Ново време тражи нове људе, они постоје у Србији и они ће послати у историјски заборав све „позиције и опозиције”, све крвопије, дволичњаке и опсенаре, оне који обећавају само „бољу будућност”, маглу, а не „бољу садашњост”
• Ред Храма Светог Јована у Србији је морална снага и ауторитет, што ће се потврдити кроз његово деловање и мој рад. Наравно да се он разликује од „удружења грађана” и других витешких редова који постоје у Србији, већ по томе што ме је у функцију произвео и хиротонисао патријарх Мар Тау Јоанес, који је на челу Апостолске и Гностичке Цркве Антиохије. Преношење те апостолске и гностичке хришћанске традиције од мене ће захтевати пожртвован и самопрегоран рад, што сам ја слободном вољом и прихватио
• Имам неограничена овлашћења сем једне ствари, не могу да укинем ред. Моје обавезе проистичу из завета које сам дао…
• Србија мора да прође трновит пут свог прочишћења, да поврати своје територије, без мешања ЕУ или НАТО, да наплати штету која јој је нанета бомбардовањем 1999. године, да политички или на други начин реши проблем Косова, да се ослободи заблуде зване „чланство у ЕУ”, јер та заједница у овој и следећој години мења свој изглед и садржај, као и да поврати опљачкано културно благо које се крало, „позајмљивало” па се није враћало, да Српска православна црква тражи реликвије назад, а на „чувању” су код братских цркава које их „чувају” као да ми не постојимо

         МНОГИМА међу Србима довољно је да чују и само име: Милан Видојевић.
Јер, Милан Видојевић је писац, публициста, преводилац, аутор више стотина телевизијских емисија.

         Аутор је – поред осталих - књига „Досије Омега: нови светски поредак као нови сатанизам” (2001), „Мафија: кратка историја америчке и руске мафије” (2003), „Четврти Рајх: Америка као нови Рајх” (2009), „Илуминати 666” (2011)...

         Аутор је и романа „Принц и Фантом”.

         Повод овом разговору је ипак нешто друго. Милан Видојевић је постао - Велики Мајстор Реда Храма Светог Јована.

         ФАКТИ: Како је дошло до вашег именовања?

         ВИДОЈЕВИЋ: Не знам, не могу то да рационализујем до краја. Од своје тридесете године озбиљно се бавим езотеријом, испрва општим темама херметизма, а касније све више темама из хришћанства и на крају езотеријског хришћанства, проучавањем хебрејских верских учења, старе историје, библијске историје, све до данас. Понешто сам о томе писао, јавно говорио у медијима, и мало по мало, накупило се. Очигледно је мој рад пратио и неко ко је имао нешто друго на уму, и кад су почели разговори на тему витешког реда била ми је чудна само једна ствар. Ко ме је предложио и како се та одлука „спустила” на мене баш у овом тренутку.

         ФАКТИ: Желите ли да кажете да не знате ко вас је предложио, односно – ко је пратио ваш рад и деловање, или да, можда, то само слутите?

         ВИДОЈЕВИЋ: Не пита се ко вас је предложио, не само из пристојности, него зато што „непознати мајстори” сигурно добро промисле пре него што неког предложе. Тако се одржава и поверење у дело а не у личност. То је важније.

         ФАКТИ: Да ли је неки Србин пре вас био Велики Мајстор Реда Храма Светог Јована? Ако јесте: ко је то био?

         ВИДОЈЕВИЋ: Ја сам први Србин на челу овог реда, и то као 130. Велики Мајстор, у непрекинутом низу од Јована Богослова до данас.

         ФАКТИ: Шта је то што сматрате посебним кад сте рекли да се одлука о избору ’спустила’ на вас „у овом тренутку”?

         ВИДОЈЕВИЋ: Раније сам се више ослањао на чињенице а мање на интуицију, сада је обрнуто. Не могу тачно да објасним како су ми неке ствари „јасније”. Могло би се рећи да је једном периоду светске економије и политике дошао крај. Само фанатици из одређених протестантских верских заједница у Америци, најбескрупулознији пословни људи, заговорници „легалне” пљачке светских ресурса и булумента заслепљених политичара широм Европе и света, мисле да овај процес може да се одвија и даље, да се „козметиком” одржава. Потребне су само нове жртве, нове глупе земље и њихови лидери, које треба увући у вампирску творевину ЕУ, да би се ресурси, приход од отетих приватизованих индустрија преливао у центре у којима се више троши него производи, већ читав век.

         Интуитивно, никад нисам поверовао у приче да нам следи напредак, да идемо у добром правцу, да ће ЕУ бити несрећна без Србије, да нам је ту место. Видео сам пропаст тих лажи одавно, али од тренутка кад сам постао Велики мајстор, слика се додатно избистрила. Због консултација с мудрим и искусним људима а вероватно и због деловања Светог Духа, на чему сам захвалан Створитељу. Свет у коме доминирају бескрупулозно тлачење и верски фанатизам - прешао је зенит и на силазној је путањи.

         ФАКТИ: Да ли је ситуација у свету заиста толико критична, да ли неко заиста жели Трећи светски рат?

         ВИДОЈЕВИЋ: Ближе је него што се мисли. Има фанатика који су прижељкивали „крај света” јер ће то убрзати други Исусов долазак и златно доба на земљи, у коме ће, наравно, живети они. Неолиберални банкари-пљачкаши немилосрдно терају у глобалне сукобе политичаре које су створили јер страх води ка куповини оружја, задуживању кроз кредите који се углавном не могу вратити, а онда наступају Светска банка и ММФ као серитификовани лешинари који долазе да „помогну”.

         Све је то провидно и лако видљиво, сем за оне који верују у модерне бајке о лаком животу без рада. Зато је и Хилари Клинтон, као експонент ових снага, покушала да плаши америчке бираче реториком хладног рата од пре педесет година, да је Русија империја зла која жели да сруши слободни свет.

         ФАКТИ: Ви сте четири месеца пре избора у Америци недвосмислено изјавили да Хилари Клинтон неће бити председник САД. Откуд толика увереност?

         ВИДОЈЕВИЋ: Из оног што знам. САД су масонска утопија, Нова Атлантида Бејконова, покушај да се направи идеална држава на чијем челу су мудраци, Санхедрин. У модерном добу то су масони, и та држава је током своје историје одступила од прокламованих циљева, како су назначени у Декларацији о независности.

         Можда ненамерно, јер су околности биле такве да остварење политичке утопије није било могуће. Оно што је јако и данас јесте тај ритуални део, да се на Библију Џорџа Вашингтона положи рука и да се председник САД-а закуне да ће бранити Устав САД. То не могу профани и не могу жене. Није још дошло то време, ако икада дође.

         ФАКТИ: Шта је ваш задатак, где сте ви ту, са функцијом на којој сте сада?

         ВИДОЈЕВИЋ: Моја обавеза, доживотна, јесте да радим на уздизању Србије, духовном и другом. Да браним све оне вредности које су наш народ очувале кроз хиљаде година постојања. Да браним хришћанство у његовом изворном, чистом учењу, од Јована Претече, Исуса Христоса, нашег Спаситеља, и Јована јеванђелисте, омиљеног ученика, првог посвећеника у учење које баштинимо данас. И које ја баштиним, и пренећу га на свог наследника.

         Србија мора да прође трновит пут свог прочишћења, да се ослободи идеолошких наслага двадесетог века, да учи на својим историјским грешкама. Да поврати своје територије, без мешања ЕУ или НАТО, да наплати штету која је нанета бомбардовањем 1999. године од земаља које су је нанеле, да политички или на други начин реши проблем Косова, да се ослободи заблуде зване „чланство у ЕУ”, јер та заједница у овој и следећој години мења свој изглед и садржај, као и да поврати опљачкано културно благо које се крало, „позајмљивало” па се није враћало, да Српска православна црква тражи реликвије назад, а на „чувању” су код братских цркава, да тражи назад своје манастире и цркве у Светој земљи и другде, а „чувају” их друге цркве као да ми не постојимо. Ако то не будемо рекли гласно, можда ће други заиста мислити да нас више нема и да су све крађе и отимачине тиме легализоване.

         ФАКТИ: То је огроман задатак, али вредан ангажовања. Како ће те све то спроводити?

         ВИДОЈЕВИЋ: Свим средствима која су ми на располагању. И требаће времена, талог је велики. Блато у коме живи Србија мора да се чисти. Почиње нова епоха у свету, биће великих промена, време је да Србија искорачи из блата у које су је гурали. Ново време тражи нове људе, они постоје у Србији и они ће послати у историјски заборав све „позиције и опозиције”, све крвопије, дволичњаке и опсенаре, оне који обећавају само „бољу будућност”, маглу, а не „бољу садашњост”.

         ФАКТИ: Ако није тајна, шта је Ред Храма Светог Јована данас у Србији?

         ВИДОЈЕВИЋ: Он је морална снага и ауторитет, што ће се потврдити кроз његово деловање и мој рад. Наравно да се он разликује од „удружења грађана” и других витешких редова који постоје у Србији, већ по томе што ме је у функцију произвео и хиротонисао патријарх Мар Тау Јоанес, који је на челу Апостолске и Гностичке Цркве Антиохије. Преношење те апостолске и гностичке хришћанске традиције од мене ће захтевати пожртвован и самопрегоран рад, што сам ја слободном вољом и прихватио. Рекао ми је, „Прихваташ терет а не почаст,” и ја сам прихватио. Све остало је мање важно.

         ФАКТИ: Која овлашћења и обавезе подразумева ваша улога Великог мајстора?

         ВИДОЈЕВИЋ: Имам неограничена овлашћења сем једне ствари, не могу да укинем ред. Моје обавезе проистичу из завета које сам дао, а рад и поље рада су огромни, превазилазе снагу једног човека, и проистичу из мојих титула, сем Великог мајстора ја сам и Велики приор Турске (због Аја Софије, центра гностичког хришћанства и места где је вероватно сахрањен Јован Богослов), Беилиф Палестине, Протектор Антиохије и Командер Јерусалима. Можете да замислите шта ће значити очување хришћанства на овим просторима и његово враћање на места која му припадају, због нашег Спаситеља Исуса Христоса, и великих учитеља, Јована Крститеља и Јована јеванђелисте.

         ФАКТИ: Желимо вам много успеха у свему чиме се бавите…

         ВИДОЈЕВИЋ: Хвала. Користим прилику да вашим читаоцима честитам Божић. Христос се роди!