Ђукановић је извођач и великохрватских антисрпских радова

ЈЕДНА ОД НАШИХ НАЦИОНАЛНИХ ОБАВЕЗА ЈЕ ПОПИС СВИХ РАТНИХ ЖРТАВА, УКЉУЧУЈУЋИ И ПОДРИЊЕ

* Стратешка политика САД, Велике Британије и Немачке према пројекту растурања Југославије унапред подржавала све оне који су били против Срба. Њихов пројекат унитарне БиХ није прошао па су Британци накнадно осмислили извођење Срба на оптуженичку клупу за геноцид и за то су искористили ратни злочин над муслиманским мушким становништвом у Сребреници

* Распад БиХ на два дела допринео је уклањању хрватских стогодишњих планова о граници на Дрини. Хрватска је у жељи да се укључи у антисрпску политику кренула у другу стару геополитику а то је обнављање неутемељене приче о некаквој Црвеној Хрватској. Мило Ђукановић је ту само, што би мајстори рекли, извођач радова које су му у одређеној мери нацртали (у Загребу) а прилагодио данашњим приликама историчар Шербо Растодер, добар познавалац Анте Старчевића и Секуле Дрљевића

* Србија је нестала са историјске сцене 1. децембра 1918. године када је Александар Карађорђевић извршио државни удар прогласивши Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Оно што постоји од одвајања Црне Горе 2006. године је двоструко окупирана држава чија политичка елита углавном само одрађује оно што јој се нареди

____________________________________________________________________________

        БОШЊАЧКО Сарајево се пуном паром спрема за свој нови сребренички хаџилук.

        За то има пуну подршку свих који преко „Сребренице“ већ две и по деценије завршавају своје антисрпске и шире балканске и европске геополитичке послове и послиће.

        Ево како на такву функционализацију „Сребренице“ гледа директор Музеја жртава геноцида историчар Вељко Ђурић Мишина.

         * Како се Запад припрема за 25 година „Сребренице“? У којој функцији је то што се Мило Ђукановић сам понудио да дође у Сребреницу?

        - Добро је познато да је стратешка политика САД, Велике Британије и Немачке према пројекту растурања Југославије унапред подржавала све оне који су били против Срба, што се видело у признању Словеније и Хрватске. Њихов пројекат унитарне Босне и Херцеговине није прошао јер су Срби држали под својом контролом знатан део територија, па су тражили одређена задовољења кроз неке друге прилике.

        - Британци су накнадно осмислили пројекат оптужбе Срба за геноцид и искористили ратни злочин над муслиманским мушким становништвом у Сребреници и то дан-данас форсирају превиђајући да су концентрациони логори и велики злочини део њихове ратне историје.

Вељко Ђурић Мишина

        - Распад БиХ на два дела допринео је уклањању хрватских стогодишњих планова о граници на Дрини. Хрватска је у жељи да се укључи у антисрпску политику кренула у другу стару геополитику а то је обнављање неутемељене приче о некаквој Црвеној Хрватској. Мило Ђукановић је ту само, што би мајстори рекли, извођач радова које су му у одређеној мери нацртали (у Загребу) а прилагодио данашњим приликама историчар Шербо Растодер, добар познавалац Анте Старчевића и Секуле Дрљевића. Растодер је требало да понуди Ђукановићу одлазак у Стару Градишку и Лијевче Поље, да види места где је Секула Дрљевић преварио четнике Павла Ђуришића и изручио их усташама на немилост! 

         * Да ли српски лидери имају противодговор на кампању која може водити новом покушају да се српски народ означи као геноцидни? 

        - Србија је нестала са историјске сцене 1. децембра 1918. године када је Александар Карађорђевић извршио државни удар прогласивши Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Оно што постоји од одвајања Црне Горе 2006. године је двоструко окупирана држава чија политичка елита углавном само одрађује оно што јој се нареди.

Не да им Дрина мира

        - Најбољи примери су положај Срба у Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији. Зато је узалудно надање да ће Србија урадити нешто значајније у корист разјашњавања историје распада Југославије са посебним освртом на грађанске ратове. Једина утеха могу да буду поједина српска национална удружења и угледни појединци, а којих на срећу има, али их је тешко окупити око правих ствари. 

         * Шта се може учинити за следећих месец дана? Професор Миломир Степић је упозорио да нам треба кампања и да је требало да траје целу годину... Шта се још може?

        - Никад није касно! Постоји сијасет предлога шта треба чинити али шта то вреди кад српске политичке елите не слушају глас разума већ се руководе својим ускогрудим погледима на велике геополитичке пројекте који се већ сада наслућују и могуће је претпоставити у ком правцу ће се кретати.

        - Једна од наших националних државних обавеза јесте попис ратних жртава методологијом која је одавно позната и призната. То, међутим, није урађено па нам је лако приговарати и манипулисати проценама. У конкретном случају, требало је, на пример, пописати жртве у Сребреничком крају односно Подрињу, потом упоређивати резултате са подацима противничке стране и објављивати аналитичке закључке који се не могу негирати.