Да ли је у Москви – код Медведева и Путина – био Вучић или је била Србија?

ЗНА СЕ СА ЧИМЕ СЕ ВРАТИО, АЛИ ЈЕ ИПАК ПИТАЊЕ – ДА ЛИ СЕ СА ИЧИМ ДАЛЕКОСЕЖНИМ СЕ ВРАТИО?

Александар Вучић и Владимир Путин

• ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ:  У Москви смо добили много велику шансу, а само од тога како ће се Србија од сада поставити, зависи - колико ће да је искористи. Вучић је добио потврду да може да рачуна на руску подршку увек када је српска политика јасно дефинисана. То има трајни значај јер је Русија растућа светска сила без које ниједан међународни проблем не може бити трајно решен
• ГОРАН ЈЕВТОВИЋ: На меморандум о војно-техничкој сарадњи треба гледати као на економски пројекат, а не као на војни! Тај меморандум је необавезујући, јер то није уговор, а и предвиђа сарадњу на нивоу ремонта и набавке хаубица. А то је само симболично, недовољно и не доприноси борбеној готовости Србије. То није наоружавање Србије или војно савезништво са Русијом. То је само економска, а не војна сарадња. Уосталом, не може бити војне сарадње, јер Србија још није направила историјски заокрет
• ДУШАН ЈАЊИЋ: Све што је Вучић договорио на војном плану не представља велики напредак у самој Србији, нити опасност по регион. Узнемириће духове у региону утолико што ће у Хрватској то бити нужни део антисрпске предизборне кампање. Међутим, нема опасности по ЕУ и НАТО

         БИО Александар Вучић у Москви и после само два дана био у прилици да у Кикинди покрене фабрику која је четири године стајала.

         Вратио се и са другим директним добицима. И са обећањима – јавним и тајним.

         С обзиром на околности у којима је до посете дошло, отворила је више неизбежних питања.

         Са чиме се Вучић стварно вратио из Москве?

         Да ли се и са нечим далекосежним вратио у Београд?

         Како ће на његова три московска дана гледати и одреаговати Европска унија и НАТО?

         Мрси ли им та посета рачуне, макар и мало?

         Уосталом, ко је суштински био у Москви – Вучић или Србија, одноосно – да ли је оно што је добио аванс њему или Србији?

____________________________________________________________________________________________________

Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума за свет равноправних

Србија више нема разлога да

само вербално буде суверена

 

• Договорена је војно-техничка сарадња без које Србија не би имала одбрану одговарајућег карактера и не би могла да буде војно неутрална. Ова сарадња ће нам омогућити да изађемо из ненормалног положаја превелике везаности за НАТО

         ПРВИ пут ћу сада изговорити да Србија као приоритет спољне политике траба да постави добре односе са суседима, укључујући ЕУ као суседа, а не као безалтернативни пут. Чак су и Велика Британија и Француска најавиле референдум о изласку из ЕУ.

         Дакле, реторика мора да се усклади са новим околностима. Јер, више се од Србије не може тражити да усклађује спољну и безбедносну политику са заједничком политиком ЕУ, јер је заједничка спољно-безбедносна политика ЕУ- непостојећа.

         У суштини, у Мослве смо добили много велику шансу, а само од тога како ће се Србија од сада поставити, зависи - колико ће да је искористи.

         Идемо редом:

         1) Вучић је добио потврду да може да рачуна на руску подршку увек када је српска политика јасно дефинисана. То има трајни значај јер је Русија растућа светска сила без које ниједан међународни проблем не може бити трајно решен

         2) Ширење сарадње у енергетици (која нам је важна и за хемијску индустрију) може нам омогућити да постанемо регионални фактор за снабдевање суседних земаља

         3) Договорена је војно-техничка сарадња без које Србија не би имала одбрану одговарајућег карактера и не би могла да буде војно неутрална. Ова сарадња ће нам омогућити да изађемо из ненормалног положаја превелике везаности за НАТО и уђемо у уравнотеженост. Управо је то пандан ИПАП-у, то ојачавање наше независне позиције кроз: набавку ескадриле Мигова „29”, хеликоптера, кооперацију у војној индустрији где ћемо производити делове одбрамбених система за наше, руске и потребе ОБКБ и Евроазијског савеза, као и имати заједнички наступ на тржиштима земаља тзв.Трећег света.

         Србија ће у наоружању мање зависити од НАТО, јер ће нам целе области, као што је ваздухопловство, задовљавати Русија. При томе, да није повољних услова за набавку војне технике и наоружања, не бисмо могли да брзо задовољимо своје потребе.

         4) У грађевинарству опет имамо шансу да опремаши добију неограничене могућности

         5) Имамо прилику за извоз хране и пољопривредних производа (али најквалитетније робе), а да ли ћемо је искористити - зависи само од нас.

         Србија не треба да буде само вербално суверена.

         Од Запада зависимо политички, али имамо шансу да почнемо да водимо уравнотежену политику.

         Вашингтон, Брисел, Берлин и Лондон ће вршити притисак да Русији уведемо санкције и укинемо споразум о царинским повластицама. Али, Србија треба да каже да она није члан ЕУ и да није задовољна ни начином како је третирају као кандидата за чланство.

____________________________________________________________________________________________________      

Горан ЈЕВТОВИЋ, пуковник

Нема заокрета док имамо СОФА, ИПАП, НАТО  

инструкторе и НАТО командну линију

 

• Из Москве није стигло никакво саопштење или бар индиција о нечему што води војној, а не само економској сарадњи. Уосталом, такав заокрет и не може да се креће конспиративним линијама

У МОСКВИ је у економском смислу договорено неколико ствари (додатно пуњење за „Банатски двор”, даља ревитализација железница, договор за Азотару и МСК Кикинда) које треба поздравити, али је то ипак минимални договор, који нема гаранције да ће бити спроведен с обзиром на снажан притисак ЕУ.

         И Медведев је рекао да се не може имати специјалан трговински статус са Русијом и бити у режиму са ЕУ. У том светлу треба гледати и меморандум о војно-техничкој сарадњи: као економски пројекат, а не као војни!

         Потписани меморандум - који је необавезујући, јер није уговор - предвиђа сарадњу на нивоу ремонта и набавке хаубица. А то је само симболично, недовољно и не доприноси борбеној готовости Србије. То није куповина оружја, наоружавање Србије или војно савезништво са Русијом. Дакле, то је само економска, а не војна сарадња. И не може бити војне сарадње, јер Србија још није направила историјски заокрет.

         Он је могућ, али није изводљив све док имамо Партнерство за мир, СОФА, ИПАП, НАТО стандарде, НАТО инструкторе и НАТО командну линију. Нема заокрета све док смо на ЕУ-путу и пристајемо да ускладимо своју безбедносну и спољну политику са ЕУ.

         А Вучић је у Москви потенцирао да је Србија на путу у ЕУ и да му се у то нико не меша. (Иначе, илузорно је причати о српској војној неутралности док идемо у ЕУ, јер не можете бити истовремено и војно неутрални и имати безбедносну политику као ЕУ).

         Ни из Москве није стигло никакво саопштење или бар индиција о нечему другоме што води војној, а не само економској сарадњи.

         Уосталом, такав заокрет и не може да се креће конспиративним линијама.   

_______________________________________________________________________________________________________

Душан ЈАЊИЋ, председник странке Активна Србија

Србија нема новца за ширу

војну сарадњу са Русијом

 

• Вучић је одабрао одличан моменат да потврди сарадњу Србије и Русије, а то је моменат када се међусобно приближавају ЕУ, САД и Русија, а тензије између САД и Русије се смањују. Имаће и корист на пољу унутрашње политике, јер ће спласнути гласови који су говорили да он нема подршку и углед у Москви

ЗА СРБИЈУ и за Вучића је важно што је уопште био у Москви и што су са њим отишли бројни привредници.

         У политичком погледу, види се да ће Србија одржавати односе са Москвом, али још је важније: Москва има интерес да сарађује са Србијом.

         У економском погледу, показала се жеља да се повећа сарадња у сектору хране, било је покушаја да се прода Фијат (мада то није реално, Руси су то питање елегантно избегли).

         За војну сарадњу је важно то што Србија нема новца за нове технологије и покушава да ремонтованим авионима поправи стање у авијацији, договорена је сарадња у области пешадијског наоружања и оклопних возила.

         То све не представља велики напредак у самој Србији, нити опасност по регион.

         Узнемириће духове у региону утолико што ће у Хрватској то бити нужни део антисрпске предизборне кампање. Међутим, нема опасности по ЕУ и НАТО.

         Ако ћемо о санкцијама Русији, то питање неће бити постављено још годинама - све док не отворимо поглавље са ЕУ о спољној политици.

         И на крају: шта ово значи за Вучића?

         Он је одабрао одличан моменат да потврди сарадњу Србије и Русије, а то је моменат када се међусобно приближавају ЕУ, САД и Русија, а тензије између САД и Русије се смањују.

         Корист на пољу унутрашње политике ће имати Вучић, јер ће спласнути гласови који су говорили да он нема подршку и углед у Москви. 

         Диана Милошевић