Цела сала стојећи аплаудирала великом политичару и правом пријатељу Србије

У Руском дому у Београду промовисана Примаковљева књига "Свет без Русије"

Фото: Матија Коковић

  • Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин: „Јевгениј Максимович је велика личност нашег времена. Он је један од најзначајнијих политичара данашњице»
  • Видно узбуђен, Примаков је рекао: «Веома волим Србију. Ми обоје знамо да се волимо. Русија није изгубила хладни рат»

          БЕОГРАД је синоћ – у више наврата – дугим аплаузима и са нескриваном топлином поздрављао Јевгенија Максимовича Примакова, једног од највећих и најауторитативних живих руских и светских политичара.

          Сваки пут се при том, исказујући поштовање и наклоност осведоченом пријатељу Срба и Србије, дупке пуна сала Руског дома дизала на ноге. А повод је била: промоција Примаковљеве књиге „Свет без Русије“, коју је издао „Службени гласник“.

          Човек који је био на челу руске владе, руске дипломатије, обавештајне службе и привредне коморе – у наш главни град је стигао у организацији Фондације „Браћа Карић“ која му додељује награду за 2011. годину.

          А у Руском дому је одмах почело „лирском нотом“ која је узбудила све присутне. Високи гост из Москве је у дуету отпевао стихове песме у којима се говори да је човеков живот само магновење измешу прошлости и будућности, али заслепљујуће магновење за које се треба ухватити. Потом је Примакову, његовој државничкој каријери и самој књизи говорио амбасадор Русије у Србији Александар Конузин.

            Изабрао је да говори на српском. И, говорио је успешно. Застао је само једном – тражећи реч «обавештајна» (док говорио да је Примаков био начелчу руске Спољне обавештајне службе). А кад му је «пола сале» суфлирало шта да каже, Конузин је `поклон` примио са осмехом и – добио спонтан аплауз.

          Иначе, за Примакова је, поред осталог, рекао: «Јевгениј Максимович је велика личност нашег времена. Он је један од најзначајнијих политичара данашњице. Он воли Срију и увек је бранио. Не само зато што је Србија словенска земља са којом Русија има вековне односе, него и зато што је било потребно да се поводом Србије бране правда и права народа, као и међународно право».

          Видно узбуђен, Примаков је прво рекао да му је посебно драго што ће његова књига бити у рукама српских читалаца, за које је рекао да «најбоље на Балкану данас схватају књиге које говоре о односима снага у свету». Онда је наставио:

          - Веома волим Србију. Ми обоје знамо да се волимо. Зато ми је драго што имам прилику да вам кажем да Русија није изгубила хладни рат и да се она, напросто, тада демократизовала, Јер, како је било какав рат могла изгубити земља која је у целини сачувала совјетски ракетни и нуклеарни потенцијал?! САД су и даље најјаче, али више нису суперсила. Буш млађи и неоконзервативци око њега исконструисали су доктрину по којој су себи дали право да сами проглашавају које су земље тобоже опасне по свет и да сами против њих примене силу. Обама и његова администрација полако схватају да Америка више не може и нема право да сама води свет – рекао је Примаков.

          Он је оценио да су Американци и НАТО Ирак довели до хаоса и економске деградације и на ивицу распада државе. Упозорио је да у Либији није дошло ни до каквог «арапског пролећа» и да НАТО у тој земљи отворено ратује  на страни која жели свргавање Моамера ел-Гадафија. Па додао: да се ни у Сирији не ради о било каквом «арапском пролећу» јер је опозиција Башару Асаду на, најблаже речено, чудан начин преко ноћи постала до зуба наоружана.

          Посебно је говорио о томе да «ситуација поводом Косова» и подвукао да сматра исправним што ни Србија ни Русија немају намеру да признају ту «државу». Аплаузом су биле пропраћене његове речи: «У томе треба истрајати». А нови аплауз се разлегао кад је рекао: да – као представник Русије у контактној групи за бившу Југославију – никада није видео ни један једини њен документ у коме би се макар наговештавало да западне државе желе да Косово постане посебна, независна држава.

          Присутни су стајањем и аплаузом испратили Јевгенија Максимовича Примакова. Као што су га поздравили приликом уласка у велику салу Руског дома.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари