Ако Трамп победи - хоће ли постпетооктобарска Србија бити поражена?

ХОЋЕ ЛИ БЕОГРАД СХВАТИТИ ДА СЕ СА ТРАМПОМ РУШИ ЗИД

МНОГО ВАЖНИЈИ ОД БЕРЛИНСКОГ - АМЕРИЧКИ?

Доналд Трамп

  • Чедомир АНТИЋ: Наши проевропски политичари, а СНС је управо то, губе ако победи нека друга опција. Хилари Клинтон је један од симбола антисрпске политике, али то не значи да тај општи утисак народа деле елите овде. Не деле, наравно. И нисам сигуран да би знали да се снађу ако би им неко понудио другачију политику, јер су много уложили у ово
  • Владислав ЈОВАНОВИЋ: Трамп би нам био изванредна шанса за бољи и правичнији однос између САД и Србије. Његов долазак би значио нешто ново и за нас. Наше власти су имале пријатељске односе са онима који су према нама извели оружану интервенцију, на силу нам одузели јужну покрајину, у њој организовали проглашење тзв независне државе, одмах је признали и лобирали по целом свету у корист те државе, а против интереса Србије као суверене државе са пуним територијалним интегритетом.
  • Милан ВИДОЈЕВИЋ: Жена не може да победи на америчким изборима јер треба да положи заклетву са руком на масонској Библији оснивача Америке. Трамп, како му каже име, јесте трампавко, аутсајдер - да не кажем дилетант - у политици. Дешава се исто то и у Великој Британији: владари из сенке „дилују“ америчке председнике и премијерку Велике Британије. Она је Хазарка, Јеврејка, директан експонент Ротшилда и клике банкара из лондонског Ситија. Обећања Трампа су приче из предизборних кампања, а када се уђе у машинерију, тада нема промена. Ни Трамп неће променити спољну политику САД        
  • Жељко ЦВИЈАНОВИЋ: Реализација интереса земаља попут Србије постаје изгледнија и реалнија. То што влада јавно не „навија“ за Трампа, толико је нормално да се чак не може описати ни као мудро. Ако се Александар Вучић основано жали на притиске странаца у састављању српске владе, онда свакако да не би требало ни да јавно навија за Трампа нити да се на било који начин меша у америчке изборе. Велики светски догађаји, какав би била победа Трампа, отварају шансе за земље величине Србије, али нису мање ни опасности

        МНОГИ су - не само у Америци - прижељкивали да Доналд Трамп не постане председнички кандидат Републиканске партије. Ево, постао је.

        И, већ је ставио до знања: да је за американизам а не глобализам, да неће овакав NATO, да неће рушити режиме по вету у интересу глобалне финансијске клике, да долази у обзир укидање антируских санкција, а и признавање Крима саставним делом Руске Федерације…

        Ако Трамп победи 8. новембра на америчким председничким изборима - хоће ли његова победа бити пораз постпетооктобарске Србије?

        Хоће ли званични Београд, који је од 5. октобра оптуживао Слободана Милошевића да је превидео и потценио рушење Берлинског зида, схватити да се са Трампом може срушити много важнији зид - Амерички?

        Хоће ли се - и ако све схвати како треба - усудити да престане да буде вазал оних који још владају у Вашингтону, чак и америчким европским вазалима?

Ако Трамп буде победио, пројекат који је на власти у Србији од 2008. биће поражен

Чедомир АНТИЋ, председник Напредног клуба
 

        TРЕБА да имамо у виду ко је у Србији на власти. Непрекидно размишљамо да се 15-20 година ништа није мењало - а јесте, много. Људи који су сада на власти, баш као људи који су на власти после 2008. године, део су једног пројекта. Ако Трамп буде победио, тај пројекат ће бити поражен.

        Не верујем да ће бити великих промена доласком Трампа. Промене ће бити у унутрашњој политици, а спољна преоријентација, укидање NATO - то не верујем да ће се десити. Обама је желео радикалне промене, али је неке од њих немогуће спровести чак и у двоструком мандату. Поготово јер је Америка велика земља, као велики брод, који тешко мења курс, а и тада га мења дуго времена. Та промена не сме да буде нагла, јер би велики брод потонуо.

        Сетимо се само односа наших проевропских политичара према Обами, и пре тога према Џону Керију. Рачунали су да ће победити Кери. Неки од њих, који су данас јако цењени, чак су тврдили да ће Кери победити 2004. године Буша, па се то није догодило.

        Наши проевропски политичари, а СНС је управо то, губе ако победи нека друга опција. Хилари Клинтон је један од симбола антисрпске политике, али то не значи да тај општи утисак народа деле елите овде. Не деле, наравно. И нисам сигуран да би знали да се снађу ако би им неко понудио другачију политику, јер су много уложили у ово.              

Клинтонова је експонент антисрпског система, питање је колико је наша власт спремна за Трампа

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар иностраних послова СРЈ
 

        ХИЛАРИ Кинтон је представник старог система који је доказано непријатељски према српском народу, тако већ 20 година. Трамп је ново лице са новим гласовима, и новим изазовима које упућује Америци и свету. Због тога би за нас, очигледно, било боље ако би дошао он са тим новим струјањима у америчкој спољној политици, него ови забарикадирани у политици интервенционизма, оспоравања суверенитета другим државама, наметања своје воље силом и путем „меке моћи“ која је друго име за силу.

        Тако је долазак Трампа нешто што значи нешто ново и за нас. Наше власти су имале пријатељске односе са онима који су према нама извели оружану интервенцију, на силу нам одузели јужну покрајину, у њој организовали проглашење тзв. независне државе, одмах је признали и лобирали по целом свету у корист те државе, а против интереса Србије као суверене државе са пуним територијалним интегритетом. Према томе, пријатељски однос са таквима је нужно зло, исход у немогућности других исхода, а са Трампом би се појавила друга могућност, за другачији исход. Питање је колико бисмо били спремни да тај исход максимално искористимо за себе.

        Све зависи од тога колико су данашњи наши политичари стекли дозу самосталности у односу на досадашњу америчку власт. Ако су стекли довољно самосталности у односу на њу, моћи ће да долазак Трампа искористе за нас. Ако нису, то ће бити психолошки а можда и политички проблем, али привремени. Јер, то неће моћи да спречи промене у Америци. До тих промена ће доћи, јер овај човек не жели да се разбацује силом по свету из љубави према сили, како су то ови досадашњи радили, јер су били опијени својом империјалном моћи.

        Овај човек је рационалнији и економичнији и посветиће се више Америци него остатку света и трудиће се да олакша односе у међународним односима.

        Трамп би нам био изванредна шанса за бољи и правичнији однос између САД и Србије.

Западна Европа и атлантски пројекат су се истрошили, нема Исламске држеве, све је „Гладио“

Милан ВИДОЈЕВИЋ, писац
 

        ЖЕНА не може да победи на америчким изборима јер треба да положи заклетву стављајући руку на масонску Библију отаца који су основали Америку. Трамп, како му каже име, јесте трампавко, аутсајдер - да не кажем дилетант - у политици.

        Дешава се исто то и у Великој Британији: владари из сенке „дилују“ америчке председнике и премијерку Велике Британије. Она је Хазарка, Јеврејка, директан експонент Ротшилда и клике банкара из лондонског Ситија.

        Оно што се дешава на политичкој сцени у свету је нешто сасвим друго од онога што тзв аналитичари виде. Они не разумеју светске токове. У том контексту размишљају и наши политичари.

        Обећања Трампа су приче из предизборних кампања, а када се уђе у машинерију, тада нема промена. Тако ни Трамп неће променити спољну политику САД, јер је она сувише компликована и заоштрена прича - да би он као „лумпен пролетер“ дошао и променио све што му се не свиђа. Тако мали Микица замишља политику.

        Ни ми нисмо неки пример, јер више од два месеца имамо техничко лице које се представља као премијер у интеррегнуму потписује споразуме и уговоре. Он тако - док не положи заклетву на Уставу Србије - крши Устав. Ако то гледамо сваки дан код нас, депласирано је да се бавимо другима.

        Иначе, Трамп је дилетант који долази у тренутку кључних збивања у свету: јер западна Европа и западни концепт ЕУ и атлантских пројеката је пред крахом. Истрошио се и више не постоји. Свет ће имати озбиљних проблема јер (Запад) мртвог коња покушава да дигне за трку. Ово што се дешава са избеглицама је дело западних обавештајних служби, наставак је операције „Гладио“, која има за циљ изазивање унутрашњих немира у земљама чије је јавно мњење на то осетљиво.

        Ништа неће спречити САД да се баве овом делатношћу у изборној години. Обавештајне службе САД покушавају, по налогу председника, да подигну за пар поена кандидата Демократске странке. То раде већ годинама. У свакој изборној години изазову рат негде у свету. И Клинтон и Буш и Обама. Нема никакве Исламске државе, ово је „Гладио“.

Сви паметни би се обрадовали Трамповој победи, зашто би у Влади Србије били мање паметни?!

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, уредник Новог стандарда
 

        НЕМА никог у Србији ко иоле држи до сопствене интелигенције да се не би обрадовао победи Доналда Трампа. Исто као што није било никог таквог ко се није обрадовао руској интервенцији у Сирији, Брегзиту или неуспеху војног удара у Турској.

        Не видим зашто би у српској влади мислили другачије, будући да су то догађаји који веома мењају однос снага у свету, и то на онај начин да реализација интереса земаља попут Србије постаје изгледнија и реалнија. То што влада јавно не „навија“ за Трампа, толико је нормално да се чак не може описати ни као мудро.

        Ако се Александар Вучић основано жали на притиске странаца у састављању српске владе, онда свакако да не би требало ни да јавно навија за Трампа нити да се на било који начин меша у америчке изборе.

        Велики светски догађаји, какав је поменути и каква би била победа Трампа, отварају шансе за земље величине Србије, али отварају им и, не мање, опасности. Зато је добро бити уздржан, али и у тишини рационално процењивати шансе и будуће акције.

        Диана Милошевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари