Тито никада није био учлањен у компартију?!

РИСИ ОБЈАВИО КЊИГУ НИКИТЕ БОНДАРЕВА „ЕНИГМА ТИТО. МОСКОВСКЕ ГОДИНЕ ЈОСИПА БРОЗА (1935-1937)”

  • Да ли је Тито званично икада био учлањен у комунистичку партију? Према званичним биографијама, њега су наводно примили у ВКП(б) док се налазио у аустро-угарском заробљеништву, у аустро-угарско одељење партије бољшевика. Али, за ову верзију не постоје никакви докази!
  • Апсолутно поричем све што се пише у Титовим званичним биографијама, које имају за циљ да докажу  да је он у раној младости, још пре Првог светског рата, прихватио социјалистичку идеологију. Нигде нисам нашао потврде за то...
  • Без икаквог су основа, може се рећи - цртање по води, његове легенде о приступању Црвеној армији и партији у периоду Првог светског рата
  • Према мишљењу војних стручњака, Титови партизани су за време Другог светског рата начинили цео низ апсолутно глупих, необјашњивих грешака 
  • Али, оно што је било постављено невероватно добро - то је све што се тицало агитације, пропаганде, везе са Совјетским Савезом и западним савезницима, илегалног рада. Везе са спољашњим светом су биле фантастичне, агитационо-пропагандна машина радила је као сат. Овде је Тито заиста показао прави таленат организатора

         РУСКИ институт за стратешка истраживања објавио је књигу магистра историјских наука Никите Бондарева „ЕНИГМА ТИТО. Московске године Јосипа Броза (1935-1937)“.

         Књига се бави, као што и њен наслов говори, двема годинама које су постале кључне у целом Титовом животу и политичкој делатности. Донеле су, поред осталог, Титове прве контакте са совјетском обавештајном службом, чијем расветљавању је посвећен добар део књиге.

         Бондарев се бави и Титовим личним животом у том кратком периоду и оцењује његово деловање у својству сарадника Коминтерне.

         Књига је написана на бази „уникалних руских и српских архивских материјала од којих се многи први пут публикују”.

         Бондарев, који је виши научни сарадник сектора за евроатлантска истраживања Руског института за стратешка истраживања, поводом изласка књиге из штампе дао обиман интервју који ће ФАКТИ објавити у наставцима. У оригиналу је објављен под насловом: „Титов дух лута Балканом...“

  • При свему томе мени није јасно зашто су, рецимо, западни лидери били склони Титу. Он се сусретао са премијер-министром Велике Британије Винстоном Черчилом, британском краљицом Елизабетом II, председником САД Ричардом Никсоном… Никита Хрушчов је 1955. посетио Београд, а следеће године је Тито боравио у СССР. Чини ми се да је Тито био помало сујетан.  

         - Можда је био мало сујетан. Али, то је била његова основна црта – увек, током читавог његовог живота, - жеља да се буде у центру пажње, жеља да се окупа у зрацима славе. Међутим, западне вође, а затим и Хрушчов, нису Титу поклањали пажњу не да би задовољавали његову сујету. Балкан је увек био средиште геостратешких, геополитичких интереса. За време рата Черчилов син, Рендолф, официр обавештајне службе, био је послат код Тита са специјалном мисијом – да формира објективно мишљење: ко је у ствари тај човек. И, он је стекао невероватно поштовање према Титу, усхићено је причао оцу како је Тито изванредан човек.  

  • Титова партизанска војска добијала је озбиљну помоћ од Енглеске...

         - Енглези, који су на почетку подржавали четнике, другим речима герилце-монархисте, у неком тренутку су се разочарали у њих и почели су да улажу у Титове партизане. Истина, нису прекинули да помажу четницима. Почели су да подржавају и једне и друге. За време рата Тито је одржавао односе са сваким ко је био спреман да даје помоћ и подршку партизанском покрету. Тада му је Стаљин гледао на све то кроз прсте. Али, када се рат завршио, у Москви је почело да расте незадовољство.   

  • Мене запрепашћује следећа чињеница. Већ у августу 1941. Генерални секретар ЦК КПЈ Јосип Броз извештавао је Москву да на читавој територији Србије букти пламен партизанског рата. Бројност Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије пред крај 1941 износила је 80 хиљада људи, а 1944. већ преко 400 хиљада. У току рата присталице Тита су онеспособиле од 30 до 55 непријатељских дивизија. То је био најмоћнији покрет отпора у Европи, и све су победе над фашистима у Југославији увек везиане за Тита...   

         - Не бих да умањујем нити димензије, нити важност партизанских акција, али о Титу као о талентованом војсковођи тешко би могло да се говори. Према мишљењу војних стручњака, Титови партизани су за време Другог светског рата начинили цео низ апсолутно глупих, необјашњивих грешака. Нисам стручњак из војне историје и не бих да ширим ту тему. Али, оно што је било постављено невероватно добро - то је све што се тицало агитације, пропаганде, везе са Совјетским Савезом и западним савезницима, илегалног рада. Везе са спољашњим светом су биле фантастичне, агитационо-пропагандна машина радила је као сат. Овде је Тито заиста показао прави таленат организатора.   

  • Личност Тита колико је сјајна, толико је и мистериозна. Да бисмо је барем донекле схватили, треба вероватно да осветлимо почетак који је касније и одредио њега као крупну историјску фигуру. Целу његову биографију, наравно, није могуће препричати, предлажем да се зауставимо на неколико, са Ваше тачке гледишта, најзначајнијих момената.

         - Ја апсолутно поричем све што се пише у његовим званичним биографијама, које имају за циљ да докажу  да је он у раној младости, још пре Првог светског рата, прихватио социјалистичку идеологију. Нигде нисам нашао потврде за то... Он се учлањивао у неке социјалистичке синдикате, али то у ствари значи само да је имао одређене симпатије социјалистичког усмерења.

         Штавише, када почиње Први светски рат, без обзира на позиве вођа светског социјалистичког покрета да се у том рату не учествује, он одмах полази у аустро-угарску војску, стиже у обавештајну школу и излази оданде као подофицир и обавештајац. За време обуке у тој школи, он учествује у свеимперском такмичењу у мачевању, осваја друго место и добија сребрну медаљу. А то је већ одређени статус, односно - он одмах улази у шпил перспективних кадрова. Затим се одлази у Галицију, у извиђање.  

         Прича се да је за православни Васкрс са својим одредом стигао у руско залеђе, везао 20 припитих козака и довео их. Он се поносио овом и другим војним епизодама и када је постао вођа социјалистичке Југославије. Како се то уклап у тезу да је он већ тада био социјалиста?  

         Затим, био је рањен. Према званичној верзији, черкеско копље му је проболо плућно крило, па је доспео у руско заробљеништво. Тамо се разболео од тифуса, па га возе у болницу за тешке рањенике близу Казања. Безмало годину дана је био у тешком стању, али се извукао. Тито никада ни овај догађај није крио. Очигледно је у болници научио руски језик и почео да чита руску класику. У Русији се оженио.  

         Као заробљеник радио је на железничкој прузи у Заволжју, Приуралју.

         Побуна чешког корпуса затекла га је у околини Краснојарска, затим се нашао близу Омска. Русија се тресла у револуционарној грозници.

         Тито је ову буру сачекао у киргиском селу, код неког локалног богаташа у Северном Казахстану. Газда је, пред револуцију, купио парну вршалицу, па му је био стручњак. Титова је прва специјалност – механичар. Пре почетка рата је радио у малим фабрикама у Хрватској и Словенији, а затим се скитао по Европи – Беч, Минхен, где је био пробни возач. Отуда његова љубав према аутомобилима. Али, он није толико волео да их вози, већ да `копа` по њима. Он је био добар механичар, у своје време је три године учио у механичарској радњи.  

         Све у свему, већи део тог бурног времена он је преседео у заветрини. И без икаквог су основа, може се рећи - цртање по води, његове легенде о приступању Црвеној армији и партији у том периоду.  

  • Шта мислите, како је он ипак дошао до комунистичких идеја, комунистичких убеђења, и да ли је заиста имао таква убеђења?

         - Када се 1920. године Тито, са својом првом женом Пелагејом Белоусовом вратио у Југославију, само због тога што се вратио из Совјетског Савеза, што има жену Рускињу и што зна руски језик, бива увучен у неке локалне комунистичке синдикалне активности. Постоје доста уверљива архивска сведочанства да су га локални комунисти ангажовали за агитацију и пропаганду и да је неколико пута наступио испред социјалистичких синдиката.  

  • Да ли је Тито званично икада био учлањен у комунистичку партију?   

         - Према званичним биографијама, њега су наводно примили у ВКП(б) док се налазио у аустро-угарском заробљеништву, у аустро-угарско одељење партије бољшевика. Али, за ову верзију не постоје никакви докази.

         Док у Југославији постоји парламентарна монархија њега активно користе као човека који се вратио из Русије. Титу се то допада, он држи радњицима предавања о томе шта се дешава у Русији. Затим се долази уставни преврат, комунистичка партија је забрањена. Тито - као и за време грађанског рата у Русији - бежи у једно богато село где га нико не зна. Проналази посао механичара у млину и живи тамо са Пелагејом без брига.

         Он апсолутно никако не учествује и не жели да учествује у било каквој политичкој борби. Али, након газдине смрти, Тито губи тај добар посао. Његова жена је била из добростојеће породице, из богатог великог сибирског села, а у Југославији се нашла у сиромаштву. Зато је Титов породични живот `пукао`. Што се више од њега удаљавала Пелагеја, то се он више предавао политичкој борби. Кад је Тито 1928.  допао затвора, Пелагеја се са сином вратила у Русију. Пре тога им је умрло двоје мале деце... Тито је из затвора изашао 1934...  

  • За шта је доспео у затвор?  

         - Тито је двапут робијао. Прво је добио релативно малу казну, за незнатан прекршај. Други пут му је полиција подментула бомбе које је он наводно припремао. Монтирани процес, као кадж је Димитров запалио Рајхстаг. У принципу, након тога Тито је доспео у круг „професионалних” комуниста. Као и у дореволуционарној Русији, тако је и у Југославији затвор био главним политички универзитет.

         Овде се догодило Титово стасање као комунисте. Он је био у контакту са истакнутим умовима југословенске комунистичке партије. Пре свега са тако искусним комунистом какав је био Моша Пијаде који је укупно провео по затворима 25 година. И, узгред речено, успео да изађе на слободу тек након Титовог доласка на власт.  

         Овај је човек био ходајућа енциклопедија комунистичке мисли. Тито је све научио од њега. Под његовим утицајем десило се стасавање Тита као идејног комунисте, и не само њега. Многи од оних који су тај период провели у затвору, касније су ушли у руководство Југославије. Након изласка из затвора 1934. Тито је побегао из Југославије у Беч, где се у то време налазио ЦККП Југославије.

         На препоруку Моше Пијаде и још неколицине старих комуниста, био је уведен у састав Политбироа од партијске организације Загреба. И, буквално кроз неколико месеци, био је послат на обуку у Совјетски Савез. Наравно, илегално.   

 

(следи наставак)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари