Русија се под Путином „огрнула златом“

ТОКОМ ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ЦЕНТРАЛНА БАНКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ КУПИЛА 570 ТОНА ДРАГОЦЕНОГ МЕТАЛА

  • Сада је цена злата близу нивоа од 1665 долара за фину унцу. Аналитичари  Bloombergа очекују да ће током 2013. цена овог драгоценог метала наставити да расте и да ће достићи 1825 долара до краја године 
  • У протеклој деценији развијене земље су углавном продавале злато. Швајцарска је продала око 877 тона, Француска се отарасила 589 тона, а Шпанија, Холандија и Португал су продали по 200 тона злата
  • „Што више злата има у земљи, то ће она имати више суверенитета у случају катаклизми са доларом, евром, фунтом или било којом резервном валутом“ - оценио је за Bloomberg посланик  у Државној думи РФ из редова владајуће Јединствене Русије Јевгениј Фјодоров

        РУСИЈА више није само највећи произвођач нафте у свету већ и највећи купац злата.

       Према подацима ММФ, за последњих десет година Централна банка Руске Федерације је купила 570 тона тог драгоценог метала, објавио је Bloomberg.  

       Количина злата које је Русија купила три пута премашује масу чувеног Кипа Слободе. А за четвртину више од злата које је купила Кина, заузевши друго место.  

       „Што више злата има у земљи, то ће она имати више суверенитета у случају катаклизми са доларом, евром, фунтом или било којом резервном валутом“ - оценио је за Bloomberg посланик  у Државној думи РФ из редова владајуће Јединствене Русије Јевгениј Фјодоров.

       Независни стручњаци истичу да је исправнас и разумна политика руских власти срачуната на куповину злата. Поред осталог и зато што се од тренутка доласка на власт у Русији Владимира Путина цена драгоценог метала се повећала за 400 одсто.  

       Године 1998. када је Русија прогласила дефолт по унутрашњем дугу који је износио 40 млрд. долара, унца злата је коштала колико и 28 барела сирове нафте. У 2000. и 2005. овај ниво је износио 11,5, при чему је достизао и минимум од 6,5, што је скоро дупло мање од тренутног нивоа (отприлике 14 барела нафте марке Brent за фину унцу злата).   

       Путин је 2005. прихватио предлог да се повећа удео злата у златно-девизним резервама земље. У том тренутку цена злата је била 495 долара за унцу, што је предвиђало 18-годишњи максимум. Резерве Централне банке Русије у злату у том тренутку су износиле 387 тона, или 2,2% укупног обима златно-девизних резерви на нивоу 165 млрд. долара. У току месеца овај се проценат повећао до 3,5%.  

       Сада је цена злата близу нивоа од 1665 долара за фину унцу. Прошле године цена овог метала је порасла 7%, што представља 12-ту добитну годину за редом. Аналитичари, које је упитао  Bloomberg, очекују да ће током 2013. цена овог драгоценог метала наставити да расте и достићи 1825 долара до краја године.   

       Таква „златна стратегија Путина“ се уклапа у његову политику национализма. „То је својеврсна игра у функцији одбране, али она функционише“ - сматра Тим Еш, шеф службе за истраживање тржишта у развоју Standard Bank Plc у Лондону, пише NEWSru.com.  

       Остали светски лидери нису држали исти курс. Премијер Велике Британије Гордон Браун, који је у своје време био министар финансија ове земље, од 1999. до 2002. продао је отприлике 400 тона злата (преко 60% резерви ове земље) у време, кад су цене на овај драгоцени метал биле на двадесетогодишњем минимуму. Ова је одлука коштала британске порезнике милијарде фунти.    

       До светске финансијске кризе, централне су банке биле нето продавци злата са обимима продаје 400-500 тона годишње. Сада су се, на челу са Русијом и Кином, претвориле у нето-купце са обимом од 450 тона.   

       У протеклој деценији развијене земље су углавном продавале злато. Швајцарска је продала око 877 тона, Француска се отарасила 589 тона, а Шпанија, Холандија и Португал су продали по 200 тона злата.  

       Што се тиче производње злата, оно је у Руској Федерацији прошле године износило 205 тона, што ставља земљу на четврто место после Кине, Аустралије и САД, потврђују подаци Геолошког завода САД.  

       По резервама злата РФ данас заузима тек осмо место. На првом су месту САД са 8.134 хиљада тона, иза њих је Немачка са 3-391 хиљада тона и ММФ са 2.814 хиљада тона. Италија, Француска, Кина и Швајцарска заузимају од четврте до седме позиције.  

       Сада злато представља 9,5% од укупнх залиха Русије, а у САД, Немачкој, Италији и Француској ова проценат премашује 70 одсто.

       Превела Марија Петрова

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари