БАЈАТОВИЋ: Србија због чиновника из Брисела неће одустати од Јужног тока нити одлагати градњу

КЛАУС ДИТЕР БОРХАРТ ИЗ ЕК ОЦЕНИО ДА СУ ПРОТИВНИ ПРОПИСИМА ЕУ УГОВОРИ ГАСПРОМА СА ЗЕМЉАМА УКЉУЧЕНИМ У ЈУЖНИ ТОК

Душан Бајатовић

  • Сви споразуми о Јужном току рађени су на међудржавном нивоу, са националним државама, а не са Европском комисијом и ти споразуми су изнад националних законодавства земаља учесница у пројекту - изјавио је генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић
  • Ми имамо интереса - нагласио је - да дижемо нашу привреду, а ако се то некоме не свиђа, а не нуди никакву алтернативу, не видим на који начин он мисли да може да утиче на те процесе. Једноставно мислим, да је то за сада политичко питање, а ми не треба да дозволимо да се некакво политичко питање и слепо подржавање чиновника ЕУ и онога што тренутно постоји у њиховим законима, одрази на наш интерес

        НЕЋЕ бити никаквих нових преговора између Русије, Србије и осталих земаља учесница у пројекту Јужни ток, о изградњи тог гасовода, зато што су сви ти споразуми рађени на међудржавном нивоу, а неће бити ни одлагања радова и померања рокова за изградњу тог гасовода, изјавио је данас Тањугу генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.

        Заменик генералног директора за унутрашње енергетско тржиште у Европској комисији Клаус Дитер Борхарт, рекао је јуче у Бриселу, на конференцији о Јужном току, да су билатерални уговори које је руски Гаспром закључио са земљама укљученим у Јужни ток, међу којима је и Србија, противни прописима ЕУ, и да о њима те земље морају поново да преговарају.

        Сви споразуми о Јужном току рађени су на међудржавном нивоу, са националним државама, а не са Европском комисијом и ти споразуми су изнад националних законодавства земаља учесница у пројекту, рекао је Бајатовић и додао да су све земље учеснице у том пројекту-Немачка, Француска, Италија, Мађарска, Словенија, Бугарска, чланице ЕУ и свесне тога.

        Он је поновио да због тога, као и због огромног политичког и економског значаја тог пројекта и за европске земље и за Русију, неће бити нових преговора о Јужном току.

        „Толики су то интереси и Европе и Русије, да просто нема шансе да се не постигне одговорајући договор“, указао је Бајатовић.

        Не мислим да ће Србија, као ни остале земље учеснице Јужног тока, имати било каквих проблема због ставова Европске комисије о Јужном току, јер су све земље у преговорима обезбедиле оно што је био њихов економски интерес, казао је Бајатовић и додао да не види разлог зашто се не би држали онога што је постигнуто у тим преговорима.

        Јужни ток је развојна шанса и за Србију и за Бугарску и за Мађарску и остале земље југоисточне Европе, а за Србију то неће значити само изградњу гасовода, већ и присуство руског капитала и руских инвестиција у гасне централа, хемијске и процесне индустрије, невео је Бајатовић.

        „Ми имамо интереса да дижемо нашу привреду, а ако се то некоме не свиђа, а не нуди никакву алтернативу, не видим на који начин он мисли да може да утиче на те процесе. Једноставно мислим, да је то за сада политичко питање, а ми не треба да дозволимо да се некакво политичко питање и слепо подржавање чиновника ЕУ и онога што тренутно постоји у њиховим законима, одрази на наш интерес“, поручио је Бајатовић.

        Он је истакао да Србија треба да се држи онога што је наш интерес, а то је да се Јужни ток изгради, да буде у пуном капацитету, јер ће са тим пројектом Србија бити чворна транзитна земља и за гас и за електричну енергију, а велике су могућности да будемо и главна земља са складишним капацитетима, од чак пет милијарди метара кубних гаса годишње.

        У прилог томе да неће бити нових преговора, Бајатовић је навео да ЕУ има потребе за сировинама и енергентима и, ако жели да издржи глобалну економску утакмицу, може да се наслони пре свега на Русију, јер се данас 20 до 25 одсто европског тржишта снабдева гасом из Русије, а до 2035. године ће то бити 60 одсто.

        „Нико неће проиграти европску будућност због неког става у неком закону“, казао је он и додао да, с друге стране, и Русија има огроман интерес за извозом енергената и сировина, јер у овом тренутку тај извоз чини 52 одсто прихода руског буџета.

        „Због тога сам потпуно сигуран да, пошто постоји таква врста интереса обеју страна, да ће бити постигнут договор између њих“, тим пре што сада главна економска утакмица није ни у Европи ни у САД, већ се преноси у Азију, где такође расте потрошња гаса, који ће бити енергент 21. века, рекао је Бајатовић.

        Он је нагласио да ће Европа - ако жели да остане конкурентна на глобалном нивоу - морати да реши питање снабдевањима енергентима по прихватљивој цени. Бајатовић је рекао да не види који би то били механизми којима би евентуално Европска комисија могла да притиска земље чланице Јужног тока, па и Србију, која није чланица ЕУ.

        (Тањуг)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари