Високи амерички дипломата шири опасне лажи поводом сиријског затвора „Седнаја“

AMNESTY INTERNATIONAL ЈЕ 2016. ПРАВИЛА 3D МОДЕЛ ТОГ ЗАТВОРА, АЛИ БЕЗ ИКАКВОГ КРЕМАТОРИЈУМА

Стјуарт Џонс

  • Водећи амерички дипломата за Блиски Исток, Стјуарт Џонс, написао извештај у којем тврди да сиријске власти у затвору „Седнаја“ код Дамаска вешају десетине заробљених и ухапшених дневно и њихова тела потом спаљују у специјалном крематоријуму, чак да све се догађа уз знање и подршку Русије и Ирана
  • Као прави Американац, Џонс није понудио никакве доказе за своје тврдње, поготово за главну да се у том затвору веша по 50 људи сваког дана. Зато је навео „податке“ неименованих невладиних организација да је у Сирији између 2011-те и 2015- било ухапшено 65.000 до 117.000 људи који су и даље по затворима
  • Званични Дамаск је Џонсове тврдње о ратним злочинима у сиријском затвору „Седнаја“ и о градњи уз њега крематоријума „плодом фантазија Трампове администрације“ и њених агената“ и „новим холивудским сценаријем“
  • Нико не тврди да се грађански рат у Сирији, који понегде прелази у кланицу „сви против свих“, и борба са међународним тероризмом, воде у белим рукавицама, али је „заштита људских права“ превише раширени метод вршења притиска на јавност и саставни део војно-политичких решења. Зато практично све што долази од „активиста“ из Лондона изазива оштро неприхватање. Ово, наравно, не важи за оне који раде у Стејт департману
Пише: Јевгениј КРУТИКОВ
 

        ОФИЦИЈЕЛНИ Дамаск назвао је тврдње Стејт департмана о ратним злочинима у сиријском затвору „Седнаја“ и о градњи уз њега крематоријума „плодом фантазија Трампове администрације“ и њених агената“ и „новим холивудским сценаријем“.

        Међутим, главна мета те подметачине уопште није Сирија, већ - Русија и Иран. Зато тај сценарио заиста може да буде опасан.

        Да подсетимо: водећи амерички дипломата за Блиски Исток, Стјуарт Џонс, написао је извештај у којем се тврди да сиријске власти у затвору „Седнаја“ код Дамаска вешају десетине заробљених и ухапшених дневно и њихова тела потом спаљују у специјалном крематоријуму, а све се догађа уз знање и подршку Русије и Ирана.

        Ти закључци су наводно изведени на бази сателитских снимака - објавио је лист Wall Street Journal.

        Убрзо потом је „причу“ поновио CNN. Никаквих других доказа није било.

        Фотографије, о којима се у Џонсовом извештају говори, направљене су у различито време, почев од 2013-те године.

        Према њима се може уочити да је „Седнаја“ за четири године добио неколико нових зграда. Међутим, и сам Американци признају да се по њиховим снимцима не може утврдити чему служе нове зграде, а поготово - да је нека од њих крематоријум.

        Џонс није понудио никакве доказе за своје тврдње, поготово за главну да се у том затвору веша по 50 људи сваког дана. Зато је навео „податке“ неименованих невладиних организација да је у Сирији између 2011-те и 2015- било ухапшено 65.000 до 117.000 људи који су и даље по затворима.           .

        Стјуарт Џонс је искусан дипломата од каријере који је много година службовао на Блиском Истоку.

        Он је био амбасадор своје земље у Јордану. Био је и државни саветник у ирачкој провинцији Анбар, заменик шефа мисије САД у Египту и шеф ирачког одељења у Савету за националну безбедност.

        Оставимо на савети америчких новинара што су чак и сам назив затвора писали и пишу различито. Џонс, наравно, зна како се изговара, а они који су га слушали у Стејт департману - записивали су речено додајући своје фантазије.

        Затвор „Седнаја“ налази се 30 километара северно од Дамаска и чине га две зграде (главна има облик тролиста). Припада Министарству одбране Сирије, а њиме управља војна полиција.

        У њега се упућују заробљени и похапшени џихадисти, политички криминалци и екстремисти. То нико никада није скривао, чак ни пре грађанског рата који је почео 2011-те.

        Раније су у том затвору углавном били припадници Муслиманске браће, организације која је била главна снага радикалног џихадизма на Блиском Истоку. Већина „браће“ је, међутим, после избијања рата била ослобођена. Упркос томе што неки од њих нису скривали да ће поново узети оружје у руке

        Међу ослобођенима су били и будући предводници неколико великих борбених група, на пример - Џејш ал-Ислама (браћа Алуш) и Ахрар аш-Шама (Хасан Абуд и Абу Јахја ал-Хамауи).

        На том списку су и садашњи „емир Раке“ Абу Лукман, који њоме управља у име Исламске државе и бивши портпарол ИД Абу Мухамед ал-Аднани.

        Преко 10 година је затвор „Седнаја“ - главно место у Сирији за које се интересују Amnesty International и телеканала Ал-Џазира.

 

        Западни борци за људска права редовно су анкетирали ослобођене џихадисте и повремено издавали „Црну књигу“, сачињену од таквих „прича“.

        Године 2014-те се појавио такозвани Цезаров извештај (Ceasar report), у чијем писању су учествовали и неки уважени људи попут бившег судије Хашког трибунала и таквог суда за догађаје у Сијера Леонеу.

        У том тексту је сабран низ исказа бивших затвореника, који су потом били или ослобођени или премештени у друге затворе, на пример - у Тишрин или у авио-базу Мезе. Управо је садржај тог текста кренуо по свету бораца за људска права, а Џонс је огласио бројке притворених и наводно егзекутираних, податке о мучењима, „вансудским пресудама“, преким војним судовима... Одатле је и бајка о „трговини људским органима“.

        Њу је за западни свет „нацртао“ неки малолетник-рецидивиста који је дотад успео да „посети“ чак 11 затвора.

        Amnesty International се толико „запалила“ поводом свега овога да је у пролеће 2016-те од архитеката и дизајнера затражила да јој направе модел затвора „Седнаја“.

        Осим тога, по Турској кренули да анкетирају бивше затворенике, па су на крају успели да направе 3D-модел затвора.

        Тешко је схватити: за шта ће им. Међутим, убрзо је постало јасно да је затвору „Седнаја“ намењено да игра посебну улогу у информативном рату против Сирије.

        Истина је да у том моделу никаквог крематоријума нема.

        Крематоријум је изум који се појавио на брифингу дипломате Џонса. А питање је: ако је заиста изграђен сада - где су тела претходних „хиљада егзекутираних“?

        Други Џонсов изум је директно оптуживање - поред сиријске владе - и Русије и Ирана који, по Џонсовим речима, „заташкавају злочине Асадовог режима“. Раније то није било у тој мери акцентовано.

        У савременој ситуацији такви извештаји (поготово окађени ауторитетом амбасадора Џонса, стручњака за Блиски Исток) прилично су опасни.

        Трамповој администрацији је и лажна сторија о хемијском оружју у Хан-Шејхуну била довољна да употреби Томахавке, а Џонс лансира цео крематоријум у којем се „спаљује свакодневно по 50 људи“.

        Поред свега осталог, код Џонса постоји и симболично усмеравање према холокаусту, па нико не може предвидети шта ће бити ако тај „рапорт“ запне за око екстра-утицајном Трамповом зету.

        Никога више не изненађују потпуно одсуство реалних доказа (за Џонсове тврдње и оптужбе) и стално позивање на борце за људска права и друштвене активисте који су евидентно „ангажовани“.

        Нико не тврди да се грађански рат у Сирији, који понегде прелази у кланицу „сви против свих“, и борба са међународним тероризмом воде у белим рукавицама, али је „заштита људских права“ превише раширени метод вршења притиска на јавност и саставни део војно-политичких решења. Зато практично све што долази од „активиста“ из Лондона изазива оштро неприхватање.

        Ово, наравно, не важи за оне који раде у Стејт департману.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари