Украјинцима неће бити ништа лакше буде ли распад земље претходио кланици или кланица распаду

ШТО У ТОЈ ЗЕМЉИ БУДЕ МАЊЕ ЉУДИ - ТО ЋЕ СЕ ВИШЕ МЕЂУСОБНО МРЗЕТИ И ЖЕШЋЕ УНИШТАВАТИ

• Сада су се украјински екстремисти одлучили за забрану Георгијевских лентица и блокирање (руских социјалних мрежа) „ВКонтакте“ и „Одноклассники“ и интернет-претраживача Яндекс. А покушали су и са изгласавањем у Врховној Ради антиправославних закона... Некима преко океана је то по вољи. Па ипак, главни узрок тог идиотизма који уништава остатке међународног престижа и унутрашње стабилности налази се у природном кретању друштва које је упало у грађански конфликт ка све већем екстремизму
• Тамо више никога не узбуђује што идеолошки грађански рат може прерасти у религиозни - најразорнији и најстрашнији од свих могућих конфликата. Тамо је најважније - задовољити своје екстремисте. Зато што управо они у условима грађанског рата диктирају „дневни ред“. Јер, што си екстремнији - веће су ти шансе не само да победиш, него и да останеш жив
• Забране руских социјалних мрежа и законски пројекти уперени против УПЦ која је у канонском јединству са РПЦ - само су покушај власти да себи обезбеди контролу над реализацијом политике терора, да га ограничи законским нормама
• Али, што Украјина буде ближе распаду - то ће жешћи бити терор. А групе које се буду бавиле терором и биће реална (за разлику од номинално изабране) власт     

Пише: Ростислав ИШЋЕНКО

        СВЕ године постојања независне Украјине прошле су у померању клатна које је врх њеног политичког таласа носило са једне на другу страну од самог почетка дубоко подељене земље.

        Како се повећавала амплитуда померања клатна - тако је долазило до радикализације супротстављених снага.

        Њен први председник - Леонид Кравчук - кокетирао је са националистима. Заменио га је Леонид Кучма који је у свом првом мандату „намигивао“ присталицама реинтеграције постсовјетког простора. Међутим, он је већ на почетку свог другог мандата почео да се колеба између Русије и Запада.

        Њега је требало да замени исти такав колебљивац Виктор Јанукович, али га је почистио први Мајдан који је на власт довео отвореног националисту Виктора Јушченка.

        Да би се домогао председничке функције, Јанукович је био присиљен да се ослони на проруске и антифашистичке снаге...

        Мајдан са почетка 2014-те већ је свргавао „проруског“ Јануковича који је био више проевропски него ови који су га после пуча наследили.

        Процес се наставља и већ је украјинску државу довео до разарања, а друштво до грађанског рата.

        Међутим, док се у Украјини не појави нови државни систем или док она је буде интегрисана у други државни систем, или у неколико система, чак и на њеним рушевинама ће се наставити колебање политичког клатна које ће изазивати таласе радикализације и свирепости.

        Што у Украјини буде мање људи - то ће се они више међусобно мрзити и разјареније уништавати...

        У суштини, свако померање клатна доводи до радикализације на обе стране. Упркос томе што на обе стране постоји поприлично оних који схватају колико је то погубно...        

        Већ долази и до тога да руски официри, који до својих 45 година никада никада нису били западније од Бајкала, одједном почињу да се осећају као патриоти Украјине. До тога да универзитетски професори који су се родили и одрасли у Узбекистану крећу да пласирају проукрајинску расну јерес. А у масама сазрева - ко није наш и са нама, тај је против нас.

        У таквим ситуацијама, ако је друштво јединствено, агресија је усмерена према другима (као у Трећем Рајху). Али, у земљама попут Украјине, које су подељене, агресија једне стране пре или касније наиђе на одговор друге.

        Потом први иступају са још екстремнијим паролама, а други се не устежу дају нови одговор и труде се да не заостану.

        Врло брзо се зачују речи: „Пошто не желе на леп начин - мораћемо са њима на лош“. „Ко неће - натераћемо га“.

        Украјински националисти су се први пут тако јавно поставили раних 90-их година. Тада на то нико није обратио пажњу, а - штета.

        Сада су се одлучили за забрану Георгијевских лентица и блокирање (руских социјалних мрежа) „ВКонтакте“ и „Одноклассники“ и интернет-претраживача Яндекс. А покушали су и са изгласавањем у Врховној Ради антиправославних закона...     

        Некима преко океана ово је било по вољи. Па ипак, главни узрок оваквог идиотизма који уништава остатке међународног престижа и унутрашње стабилности налази се у природном кретању друштва које је упало у грађански конфликт ка све већем екстремизму.

        Тамо више никога не узбуђује што идеолошки грађански рат може прерасти у религиозни - најразорнији и најстрашнији од свих могућих конфликата.

        Тамо је најважније - задовољити своје екстремисте. Зато што управо они у условима грађанског рата диктирају „дневни ред“. Јер, што си екстремнији - веће су ти шансе не само да победиш, него и да останеш жив.

        Нацисти су, понесени клатном на своју страну, покушали да прогурају кроз парламент законе уперене против Украјинске православне цркве повезане са Московском патријаршијом. Али, показало се да не могу да прођу ни простом већином, а била би потребна двотрећинска ако би Петар Порошенко ставио вето.

        Зато су застали. Само, оба антиправославна закона могу поново изнети на одлучивање, чак и сутра. Тако ће и бити чим обезбеде потребан број посланичких гласова.

        Сада народ у Украјини у шали говори: хајде да искористимо одлазак у ЕУ без виза док нису границе затворили. Јер, не сумњајте да ће их затворити...

        Кијев се у сваком тренутку може суочити са одбијањем провинцијских елита да признају његову власт.

        Милионима људи неће бити ништа лакше буде ли распад земље претходио кланици или кланица распаду.

        Друштво Украјине подељено је међу идеолошким доктринама приближно попола. И, није могуће убедити било коју велику социјалну групу да пређе на другу страну.

        Ово значи да се власт може борити против својих опонената само помоћу терора и репресије.

        Што земља буде ближе распаду - то ће жешћи бити терор. А групе које се буду бавиле терором и биће реална (за разлику од номинално изабране) власт.

        Забране руских социјалних мрежа и законски пројекти уперени против УПЦ која је у канонском јединству са РПЦ - само су покушај власти да себи обезбеди контролу над реализацијом политике терора, да га ограничи законским нормама.

        Међутим, прави терор, који обезбеђује власт у подељеном друштву које је у унутрашњем рату, увек је ничим ограничена стихија.

        Зато сви плесни кораци ових што владају у Кијеву и доносе законе којима би могли позавидети аутори Нирнбершког расног законодавства - неће имати никакав ефекат. Сасвим обрнуто, подстаћи ће додатно екстремисте на успостављање неограничене терористичке владавине за коју ће садашњи украјински лидери бити сметња.

        Само, ни Порошеко и његови не могу да се држе другачије - и њима управља логика грађанског рата.