Је ли већ почело урушавање структуре колективног Запада?

ЕВРОПСКА АРМИЈА ИМА САВЕЗНИКЕ У САД, АЛИ ЈЕ ПРОБЛЕМ ШТО САМА ЕУ ПУЦА ПО ШАВОВИМА

  • Због чега не претпоставити да ће заоштравање економских противречности у ЕУ које су испровоцирали Американци (а ту је и проблем миграната који је већ поделио Европу) на крају довести до фактичког распада Европске уније?
  • Због чега би Немачкој морала да буде солидарна са САД у њиховој тежњи да подрију њену економију и лише Берлин могућности да реализује своју не превише скривану амбицију да буде и економски и политички хегемон у Европи?
  • Недавно је Егмонтски краљевски институт за међународне послове (један од водећих западних размишљајућих центара) објавио чланак „Стратешка аутономија и сарадња између ЕУ и NATO: квадратура круга“. Аутор чланка је професор Јелског универзитета Џолион Ховорт, а у том чланку се наводе мишљења различитих америчких аналитичара који у целини подржавају скептични Трампов однос према NATO
  • Један из њих, професор Бари Поузен (Barry Posen), позвао је на „постепени, током десетак година, излазак САД из NATO, што треба да буде праћено прогресивном предајом свих функција у алијанси Европљанима“
  • У истом чланку се подвлачи: САД не могу решавати „руски проблем“ Европе, то може чинити једино ЕУ. Располажући истинском стратешком аутономијом
Пише: Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, експерт РИСИ за РИА Новости
 

        НОВЕ антируске санкције део су стратегије САД усмерене на то да Америка замени Русију у улози главног снабдевача Европе енергентима, оценио је аналитичар Wall Street, оснивач Trends Research Institute Џералд Селенте. Хвала америчком експерту јер се без њега овога не бисмо сами досетили.

        Излишно је бавити се хипотетичком могућношћу да Трамп стави вето на закон о антируским санкцијама јер се он прецизно - као пазл - уклапа у Трампово предизборно обећање да ће Америку опет учинити великом. А да ли ће од тога пострадати неко у Немачкој или још негде другде - то никога не узбуђује.

        Зато се Немачка поколебала поводом Северног тока-2. Њена Федерална мрежна агенција Bundes-netz-agentur није укључила у план развоја гасног система Немачке до 2026. године пет пројеката Северног тока-2. То није напросто симптом. То је директан доказ да у Немачкој знају: биће онако како САД кажу.

        Мада је портпарол МИП Немачке Мартин Шефер изјавио да је закон о санкцијама наводно био „значајно побољшан“ у поређењу са његовом јунском верзијом „захваљујући успешним разјашњењима Европске комисије и Немачке“ - то личи на добру финту у лошој игри.

        Заплет са санкцијама и њиховим утицајем - не на Русију него на Европу - избацио је на површину друго изузетно важно питање којим се засад нико не бави. То је питање евроатлантске безбедности и евроатлантске солидарности.

        О њему још нико не говори наглас зато што јавно изнете мисли, као прво, имају „навику“ да се материјализују. А друго: Европејци се боје да се и дотичу тог проблема јер чак и размена мишљења о њему може испровоцирати неповерења и непријатељства унутар колективног Запада.

        Реч је пре свега о вези између Европске уније и NATO унутар које NATO фигурира као војни гарант безбедности ЕУ.

        Идеја да је NATO камен темељац целе Европе, неколико пута је уписана и у документе саме Европске уније. Конкретно, о томе се говори у „Глобалној стратегији Европске уније“ (EUGS) која је донета у јуну 2016. године. У том документу се наводи та „глобална стратегија даје импулс Европској унији у области безбедности и одбране у условима сарадње са NATO и са свима нашим партнерима“.

        У истом документу се говори и „о учвршћивању трансатлантских веза и партнерства са NATO“, о неопходности да се тешње сарађује са партнерима, пре свега са NATO“. 

        Глобална стратегија је, у суштини, прерађена „Заједничка политика безбедности и одбране ЕУ“ (CSDP), која је била лансирана у децембру 1998. године.

        CSDP из различитих разлога није ухватила одмах корен и била је фактички реанимирана тек пре годину дана.

        Мисао о сарадњи ЕУ и NATO развијена је у заједничкој декларацији Европске комисије и Европског савета и генсека NATO од 8. јула 2016-те.

        „Када је реч о колективној одбрани, NATO остаје њена главна основа за већину држава-чланица. Односи ЕУ и NATO не задиру у политику безбедности и одбране оних земаља ЕУ које нису у NATO. Зато ће ЕУ продубљивати сарадњу са Северноатлантском алијансом у смислу међусобног допуњавања и синергије“ - наглашава се у тој изјави.

        Све као је је само по себи разумљиво. Под условом да међу земљама NATO и ЕУ нема разногласја поводом за западни свет главног питања: коме иде новац, а ко га губи.

        Ту и почиње главна зачкољица која се на крају своди на питање: а ко ће се и од кога штитити у Западној хемисфери?

        Приликом ступања на снагу антируских санкција велики губитници биће пре свега Немачка и Аустрија које су већ иступале са својим, благо речено, несхватањем планова са увођењем нових санкција против Русије. Пољска и балтичке земље ће пратити Вашингтон. Бугарска, која је по налогу Брисела осујетила Јужни ток и напакостила не само Русији него и другим потенцијалним учесницима у том пројекту (Грчкој, Италији, Мађарској, Хрватској, Словенији и Аустрији), и даље ће се батргати у потрази за јачом страном.

        Пред нама нису просто разногласја у ЕУ, већ - увод у раскол.

        Због чега не претпоставити да ће заоштравање економских противречности у ЕУ које су испровоцирали Американци (а ту је и проблем миграната који је већ поделио Европу) на крају довести до фактичког распада Европске уније?

        Немачкој, која је главни губитник, није баш удобно у ЕУ. Због чега би она морала да буде солидарна са САД у њиховој тежњи да подрију немачку економију и лише Берлин сваке могућности да реализује своју не превише скривану амбицију да буде и економски и политички хегемон у Европи?

        Како је уопште могућа политика безбедности Европске уније ако сама ЕУ пуца по шавовима? А и каква ће бити судбина NATO којег ЕУ види као свог заштитника?

        Европарламент је у фебруару ове године подржао резолуцију о формирању заједничке европске армије. То се догодило у време Трампових изјава да САД могу NATO препустити његовој судбини због тога што земље-чланице не плаћају за своју безбедност, а то су биле изјаве које су плашиле.

        Када ће европска армија бити створена - за пет или десет година - то је питање. Али, предизборне Трампове изјаве данас више не изгледају као наметљиве фразе.

        Главни „акционар“ у NATO, судећи по свему, има апсолутно друге планове са алијансом, а другачије гледање на то како треба да се гради „безбедност“ у Европи и у целом свету.

        Стратези из вашингтонског Це-Ка тако су наштеловани да своје планове не могу да реализују пре него што изведу пиар-операције и реализују суптилна „цурења“ на странице штампе.         

        Недавно је Егмонтски краљевски институт за међународне послове (један од водећих западних размишљајућих центара) објавио чланак „Стратешка аутономија и сарадња између ЕУ и NATO: квадратура круга“. Аутор чланка је професор Јелског универзитета Џолион Ховорт (Jolyon Howorth).

        У том чланку се - у равни разматрања - наводе мишљења различитих америчких аналитичара који у целини подржавају скептични Трампов однос према NATO.

        Један из њих, професор Бари Поузен (Barry Posen), позвао је на „постепени, током десетак година, излазак САД из NATO, што треба да буде праћено прогресивном предајом свих функција у алијанси Европљанима“. Штавише, још се наводи да „те идеје имају дуги родослов међу америчким експертима за међународне послове“.

Невесела Меркел са мужем на одмору у јужном Тиролу

        Аутор даље наводи четири сценарија развоја догађаја на релацији ЕУ-NATO.

        Први од њих, који не може бити искључен, претпоставља, како пише Поузен, постепени распад ЕУ, што ће је лишити способности да решава три главна питања која обезбеђују суверенитет и тичу се монетарне политике, граница и одбране. То је, наглашава Ховорт, постало нарочито вероватним после Brexit.

        Европска унија ће у том случаку - зато што нема лидера - сама пасти у руке САД, као што се то догодило 50-их година.

        Друга варијанта претпоставља статус кво, то јест наставак данашње ситуације у којој ЕУ остаје „путник у NATO“. Односно: NATO ће наставити да игра улогу гаранта безбедности ЕУ.

        Трећи сценарио претпоставља одлучније кораке изван статуса кво, али ЕУ остаје потчињена јединица унутар NATO.

        За четврти сценарио се залаже сам аутор чланка (читај: тако ће и бити). Главни изазови за Сједињене Државе у 21. веку, пише Ховорт, долазиће из Пацифичког региона којим ће се САД и позабавити. Европска унија треба да се бави својим проблемима, а САД не могу решавати „руски проблем“ Европе. То може чинити једино ЕУ. Располажући истинском стратешком аутономијом - подвлачи аутор чланка.

        И додаје: Европа мора стећи искуство и поуздање потребне за будуће самостално решавање изазова“.

        Управо овако. Али, да ли је Европа за то способна ако је већ сада цепају на делове, а бриселска бирократија и даље остаје нека формална надградња која фактички принудно задржава на окупу шарену скупину земаља-чланица које отворено износе своје интересе унутар ЕУ и презиру Брисел (пример су и Мађарска и Немачка), а са бојажљивошћу и трепетом гледају према САД које им говоре goodbye?

        Све се расипа.

        Али, у контексту свега изнетог, ако се присетимо препорука које је Трампу дао његов официјелни саветник Хенри Кисинџер, вероватноћа распада ЕУ и NATO - а то значи целог колективног Запада - више не изгледа фантомском.

        Кисинџер је, како је наведено у листу The American interest, посаветовао Трампу да трансформише Северноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA), у којем су САД, Канада и Мексико, у Северноатлантски споразум у којем неће бити места Мексику, док би његово место заузела Белика Британија.

        Циљ те рокаде је „консолидација англо-атлантске сфере на месту бивше ЕУ“.

        У овом светлу и Brexit добија апсолутно други смисао, а не онај који је био објављен приликом изласка Британаца на референдум о чланству њихове земље у ЕУ...

        Изгледа да су САД почеле да ломе досадашњу структуру колективног Запада да би изградиле нешто у чему би „Америка опет била велика“.

        Истина је, међутим, да нема гаранције да ће на рушевинама старога нешто реално успети да саграде. Уосталом, сачекајмо.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Иван's picture
Иван 14:43 02.08.2017.

  • +10
Voting is closed.

Таман сам помислио да један нормалан и реалан руски аналитичар ликује над распадом швапске ЕУ кад оно лије крокодилске сузе над Европом коју ће каубуји опет узети под своје, прво ће их разбуцати па узети под своје!!
И хоће ли Русија после тога бити бар мало паметнија, ако већ не богатија?!

Slobodanka's picture
Slobodanka 14:51 02.08.2017.

  • +15
Voting is closed.

Ako Nemačka počne da plaća skuplji američki gas na svima nama u Evropi nastojaće da to nadoknadi. To bi bilo veoma korisno za slabljenje i raspad EU.
Tako da Nemačka zbog sebe, a u svojstvu vodeće zemlje EU nastojaće da ipak uvozi ruski gas jer joj se to više isplati. E sad je i Nemačka dobila njen "Južni tok".

karabas's picture
karabas 15:47 02.08.2017.

  • +14
Voting is closed.

Који гас, онај што ће стићи бродовима?
Па још када крене са Крка...:)))) гаса ко салате :))))
Амери се спрдају са Европом а Руси се смеју јер знају да им Европа не може измаћи.

Slobodanka's picture
Slobodanka 17:45 02.08.2017.

  • +10
Voting is closed.

Preko Ukrajine se već isporučuje gas za Nemačku, ali u te gasovode treba ponovo investirati jer su dotrajali i njihovi kapaciteti ne zadovoljavaju rastuće potrebe Nemačke. Varijanta Severni tok 2 bila je i puno povoljnija za Nemačku od postojeće.
Bilo bi korisno za nejedinstvo atlantista na relaciji SAD - Evropa da Nemačka bar neko vreme počne malo više da plaća gas jer jedino kad je udare po džepu počinje da misli. Istovremeno EU zemlje su se već podelile i još više će se podeliti oko pitanja gasa, a i oko drugih pitanja.
To bi bilo urušavanje kolektivnog Zapada na dva različita nivoa.

Posebno još - na jesen u Nemačkoj su izbori pa odustajanje od Severnog toka 2 neće doneti Merkelovoj glasove. TRAMP JE VEĆ POTPISAO ZAKON O SANKCIJAMA, upravo je objavljeno.

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 15:39 02.08.2017.

  • +11
Voting is closed.

Русија је постигла неке успехе у Сирији. Пре тога у Грузији. У Украјини је 2014. претрпела велики неуспех. Балкан је изгубила када је 1999. морала да се повуче са аеродрома у Приштини. Бразил после смене Русеф није уз Русију и Кину. Ових дана су американци нахушкали Индију на Кину. Немачкој је на челу Меркел коју САД има у шаци. И да није тако немци ће пре изабрати да буду под англосаксонцима него под русима. А под неким ће морати јер немају своје нуклеарно оружје. Француска има своје нуклеарно оружје али ће, без обзира на несугласице остати дао Запада. Запад су многи прерано отписали. Игра постаје све грубља. То је, са друге стране, доказ да се предност Запада топи и да је он у системској кризи. Али много ће још сукоба бити, економских и војних, док се не успостави ново равнотежно стање са релативно стабилном ситуацијом. Тешко је прогнозирати али мислим да ућвршћивање ЕУ ни руси ни англосаксонци не желе. Лако може да се деси да се ЕУ подели и да оно што од ње остане буде само провинција у оквиру Запада а, можда, део и у оквиру руске сфере утицаја.

E.Lirsch's picture
E.Lirsch 16:22 02.08.2017.

  • +10
Voting is closed.

Jos samo umno poremeceni razmisljaju da ce nemacka da se okrene protiv americkih smrdljivaca. Nikad.
Sta god da se dogodi nemci ostaju Hitlerovci a srbi i rusi moraju da nestanu. Te igre oko gasa su sprdacina a rusi se hvataju za svaku izjavu koja die u prilog otpora nemacke. To je toliko bezukusno i naivno da je tesko objasniti.

Ajde_ZnakPitanja's picture
Ajde_ZnakPitanja 03:10 03.08.2017.

  • +3
Voting is closed.

Jos samo umno poremeceni razmisljaju da ce nemacka da se okrene protiv americkih smrdljivaca. Nikad
---------------------

ahahahaha....

Додај коментар