Од самопрокламованог калифе Абу Бакра ал Багдадија почеле да беже жене

СВЕТСКИ ТЕРОРИСТА БРОЈ ЈЕДАН ИГРАО ЈЕ ТАКО ДОБРО ФУДБАЛ

ДА СУ ГА ЗВАЛИ „НАШ МЕСИ“

Абу Бакр ал Багдади

• Будући „калифа“ Ибрахим Авад Ибрахим ал Бадри родио се у ирачком граду Самара, северно од Багдада, 1971. године. Ибрахимов отац, Авад, активно је учествовао у верском животу заједнице и предавао у локалној џамији. Управо тамо је његов син начинио прве кораке као богослов: он је окупљао дечаке из комшилука и заједно су читали Коран
• Покушао је да се упише на Правни факултет Багдадског универзитета, али није успео због лошег знања енглеског и слабих оцена. На крају се уписао на Богословски факултет, а затим на Универзитет исламских наука, где је добио звање магистра за кирате (школе јавног рецитовања Корана). Током магистарских студија, Ибрахим је на инсистирање стрица ступио у редове Муслиманске браће
• Године 2004. ал Бадрија су ухапсили Американци - он је дошао у госте код друга који се налазио у бекству. Будући калифа се обрео у специјалном логору „Кемп Бука“, где је окупациона власт држала сумњиве Ирачане. Он га је претворио у праву академију џихадизма. Године 2006. ал Бадри је био ослобођен. „Добро, момци, видимо се у Њујорку“ - рекао је будући калифа чуварима на одласку
• У марту 2007. вратио се у Багдад, где је одбранио дисертацију и постао „доктор за Коран“. Његов научни успех привукао је пажњу тадашњег лидера Исламске државе Ирак Абу Ајуба ал Масрија, који га је поставио за шефа Шеријатског комитета. Масри је убијен 2010. године, Исламска држава је де факто била обезглављена. Тада је у помоћ будућем калифи прискочио Хаџи Бакр, бивши официр обавештајне службе Садама Хусеина и главни стратег Исламске државе Ирак
• Када се прогласио за калифу, присталицама је рекао: „Ви сте ме поставили за вођу, али ја нисам најбољи од вас. Ако видите да се понашам праведно, следите ме. Ако видите да се понашам неправедно, дајте ми савет и водите ме. Ако не послушам Алаха, не слушајте ме“ 

Пише: Алексеј НАУМОВ

        МИСТЕРИОЗНОГ лидера Исламске државе, самопроглашеног „калифу свих муслимана“ Абу Бакра ал Багдадија напустила је жена. И то буквално - побегла је с територије коју контролише ИД.

        Ова вест баца мало светла на живот човека који се налази на челу најозлоглашеније терористичке организације данашњице.

        Међутим, о личности ал Багдадија се још увек зна веома мало, и то не само међу грађанима западних земаља, већ и поданицима самог „калифата“.

        Будући „калифа“ Ибрахим Авад Ибрахим ал Бадри родио се у ирачком граду Самара, северно од Багдада, 1971. године. Власт у земљи је тада држала панарапска левичарска секуларистичка странка Баас.

        Ибрахимов отац, Авад, активно је учествовао у верском животу заједнице и предавао у локалној џамији. Управо тамо је његов син начинио прве кораке као богослов: он је окупљао дечаке из комшилука и заједно су читали Коран.

        Кажу да је Ибрахим био тихо дете и да је много времена проводио у усавршавању умећа рецитовања верских текстова.

        Баас није активно подстицао ширење религије, али се није ни борио против ње. Неки Ибрахимови рођаци су чак приступили владајућој партији.

        Две деде будућег калифе радиле су за тајне службе председника Садама Хусеина; један од његове браће био је официр у Садамовој армији, а други брат је погинуо у ирачко-иранском рату. Сам Ибрахим је био сувише млад кад је почео рат да би учествовао у њему.

        Међу Ибрахимовим рођацима било је и присталица идеја салафизма - према неким информацијама, салафиста је био и његов отац.

        Секуларни режим Садама Хусеина трудио се да ограничи утицај радикалних елемената и привуче их на своју страну, због чега је 1989. године у Багдаду био отворен Исламски универзитет „Садам“.

        Ирачки лидер је 1993. године покренуо „кампању повратка вери“: у земљи су се затварали ноћни клубови, забрањивало се јавно конзумирање алкохола, ограничено су се уводиле норме шеријата (на пример, за крађу су почели да одсецају руке).

        Садам Хусеин је у року од неколико година донирао 28 литара своје крви како би њом била написана копија Корана, која се налази у једној престоничкој џамији.

        Када је дошло време за избор факултета, Ибрахим ал Бадри је покушао да се упише на Правни факултет Багдадског универзитета, али није успео због лошег знања енглеског и слабих оцена.

        На крају се уписао на Богословски факултет, а затим на Универзитет исламских наука, где је добио звање магистра за кирате (школе јавног рецитовања Корана).

        Током магистарских студија, Ибрахим је на инсистирање стрица ступио у редове Муслиманске браће.

        Та наднационална исламска организација залагала се за оснивање верских исламских држава, али су њене присталице у већини земаља примењивале опрезну тактику и нису подржавале оружану борбу против власти.

        Ал Бадрију су се такве идеје чиниле сувише меке - он је њихове присталице називао „људима приче“, а не дела, и будући калифа се брзо приклонио најрадикалнијим члановима организације.

        Добивши звање магистра 2000. године, ал Бадри се преселио у мали стан у сиромашном делу Багдада, поред џамије. За четири године успео је да промени две жене и постане отац шесторо деце.

        Вођа ИД је зарађивао за живот учећи децу читању Корана и позивајући правоверне на молитву. Поред џамије је био фудбалски клуб, и ал Бадри га је играо толико успешно да је међу мештанима заслужио надимак „наш Меси“.

        Он је такође надзирао поштовање морала: тако је, према сведочењу очевидаца, видевши једном приликом на свадби мушкарце и жене да играју заједно, Ибрахим одлучно захтевао да безобразлук престане.

        Године 2004. ал Бадрија су ухапсили Американци - он је дошао у госте код друга који се налазио у бекству. Будући калифа се обрео у специјалном логору „Кемп Бука“, где је окупациона власт држала сумњиве Ирачане.

        Њима није било забрањено да врше верске ритуале, и то је будући калифа умешно искористио: држао је верска предавања, предводио молитве сваког петка и давао заробљеницима инструкције у складу са својим тумачењем ислама.

        Затвореници су касније причали да се „Кемп Бука“ претворио у праву академију џихадизма.

        „Обучи га, задоји га идеологијом и покажи му даљи пут, како би у тренутку ослобађања он постао буктећи пламен“ - тако је један од бивших затвореника описао стратегију исламских богослова у логору према сваком придошлици.

        Чувари су откривали потенцијалне лидере, тежили да раздвоје у различите ћелије припаднике терористичких ћелија у стварању, али нису успели да у тихом и неприметном Ибрахиму ал Бадрију препознају будућег Абу Бакра ал Багдадија.

        „Он је био лош момак, али не најгори од најгорих“ - присећа се бивши чувар „Кемп Буке“ наредник Кенет Кинг.

        По његовим речима, ал Бадри чак није пребачен у сектор за опасне осумњичене.

        Године 2006. ал Бадри је био ослобођен.

        „Добро, момци, видимо се у Њујорку“ - рекао је будући калифа чуварима на опроштају.

        „То је звучало мирно, као можда се видимо“ - признао је Кинг.

        После изласка на слободу, ал Бадри се повезао с људима Ал Каиде у Ираку, који су му посаветовали да се пресели у Дамаск. У сиријској престоници је добио могућност да, поред рада за терористе, заврши докторску дисертацију.

        Тада је међу џихадистима почео сукоб који је довео до трансформације ирачког огранка Ал Каиде у жестоку Исламску државу Ирак.

        С обзиром да је имао озбиљно верско образовање, ал Бадри је био више него потребан: постављен је за верског руководиоца у ирачким „провинцијама“ организације.

        Калифат тада није имао територију, зато се углавном Ибрахим бавио израдом пропагандне стратегије и пазио да борци строго поштују верска правила.

        Он се у марту 2007. године вратио у Багдад, где је одбранио дисертацију и постао „доктор за Коран“. Његов научни успех привукао је пажњу тадашњег лидера Исламске државе Ирак Абу Ајуба ал Масрија, који га је поставио за шефа Шеријатског комитета - то јест лице одговорно за целокупан верски рад терористичке организације.

        Масри је убијен 2010. године, Исламска држава је де факто била обезглављена. Тада је у помоћ будућем калифи прискочио Хаџи Бакр, бивши официр обавештајне службе Садама Хусеина и главни стратег Исламске државе Ирак.

        Он није могао да постане вођа организације - компромитовала га је репутација бившег обавештајца, и тада је Хаџи Бакр манипулацијама и наговарањем издејствовао да за привременог вођу организације буде постављен утицајни богослов ал Бадри. Бакр се надао да ће моћи да контролише новог „емира“. Делимично је и успео - на кључна места су били постављени припадници обавештајне службе из времена Садама Хусеина.

        Организација је 2013. године почела да учествује у борбеним дејствима на територији Сирије и променила је назив у Исламска држава Ирака и Леванта, а после блицкрига у лето 2014. скратила га је на ИДИЛ.

        Управо тада се Авад Ибрахим ал Бадри прогласио за калифу, коначно поставши Абу Бакр ал Багдади.

        „Ви сте ме поставили за вођу, али ја нисам најбољи од вас. Ако видите да се понашам праведно, следите ме. Ако видите да се понашам неправедно, дајте ми савет и водите ме. Ако не послушам Алаха, не слушајте ме“ - изјавио је он у свом првом говору у својству шефа квазидржаве.

        То је била парафраза изјаве праведног калифе Абу Бакра, првог вође муслиманске заједнице после смрти пророка Мухамеда.

        О прве две жене Абу Бакра ал Багдадија, с којима је живео до 2004. године, не зна се много - он их је држао код куће и није показивао јавности.

        „Жена“ која је побегла 2016. године зове се Дијана Кригер, девојци су у бекству помогле њене две пријатељице. Ирачки медији су саопштили да је ал Багдади послао у потеру за женама одред главосеча, али је она завршена неуспехом.

        Дијана је у калифату била одговорна за организовање живота жена: између осталог, формулисала је правила њиховог понашања у складу са нормама шеријата и руководила је женском „полицијом за морал“, чији су одреди пазили да се припаднице слабијег пола не појављују у јавности без мушке пратње (мужа или рођака мушког пола) и у недовољно скромној одећи.

        Полиција је деловала у складу с окрутношћу целе ИД: на пример, у јануару ове године због неодговарајућег изгледа сиријска девојка претучена је до смрти.

        Била је у раду Кригерове и борбена компонента: она се налазила на челу праве образовне установе где су од полазница прављене терористкиње-самоубице. Ал Багдади и Немица Кригер узели су се у октобру 2015; за сада није јасно шта је узрок неслагања младенаца.

        Једна од најпознатијих ал Багдадијевих жена била је Саџа ад Дулејми, која је због свог утицаја у џихадистичком свету прозвана „калифкињом“. Брак ал Багдадија и ад Дулејми није дуго трајао - закључен је 2009. године и трајао свега три месеца - али је она донела калифату значајну корист.

        После развода (ирачки племенски обичаји допуштају прилично лак развод од жене) она се са сестром и оцем преселила у сиријски Хомс, где су је у марту 2014. године заробиле пријатељске снаге сиријског председника Башара Асада.

        Ускоро је Џебхат ан Нусра разменила њу и још 149 жена и деце за 13 заробљених грчких православних монахиња.

        „Ослободили смо нашу сестру, жену шеика Абу Бакра, благословио га Алах. Учинили смо то јер је то била наша дужност“ - написао је тада на Твитеру један од „емира“ организације.

        Сам Абу Бакр тај догађај није коментарисао.

        Након ослобађања из заробљеништва, Саџа се заједно са избеглицама преселила у Либан, али је касније више пута прелазила границу између две земље, кријући испод бурке новац и драгоцености добијене од спонзора терористичких организација.

        Не кријући лице испод хиџаба, она је јавно позивала жене из целог света да дођу у ИД, обећавајући им верне мужеве и пристојан. Њен имиџ је био у толиком контрасту са типичним имиџом обесправљене жене у друштву радикалних исламиста, да су је називали „почасним мушкарцем“.

        Други пут је заробљена почетком 2015. године - либанске власти су је ухапсиле с малом децом (једна од њих је њена кћерка с Абу Бакром) приликом преласка границе.

        Ал Багдади поново није ништа коментарисао, а ад Дулејми и дете су поново ослободили борци Џебхат ан Нусре: размењена је она и још 12 људи за заробљене либанске војнике.

        Познато је да је америчку социјалну радницу Кајлу Милер, заробљену 2013. године, Абу Бакр такође сматрао својом „женом“ и силовао све до њене смрти (према верзији ИД - погинула је у ваздушном нападу Американаца, по америчкој верзији - убили су је џихадисти).

        Заједно с Милеровом у заробљеништву је била и једна млада Језидкиња, која је успела да побегне од ИД; по њеним тврдњама, Абу Бакр је у то време имао три „званичне“ жене.

        За главу Абу Бакра ал Багдадија америчке власти нуде 10 милиона долара: на сајту који припада Стејт департменту rewardsforjustice он је назван псеудонимом Абу Дуа.

        Упркос томе што је процењена новчана вредност вође Ал Каиде Ајмана аз Завахирија већа готово два пута, након смрти Осаме бин Ладена управо се самопроглашени калифа и вођа ИД Абу Бакр данас сматра „терористом бој један“.