New Statesman: Кад би Путин давао часове покера - код њега би требало ићи на курс

ДА ПОСТОЈИ НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ПОЛИТИЧКО МАНЕВРИСАЊЕ - РУСКИ ЛИДЕР БИ ЈЕ ЗАСЛУЖИО

Владимир Путин

  • Владимир Путин је независан, и за сада његова игра, његов авантуристички план се одвија беспрекорно - он нас је надиграо и натерао да мислимо да је Русија поново постала суперсила
  • Био сам на једној од његових годишњих прес-конференција. Који западни лидер би могао да одговара на питања четири сата из главе и да се ниједном не збуни? Наравно, руске медије последњих година ућуткавају, и то забрињава, али је „прес конференција“ преношена у целој Русији, и на најмању лаж у изјавама била би обраћена пажња у целом свету
  • Према процени ММФ, Русија ће ове године бити тек 14. привреда на свету - иза Аустралије, чије становништво чини тек шестину становништва Русије. САД на своје оружане снаге троше девет пута више од Русије; на ту ставку Русија издваја годишње само 10 милијарди годишње више од Велике Британије
  • Зато, кад би међународни односи били карташка игра, Путин би у најбољем случају имао, рецимо, три осмице. Западни лидери који седе за столом - углавном кенте и боје или још јаче од тога, али - управо они, гледајући у улог испред себе, размишљају да ли да одбаце карте
Пише: Џон СИМПСОН, New Statesman, Велика Британија
 

        ВЛАДИМИР Владимирович Путин је последњих година био прилично заузет. Ево крњег списка онога што је постигао.

        Он је 1) вратио Крим - једини део територије због које је руски народ после распада Совјетског Савеза највише жалио; 2) довео је Украјину, којој је узео Крим, малтене до нервног слома; 3) застрашио NATO, створивши утисак да може да упадне војно у балтичке земље; 4) зближивши се са Турском, дао јој је могућност да демонстрира независност од САД и Европе; 5) исто то је урадио и са Израелом; 6) спасао је од освете гомиле (попут оне којој је био подвргнут пуковник Гадафи) председника Сирије Башара Асада, који се од офталмолога претворио у злочинца који баца експлозивну бурад (бомбе-бурад), и успут је спасао непроцењиве рушевине Палмире; 7) успоставио је толико добре односе са Ираном да су му дали да користи тамошњу војну базу; а сада се 8) Владимир Путин позиционирао као једини који може да донесе мир не само Сирији, већ и Израелу, као и Палестинцима.

        Ах, да - још, можда, има закључен (а можда и не) некакав сумњив споразум са човеком који би могао (уколико ствари по Хилари Клинтон и све нас крену лоше) да постане следећи председник САД.

        Када би постојала Нобелова награда за политичко маневрисање, Путин би је у потпуности заслужио. Наравно, на овом списку - осим тачака 1. и 6. - нема ничега толико изузетног, и да је председник Обама, који је прави добитник Нобелове награде, у последњих осам година био чвршћи и деловао енергичније, много шта са овог списка се не би ни догодило. Међутим, Путин је мајстор за конјунктуру, и у потпуности је искористио све могућности које смо му Обама и сви ми пружили.

        Резултат је да је Путинов рејтинг у земљи још увек висок, и он ужива подршку огромне већине становништва - упркос томе што је руска привреда прошле године доживела пад од 3,7 одсто.

        Многи Руси у четири ока признају да се плаше да кажу социолозима шта стварно мисле. Међутим, несумњиво је да је Путин веома популаран. И хајде да будемо поштени: откад је Путин на власти - БДП Русије, заснован на свакодневној куповној моћи, порастао је практично дупло, а смртност деце до пет година смањила се такође дупло. Није лоше.

        Током година Путинове владавине, у Русији су се догодили крајње непријатни и застрашујући догађаји - од рата у Чеченији и де факто окупације Крима и Источне Украјине до убистава, између осталих, Бориса Њемцова и Александра Литвињенка. Међутим, како било да било, Владимир Путин - није просто нека васкрсла воштана фигура из совјетских времена.

        Ех, да је тако! Овај кремаљски лидер којег данас видимо је сналажљив, дрзак, упоран и (како би рекли представници западних власти) на запањујући начин лишен моралних принципа. А још је и пријатан у комуникацији.

        Моје једино искуство разговора с Путином очи у очи било је прилично кратко. То је било 2008. године: он је био напустио председничку функцију на један мандат, како би могао касније да се врати у председничку фотељу и тамо остане на неодређено. Ухватио сам га одмах пошто је гласао - чинило ми се да је миран и да се држи неусиљено. Да, да, казао је он, често гледа ВВС, како би усавршио свој енглески, и додао је нешто љубазно о мојим репортажама.

        Пре пар година сам присуствовао једном од његових ТВ маратона. То су годишње прес конференције током којих он око четири сата одговара на питања новинара, углавном руских, оштроумно и из главе. Нека питања нису била баш најскромнија или су била просто банална - какве жене му се свиђају? Колико зарађује?

        Такође, подробно су га испитивали о економској и енергетској политици Русије, било је и тешких питања (постављао их је украјински новинар) о томе који су му циљеви у Украјини.

        Када су ми дали микрофон да поставим питање, дао сам му могућност да изјави да не жели нови хладни рат. Одговарао је дуго и подробно, али није рекао да не жели рат.

        Његов наступ ме је запањио. Који западни лидер би могао да одговара на питања четири сата из главе и да се ниједном не збуни? Наравно, руске медије последњих година ућуткавају, и то забрињава, али је „прес конференција“ преношена у целој Русији, и на најмању лаж у изјавама била би обраћена пажња у целом свету.

        Пошто је Путин почињао као обичан официр-оперативац КГБ у Источној Немачкој, а затим радио као сарадник првог постсојветског градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака, где се ничим није истицао, руског председника на Западу често сматрају сивим и нејасним - исто тако је грешио и Троцки, оцењујући Стаљина у његовим ранијим годинама. Али, Путин није креатура неких других, тамнијих личности из старе совјетске прошлости.

        Да ли би неки манипулатор из КГБ при здравој памети дозволио да његов човек говори с таквом слободом у директном преносу, да се не придржава задатог сценарија?

        Не. Владимир Путин је независан, и за сада његова игра, његов авантуристички план се одвија беспрекорно - он нас је надиграо и натерао да мислимо да је Русија поново постала суперсила.

        Па ипак, као и многе најбоље пропагандне кампање, све је то апсолутна лаж. Према процени ММФ, Русија ће ове године бити тек 14. привреда на свету - иза Аустралије, чије становништво чини тек шестину становништва Русије. САД на своје оружане снаге троше девет пута више од Русије; на ту ставку Русија издваја годишње само 10 милијарди годишње више од Велике Британије.

        Лидери Турске и Израела Реџеп Тајип Ердоган и Бењамин Нетањаху заправо не мисле да Русија може да донесе мир у њихов регион - њима се просто свиђа да иду на нерве и иживљавају се над јадничком-друшканом Бараком Обамом.

        Када би међународни односи били карташка игра, Путин би у најбољем случају имао, рецимо, три осмице. А лидери који седе за столом - углавном кенте и боје или још јаче од тога; међутим, управо они, гледајући у улог испред себе, размишљају да ли да одбаце карте.

        Било би погрешно дизати у небеса много тога што је урадио Владимир Путин; али, када би он давао часове покера - сигурно бих се уписао код њега.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари