Медиј Трамповог зета: БиХ поделити између Србије и Хрватске, а од остатка Бошњацима направити државицу

АУТОР ТЕКСТА ЈЕ ЏОН ШИНДЛЕР, КОНТРАОБАВЕШТАЈАЦ И БИВШИ АНАЛИТИЧАР NSA

Џон Шиндлер

• Главно упозорење: Запад треба да призна грешке које је направио у југоисточној Европи и да их исправи пре него што то учини Кремљ
• Главни предлог: Нека се Република Српска придружи Србији, као што већ одавно жели. Будући да нико не може разумно објаснити зашто се комунистичке границе Србије могу мењати - као што су мењане након Косовског рата - али границе БиХ не могу, NATO и ЕУ треба да зауставе то лицемерје због којег Србија само додатно презире Запад. Етнички хрватским деловима земље, посебно западној Херцеговини, требало би допустити да се придруже Хрватској; већина становника ионако већ има хрватске пасоше“

        КАКО заштитити Балкан од Путина, пита се амерички стручњак за безбедност, бивши аналитичар NSA и контраобавештајац, Џон Шиндлер, те даје одговор: Запад треба да прихвати своје грешке у југоисточној Европи и исправи их, пре него што то учини Кремљ.

        Текст је објавио „New York Observer“, медиј чији је власник Џаред Кушнер, зет и виши саветник председника САД Доналда Трампа.

        Према Шиндлеру, прави изазов који стоји пред Западом је поништење штете коју су „омашком нанели олупинама Југославије, пре готово целе једне генерације“.

        Широм бивше Југославије, NATO и ЕУ су инсистирали на очувању унутрашњих граница пропалог комунистичког режима, иако су оне представљале бирократски хир комунистичких функционера, а не етничку збиљу.

        „У региону, NATO и ЕУ упорно су заговарали фантазије етничког суживота и слоге, инсистирајући да се „братство и јединство“ из комунистичке ере, између различитих народа бивше Југославије може поново створити, уз довољно строгих буквица и новчане помоћи. Болна је истина да је маршал Тито одржао Југославију на окупу комбинацијом харизме, политичког знања и врло неугодне тајне полиције - а NATO и ЕУ немају ништа од тога. Уместо да прихвати неугодну реалност, Запад је покушао да очува комунистичке границе и нигде није успео. У БиХ и Косову, мањине које су избегле или протеране током рата увелико су одбиле да се врате. Може се расправљати је ли то мотивисано више страхом или етничким партикуларизмом, али је чињеница да се не желе вратити неспорна“, тврди Шиндлер.

        „Стога је време да Запад призна своје грешке и Југоисточној Европи и да оно што јој заиста треба - нормалне националне државе с кохерентним границама. То ће захтевати поновно цртање Титових карата, што ће довести до губитака и добитака за све етничке групе. Међутим, ако се та промена изврши праведно, дугорочни резултати ће бити поучнији него опасан неред који сада постоји под NATO-ом и ЕУ“, додаје се у тексту.

        На прво место, Шиндлер ставља Босну и Херцеговину.

        „Та оронула псеудо-држава никада се није опоравила од катастрофе 1992.-1995. Милијарде новчане помоћи су нестале захваљујући бујајућој корупцији и криминалу. Накарадно подељена између муслиманско-хрватске Федерације и Републике Српске, Босна и Херцеговина какву су створили Американци у Дејтону није функционалан облик владавине, и никада неће бити. Дејтон је био замишљен као краткорочно средство за крваве ране, али постао је трајан и непромењив, иако га више нико у држави не жели таквог“, пише аутор, а потом додаје:

        „Стога, време је да се докрајчи, а не поправља. Нека се Република Српска придружи Србији, као што већ одавно жели. Будући да нико не може разумно објаснити зашто се комунистичке границе Србије могу мењати - као што су мењане након Косовског рата - али границе БиХ не могу, NATO и ЕУ треба да зауставе то лицемерје због којег Србија само додатно презире Запад. Етнички хрватским деловима земље, посебно западној Херцеговини, требало би допустити да се придруже Хрватској; већина становника ионако већ има хрватске пасоше“.

        Шиндлер закључује да би „од онога што остане од БиХ требало направити нову државу“.

        „Остатку Босне и Херцеговине, сада предоминантно муслиманске (главни град Сарајево, до 1992. био је мултикултурални драгуљ, а данас су остали малобројни хришћани) требало би допустити да иде својим путем, с убрзаним придружењем NATO-у и ЕУ. Та мала држава ће бити блиско везана уз Хрватску, економски и политички гледано, а довођење остатка БиХ у западне политичке и безбедносне структуре може само побољшати регионалну стабилност. То ће помоћи да се неугодни проблем џихадиста у Босни угуши до краја“, закључује Шиндлер за „New York Observer“, а преноси „Бљесак инфо“.