Јанукович имао прилику да се претвори у тужиоца, а доказао само – своју ништавност

БИВШИ ПРЕДСЕДНИК УКРАЈИНЕ ДАВАО ИСКАЗ ПОВОДОМ ДРЖАВНОГ УДАРА ИЗ 2014. И ДОДАТНО СЕ ОБРУКАО

• У Кијеву је уочи сведочења била паника. Постојао је утисак да неће постављати питања Викрору Јануковичу, већ да ће Јанукович испитивати. Да би се одвукла пажња са Јануковича, убацили су тему о војним вежбама — гађању у небу Мислим да је Украјина дозволила да Јанукович учествује у судском процесу да би навео имена и презимена. Петар Порошенко има веома сложену ситуацију са групом која стоји иза убистава на Мајдану. То су главни пучисти Аваков, Парубиј, Турчинов…
• Нису се случајно судије и тужиоци тако лојално односили према Јануковичу. Више пута су га наводили питањима о томе какве има информације о пуцњави на Мајдану. А одговори су били: „о  снајперистима који су пуцали из зграда које је контролисала опозиција сам сазнао из медија… немам доказе… нека конкретна презимена не могу да наведем… на Мајдану је била провокација… не сећам се колико је људи убијено…“
• Процес, који је могао да буде суђење кијевској власти, упропашћен је због глупости. Јанукович на њему није изгледао као шеф државе који чита пресуду узурпаторима, лоповима и убицама, већ као ситни криминалац који настоји да се сам измигољи
• У једноме је сигурно успео. Убедљиво је доказао своју ништавност. Сада је већ свима очигледно да није јуначки отпор Јануковича разлог зашто мајдан није могао онако дуго да победи. Да није на борбу против Јануковича, који се очајнички држао за власт, потрошено пет милијарди долара

Пише: Олег ЦАРЈОВ

          ДОГАЂА се да се на твоје очи неко понижава, улагује, понаша се недолично, а срамота је из неког разлога тебе.

          Током целог сведочења Виктора Јануковича било ме је срамота и осећао сам се непријатно због њега. Срамота, због тога што је оптужио „Беркут“ за прекорачење овлашћења. А баш је он, као сведок одбране, требало да стане у заштиту момака који не само да су бранили земљу, већ и њега лично. Срамота због тога што се улагивао, ограђивао, сакривао иза адвоката, због тога што је тражио опроштај.

          Од погрешних је тражио опроштај. Требало је тражити опроштај од породица погинулих припадника „Беркута“, којима нису дали ватрено оружје чак ни када су заузете просторије с оружјем у обласним управама Службе безбедности Украјине и МУП, па оружје из њих доспело на Мајдан. Након што су лидери Мајдана затражили од демонстраната да донесу оружје на Мајдан.

          Требало је тражити опроштај од свих који су погинули после победе Мајдана.

          Од људи који су изгорели у Дому синдиката у Одеси, од  Донбаса који су покушали да стрељају. Од хиљаде политичких затвореника, који су послати у затворе, али се нису предали. Од свих њих је требало тражити опроштај.

          Кајати се због тога што си се уплашио.

          Тражити од Бога и народа опроштај због тога што ниси извршио своју дужност и завео ред у земљи. А могао је, као Аљенде или Асад. Било како, само да га за то после не буде срамота.

          Мало пре сведочења у Кијеву је била паника. Постојао је утисак да неће постављати питања Јануковичу, већ да ће Јанукович испитивати. Да би се одвукла пажња са Јануковича, убацили су тему о војним вежбама — гађању у небу изнад Крима.

          Сасвим је могуће да је судско заседање уз учешће Јануковича одржано не само захваљујући упорности адвоката припадника „Беркута“ и жељи самог Виктора Јакуковича да се рекламира.

          Чини ми се да од Јануковича нису само у Русији и Донбасу очекивали да наведе имена конкретних виновника смрти „Небеске стотине“.

          Мислим да је Украјина дозволила да Јанукович учествује у судском процесу да би навео имена и презимена. Петар Порошенко има веома сложену ситуацију са групом која стоји иза убистава на Мајдану. То су Аваков, Парубиј, Турчинов…

          Мало пре избора у САД, када је опасност од државног удара постала веома реална, Порошенко се малтене преселио код(олигарха) Пинчука, како би искористио све његове везе са екипом Клинтонове и Обаме и изнивелисао опасност од преврата.

          Замислите се. У случају оставке или изненадне погибије Порошенка, ко ће добити његова овлашћења? Председник Врховне Раде — Парубиј и секретар Савета за националну безбедност и одбрану — Турчинов. Петар има разлога за забринутост.

          Да је Јанукович навео презимена, то би ишло наруку Порошенку.

          Нису се случајно судије и тужиоци тако лојално односили према Јануковичу. Више пута су га наводили питањима о томе какве има информације о пуцњави на Мајдану. А одговори су били: „о  снајперистима који су пуцали из зграда које је контролисала опозиција сам сазнао из медија… немам доказе… нека конкретна презимена не могу да наведем… на Мајдану је била провокација… не сећам се колико је људи убијено… деловање „Беркута“ је за мене било потпуно неочекивано…“

          Процес, који је могао да буде суђење кијевској власти, упропашћен је због глупости. Јанукович на њему није изгледао као шеф државе који чита пресуду узурпаторима, лоповима и убицама, већ као ситни криминалац који настоји да се сам измигољи.

          Најгоре у свему томе је то што је он својим понашањем стављао до знања да суд нове украјинске власти доживљава озбиљно и да га поштује.

          Као да је својим понашањем желео да поручи онима који се још нису предали — радите као ја, можда вам се посрећи.

          У једноме је сигурно успео. Убедљиво је доказао своју ништавност. Сада је већ свима очигледно да није јуначки отпор Јануковича разлог зашто мајдан није могао тако дуго да победи. Да није на борбу против Јануковича, који се очајнички држао за власт, потрошено пет милијарди долара.

          Сетите се колико су напора уложили страни амбасадори у политичари? Питате се — па, у шта су уложени толики напори људи, на шта је потрошена таква гомила новца?

          Сигурно не на борбу против Јануковича.

          Сви напори и новац потрошени су на разбијање државе Украјине.