Еврозона „Операцијом Албанија“ локализује грчку кризу

ЕУ НАСТОЈИ ДА СПРЕЧИ ШИРЕЊЕ ГРЧКЕ КРИЗЕ

НА БУГАРСКУ, РУМУНИЈУ, КИПАР И МАКЕДОНИЈУ

• Кључно је да се и Румунији, Бугарској, Кипру и Македонији, у случају изласка Грчке из еврозоне, помогне да се изборе с можда непремостивим финансијским проблемима, имајући у виду да су филијале грчких банака важан саставни део њихових финансијских система и тржишта

        У ОЧЕКИВАЊУ да Европска централна банка (ЕЦБ) настави да Грчку снабдева свежим новцем процурио је и до сада добро чуван план „Операција Албанија“.

        Тим стручњака Европске комисије ЕЦБ, слично „Операцији Хрватска“ 2012., која тад срећом ипак није морала да се примени, сад припремио „Операцију Албанија“ с главним циљем да се спрече страх и неконтролисана кретања тржишта и берзи, као у неким ранијим ситуацијама на почетку кризе у еврозони.

        Ова операција има за циљ да предупреди могуће ширење грчке кризе, нарочито на Румунију, Бугарску, Кипар и Македонију.

        То је пажљиво припремљени план за случај да Грчка мора да напусти еврозону, што за сад одбацују француски премијер Мануел Валс и још неки званичници држава и институција еврозоне.

        Кључно је да се и Румунији, Бугарској, Кипру и Македонији, у случају изласка Грчке из еврозоне, помогне да се изборе с можда непремостивим финансијским проблемима, имајући у виду да су филијале грчких банака важан саставни део њихових финансијских система и тржишта.

        Европска унија би, према овом резервном плану, била склона да се крене у национализацију филијала грчких банака у тим земљама, био би заведен надзор и ограничење промета капитала и банкарских исплата.

        То за сада нико не жели, јер би „ширење заразе“ могло потом погодити и даље рањиве земље као што су Португал, па и Шпанија.

        Али ако би ЕЦБ прекинула доставу „свежег новца“ грчкој централној банци, могуће је да би та банка аутоматски обуставила могућност да се код ње новцем снабдевају комерцијалне банке.

        Јерун Дајселблум, председник Еврогрупе, која окупља министре финансија држава еврозоне, челнике Европске централне банке и Европске комисије, саопштио је да је „Европа спремна да помогне Грчкој да одржи финансијски систем“, иако ће у вези са договором поверилаца грчког дуга и Атине у недељу бити одржан референдум у Грчкој.

        Европска централна банка ту сад има кључну улогу, а она је саопштила да ће задржати свој фонд за хитно финансирање грчких банака на нивоу уговореном у петак.

        Председник ЕЦБ Марио Драги је изјавио да ће „учинити све што треба“, а посебно наставити откуп државних дугова чланица еврозоне, да се спрече напади финансијских шпекуланата, што је било погубно у првим фазама кризе у еврозони, нарочито 2010-године, а што је превазиђено стварањем, поред осталог, великог фонда и механизма за спречавање шпекулантских удара.

        Италијански министар финансија Карло Падоан је изјавио да Грчка неће напустити евро, а потпредседник Европске комисије, задужен за евро, Валдис Домбровских, јасно је ставио до знања да „Грчка остаје део еврозоне, док је Еврогрупа одлучна да зајамчи финансијску стабилност и ојача еврозону“.

        Бета