Британски The Daily Express падао у транс пред Обамом, а испраћа га као „неспособњаковића“

„ОБАМА ЈЕ ИЗГУБИО ОД ПУТИНА ЈОШ 2012. И - НИЈЕ НИ ПОКУШАО ДА УБЛАЖИ ПОРАЗ“

Обама и Абе у Перл Харбуру

  • Какве год страхоте да причају данас о председнику који полаже заклетву 20. јануара (о Доналду Трампу), прави синоним за реч „катастрофа“ је управо човек који се још увек налази у Белој кући
  • „Фасцинантно је колико је фаталних грешака председник Обама начинио за последње четири године и довео своју земљу у положај да падне ничице пред њеним главним непријатељима. У том контексту је укидање санкција Ирану - најупечатљивији пример“
  • Трампова парола „Учинити Америку поново великом“ добро се поклапа са осећањима милиона Американаца који су преживели осам година понижавања под управом неспособњаковића

Пише: Владимир ДОБРИЊИН

       „ОН ЈЕ у току своја два мандата управљања постигао да се од Америке окрену њени највернији савезници. Два катастрофална потеза која је одлазећи председник повукао 28. децембра и која је он замислио као своју лабудову песму и симбол победе над Москвом, у реалности су били напад хроме патке на себе саму и на земљу коју води“.

        Наведени пасус није пропагандни текст из севернокорејске штампе, није чак ни најава из француског, енглеског или чак америчког комунистичког издања. Ово је цитат из британског The Daily Express - листа који се одушевљавао приликом оцењивања сваког пакета прекоокеанских санкција усмерених против Русије и приликом сваког померања NATO трупа према њеним границама.

        „Американци су први од два догађаја минуле недеље - имам у виду Обамин сусрет са јапанским лидером Шинзо Абе у Перл Харбуру - замислили као историјски гест помирења од стране Јапана.

        Али, Јапан се, ипак, није извинио Америци за увреду из 1941. gодине.

        Обама је покушао да сусрет са Абе представи као глобално помирење у сусрет партнерству при постојању америчке надмоћи. Међутим, то се излило у чисто политички гест: претворило се у празну љуштуру од топлих речи ни о чему“, - констатује аутор анализе Стивен Полард који неочекивано долази до мисли да су свих осам година Обаминог управљања, које су се чиниле испуњеним победоносним садржајем, у ствари биле само бескорисно таласање ваздуха.

        „Други се догађај у среду одвијао паралелно са првим. Џон Кери, десна рука најпрецењенијег и најневештијег лидера Америке у читавој њеној историји, у Вашингтону је окупивши новинаре, организовао јавно батинање Израела. То чак није била егзекуција, већ предаја највернијег савезника САД на Блиском Истоку и проводника демократије антидемократским месарима. Глумећи државног секретара, вероватно по последњи пут, Кери је поново показао јединствени спој некомпетентности, надмености и помпе. Кери за сво време руковођења Стејт департментом ниједном није оповргао тезу о својој потпуној бескорисности на тој дужности“.

        Неће бити чудно ако неко од читалаца Express који је навикао да из њега сваког дана црпи информације о доброчинствима Обаме, Беле куће, Вашингтона и читаве Америке, у контрасту са сликама које показују злочине крвавих режима Кремља, Дамаска, као и алијансе свирепог Асада са намазаним Путином, не буде могао ни да затвори вилице након три прочитана пасуса. Неће бити чудно ни ако исти тај читалац не буде могао да их затвори: Полард се залауфао као да је решио да избаци све што се скупљало у њему годинама и што из разумљивих разлога није смело да изађе напоље.

        „Предаја савезника а затим посматрање како непријатељи слободе кидају твоје дојучерашње пријатеље на делове - главна је одлика администрације председника Обаме“, немилосрдно истиче британски аналитичар. - У том смислу, индикативна је била ситуација из 2012. године када је Обама изјавио да је „сиријски лидер решио да користи хемијско оружје, и на тај начин прешао преко црвене линије и САД ће интервенисати“.

        САД нису почеле да „интервенишу“: сурови разговори завршили су се отвореним испољавањем слабости“.

        Већ је тада Обама изгубио против Путина и чак није ни покушао да ублажи пораз, подвлачи аутор.

        „Такво испољавање слабости у светској политици увек има последице. Убитачне. Када је Русија продирала у украјинске земље и захватала Крим - велико парче европске суверене државе, председник САД је поново остао по страни. Равнодушно посматрајући оно што се дешава и не обазирући се на то што су његови претходници 1994. уверавали Кијев да у замену за Украјину без нуклеарног статуса, на себе преузимају обавезу да штите ту земљу у случају сваке спољне агресије. Гаранције очувања постојећих граница су се претвориле у ваздух“, - у реченицама Поларда се већ назиру ноте садизма. - „Осим тога, након што је Русија анектирала Крим, Обама је одлучио да не ризикује, а тачније, уплашио се да помогне Украјини оружјем и одбио је да га испоручи. Председник Путин је продро на Украјину практично неометано, зато што је знао да САД неће да бране своје савезнике“.

        „Фасцинантно је колико је фаталних грешака председник Обама начинио за последње четири године и довео своју земљу у положај да падне ничице пред њеним главним непријатељима. У том контексту је укидање санкција Ирану - најупечатљивији пример. Да се водећим спонзорима светског тероризма дозволи да постану нуклеарна држава - куд више? - пита Полард. - Данас Иран заједно са Русијом већ газдује на Блиском Истоку, његов утицај је приметан у Ираку, Либији, Сирији и Јемену. Без обзира какве страхоте причају данас о председнику који полаже заклетву у јануару ове године, прави синоним за реч „катастрофа“ је управо човек који се још увек налази у Белој кући“.

        „Захваљујући Обами, данас се САД разматрају искључиво као нека бескичмена творевина која није у стању да брани своје вредности и да штити светске људске слободе. То је веома забрињавајући сигнал, - закључује аутор. - И то је један од разлога који нам даје право да говоримо зашто парола новоизабраног председника Трампа „Учинити Америку поново великом“ изгледа оптимистично. Она се добро поклапа са осећањима милиона Американаца који су преживели осам година понижавања под управом неспособњаковића. Њих, наравно, брине да њихов нови председник може да призна Крим као руски, међутим, свест да је на видику обнављање односа са Москвом пружа им осећај одрешених руку и пали звезду наде. Ако Трамп „Америку поново учини великом“ - биће то озбиљно јер ће јој омогућити уздизање које јој је било потребно у протеклих осам година“.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари