Почела утрка: ко ће кога пре послати у затвор - демократе Трампове или они Обамине

РЕПУБЛИКАНЦИ ТРАЖЕ ТУЖИОЦА ЗА ГРЕХЕ ХИЛАРИ КЛИНТОН И ОБАМИНЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

Доналд Трамп и Џеф Сешнс

  • У Вашингтону убрзо могу истовремено функционисати два независна специјална тужиоца. Један који ће се бавити „руским случајем“, то јест - наставити истрагу против личности из окружења Доналда Трампа, а други - могућим кршењима закона која се приписују тимовима Барака Обаме и Клинтонове, а и врху Демократске партије САД
  • The Wall Street Journal је 3. августа објавио да је специјални тужилац Роберт Мулер, који води „руски случај“, затражио да се састане Велика порота и да размотри податке до којих је досад дошао. Неки амерички медији објавили да је он „чачкао“ и Трампове финансијске трансакције од пре десет година
  • Државни тужилац Џеф Сешнс је саопштио да ће бити формирана интерресорска оперативна група за осујећивање цурења информација из администрације Беле куће и федералних институција. Истовремено је објавио и да ће истраге поводом одавања тајних информација одсад бити приоритетне и да ће актерима бити суђено и да их чекају затворске казне
  • Како је открио телеканал Fox News, у време предизборне кампање је неколико представника Обамине администрације истовремено поднело захтев за прислушкивање сарадника Трамповог изборног штаба и лица око њега. Зна се већ да су захтеве подносили саветник за националну безбедност Сјузан Рајс, њен заменик Бен Родс, амбасадорка у Савету безбедности УН Саманта Пауер и многи други. Фактички, западно крило Беле куће и Стејт департман широко су шпијунирали политичке конкуренте
  • Сешнс је открио да истрага неће обухватити само сараднике Беле куће и федералних служби него и неке чланове Конгреса САД
  • У историји САД било је случајева да је против конгресмена вођена истрага и да су неки заглављивали и у затвору. Међутим, први пут се ради о истрази за коју су фактички осумњичени сви чланови Сената и Представничког дома

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        ШЕФ специјалног комитета Представничког дома САД - Девин Нуњес - позвао је државног тужиоца (који је и министар правде) да именује специјалног тужиоца за непрописно и незаконито баратање тајним државним информацијама функционера Обамине администрације и људи из окружења Хилари Клинтон.

        Ако се Министарство правде САД за то одлучи, у Вашингтону ће истовремено функционисати два независна специјална тужиоца.

        Један ће се бавити „руским случајем“, то јест - наставити истрагу против личности из окружења Доналда Трампа, а други - могућим кршењима закона која се приписују тимовима Барака Обаме и Клинтонове, а и врху Демократске партије САД.

        Ово је ситуација без преседана.

        У суштини, две политичке силе (које не морају обавезно бити строго повезане са двема водећим америчким партијама) водиће истраге једна против друге.

        The Wall Street Journal је 3. августа објавио да је специјални тужилац Роберт Мулер, који води „руски случај“, затражио да се састане Велика порота и да размотри податке до којих је досад дошао.

        „Велика порота“ - то није порота попу оних које „пресецају“ у судовима. Она одлучује треба ли у неком случају отварати кривични процес или не треба.

        Пошто Велика порота никоме не суди, пред њу излазе само сведоци и тужиоци. Међутим, чланови пороте имају право да постављају питања и траже да им буду достављени сви могући „материјали“.                       

        Изношење „предмета“ пред Велику пороту по правилу се узима као лоша вест за осумњичене јер указује да је тужилац спреман да иступи са оптужницом.

        Специјални тужилац Мулер није иступио ни са каквим изјавама, али није ни демантовао да жели да оно до чега је досад дошао изнесе пред Велику пороту.

        Агенција Reuters је убрзо објавила да се Велика порота већ састала и да је дала неколико налога у вези са сусретом Доналда трампа-млађег са руском правницом Наталијом Весељницком у јуну прошле године.

Саманта Пауер и Барак Обама

        Нејасно је, међутим, шта конкретно тренутно истражује Мулер и где тражи „грехе“ Трампа и људи око њега. Неки амерички медији су већ објавили да он „чачка“ и Трампове финансијске трансакције од пре десет година.

        Ово се никако не тиче прошлогодишњих америчких избора и улоге у њима која се приписује Русији. Зато се већ указује да у Мулеровом иследничком тиму има превише људи повезаних са Клинтоновом и Демократском партијом САД, а и да осам иследника од 12 донирало Клинтоновој новац за изборну кампању.

        С обзиром на карактер случаја, ово је несумњиви сукоб интереса.

        У сукобу интереса је и сам Мулер јер се у случају који води као сведок може појавити и његов стари пријатељ - бивши шеф FBI Џејмс Коми.

        Зато многи конгресмени-републиканци и конзервативни медији траже Мулерову оставку.

        Трамп нема право да га смени јер би био оптужен за „ометање правосуђа“, а државни тужилац Џеф Сешнс се дистанцирао од свега што може бити повезано са изборима из 2016-те. Његов заменик, Род Розенштејн, такође је обећао да се неће мешати у Мулерову истрагу. Зато Мулера нема ко да заустави, чак и ако прекорачује овлашћења.

        Истог дана је са важним саопштењем иступио државни тужилац Џеф Сешнс. Поред њега, пред новинарима су се појавили и директор Националне обавештајне службе Ден Коутс и Сешнсов заменик Розенштејн.

        Сешнс је испричао представницима медија да ће бити формирана интерресорска оперативна група за осујећивање цурења информација из администрације Беле куће и федералних институција. А да ће њено деловање усмеравати - он лично, Коутс и шеф апарата Беле куће генерал Џон Кели.

        Сешнс је објавио и да ће истраге поводом одавања тајних информација одсад бити приоритетне и да ће актерима бити суђено и да их чекају затворске казне.

        Овом наступу је претходило публиковање у листу The Washington Post стенограма телефонских преговора Доналда Трампа са председником Мексика Енрике Пењом Ниетом и премијером Аустралије Малколмом Тернбулом.

        Ово је значило да је неко из персонала Беле куће напросто украо државне тајне.

        Тешко да ће се борба са „цурењима“ завршити на слању у затвор ситне рибе.

        Као прво, улажење у оперативну групу директора Националне обавештајне службе значи да Бела кућа намерава да искорени саботажу у редовима „обавештајне заједнице“ САД.           

        Као друго, Сешнс је апострофирао неке одредбе такозваног Акта о шпијунажи, а то значи да ће се под лупом Министарства правде САД наћи и неки високи званичници Демократске партије и Обамине администрације.

        Ево о чему се ту ради.

        NSA и FBI се баве рутинским прислушкивањем представника других држава. Такво прикупљање података се у САД не сматра противзаконитим. Али, ако странци разговарају са америчким грађанима, имена ових других се, као и сама чињеница да је до разговора дошло са представницима друге земље, преводе у режим тајне.

        Откривати имена тих Американаца могуће је само у интересу националне безбедности, када је претња директна и очита. У супротном, неопходна је специјална дозвола (кад, на пример, контрашпијунажа води неку истрагу).

Авион у којем су се срели Бил Клинтон и Лорета Линч

        До 2016. је само седам лица у извршној власти имало право да тражи откривање идентитета грађана Сједињених Држава који су били прислушкивани. При крају своје владавине, Обама је знатно проширио тај списак. Медији су објавили да то право сада има четири пута више људи.

        Само, није ствар једино у „демаскирању“ као таквом, које противречи Четвртом амандману на Устав САД. Проблем је што се информација о „демаскираним“ нашла на страницама штампе. Тако се и сазнало за разговор Трамповог саветника за националну безбедност Мајкла Флина са бившим амбасадором РФ у Вашингтону Сергејом Кисљаком.

        Како је открио телеканал Fox News, у време предизборне кампање је неколико представника Обамине администрације истовремено поднело захтев за „демаскирање“, а сами захтеви су се тицали сарадника Трамповог изборног штаба и лица око њега.

        Зна се већ да су захтеве подносили саветник за националну безбедност Сјузан Рајс, њен заменик Бен Родс, амбасадорка у Савету безбедности УН Саманта Пауер и многи други. Фактички, западно крило Беле куће и Стејт департман широко су шпијунирали политичке конкуренте.

        Осим овога, америчка организација „Грађани за законитост и правичност“ затражила је (у складу са Актом о слободи информација) од Министарства правде документе и електронска писма повезана са познатим сусретом Била Клинтона са Обаминим државним тужиоцем Лоретом Линч до којег је дошло у њеном авиону.

        Да подсетим, до тог сусрета је дошло два дана пре него што је директор FBI Џејмс Коми објавио да обуставља истрагу против Хилари Клинтон.

        Линч и бивши председник САД су потом тврдили да је то био „искључиво приватни разговор“. Међутим, Министарство правде је већ дошло до десетина страница службене преписке која се тиче тог сусрета.

        Поменутим „Грађанима“ су предати документи који готово у целини зацрњени, а то се чини само када се крију неке тајне. А какве су то биле тајне?

        То може разјаснити само специјална комисија Конгреса САД. Зато је са захтевом „Грађана“ вероватно директно повезана изјава Девина Нуњеса да неопходно наставити истрагу против чланова изборног штаба Хилари и сарадника Обамине администрације.

        Али, ни то није све.

        Сешнс је открио да истрага неће обухватити само сараднике Беле куће и федералних служби него и неке чланове Конгреса САД.

        У историји САД било је случајева да је против конгресмена вођена истрага и да су неки заглављивали и у затвору. Међутим, први пута се ради о истрази за коју су фактички осумњичени сви чланови Сената и Представничког дома.

        Све у свему, обе стране политичког конфликта у Вашингтону прете једна другој - затвором.

        Једни државни тужиоци су против других.

        Сарадници тајних служби су се окренули против колега.

        Може ли се овакав конфликт мирно завршити? Може ли при овако великим улозима једна страна бити само у добитку а друга се наћи на оптуженичким клупама?

        Тешко је рећи.

        Потамнио је имиџ америчке демократије. А још није ни почело да се смркава! Супарници се тек загревају...

        Засад све личи на ово: ко ће кога претећи. У суштини: ко ће кога пре осудити и послати у затвор.

        Исход ове утрке је непредвидљив.

        Поштени историчари ће кроз 50 или 100 година све ово назвати једном од најпрљавијих страница у историји САД.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Сима's picture
Сима 19:39 11.08.2017.

  • +13
Voting is closed.

Поштени историчари ће кроз 50 или 100 година све ово назвати једном од најпрљавијих страница у историји САД.

Ништа то није од јуче , прљави су они више од 50 година , само што су се правили фини .
Америка има проблем са институцијама које су присвојене од стране криминалних група .

Лазар's picture
Лазар 21:13 12.08.2017.

  • +3
Voting is closed.

Нису они за ћорку. Пре су за Лазу Лазаревића, под условом да прошири капацитете

Додај коментар